У Скопљу одржан 12. самит процеса Брдо-Бриjуни. У фокусу разговора биле су европске интеграције Западног Балкана, омладинска политика и климатске промене. Домаћини састанка били су председник Северне Македоније Стево Пендаровски, председници Хрватске и Словеније Зоран Милановић и Наташа Пирц Мусар. Поред поменутих лидера, учествовали су председник Србије Александар Вучић, председница Косова Вјоса Османи, председник Црне Горе Јаков Милатовић, председник Албаније Бајрам Бегај и чланови Председништва БиХ Жељко Комшић, Денис Бечировић и Жељка Цвијановић.
Процес Брдо-Бријуни, словеначко-хрватска иницијатива коју су 2010. године покренули тадашњи премијери Словеније и Хрватске Борут Пахор и Јадранка Косор, има за циљ јачање међусобног поверења и регионалне сарадње, у циљу брже интеграције земљa Западног Балкана у ЕУ. Први самит процеса Брдо-Бриjуни први пут је одржан 2013. године на заједничку иницијативу тадашњих председника Словеније и Хрватске Б. Пахора и И. Јосиповића на Брду код Крања. Основни циљ је пуна интеграција земаља региона у Европску унију, стабилизација ситуације на Западном Балкану кроз јачање регионалне сарадње и решавање контроверзних питања.
Лидери земаља учесница процеса Брдо-Бријуни усвојили су декларацију у којој се залажу за очување мира и стабилности, активирање стратешког дијалога са институцијама Уније, како би се убрзао процес придруживања и спречио занемаривање региона. Што се тиче руске агресије на Украјину и могућег ефекта преливања на Западни Балкан, наглашена је потреба за снажном, стабилном и инклузивном Европском унијом. У декларацији се истиче да ЕУ, као и Западни Балкан, морају бити спремни за проширење што је пре могуће, а најкасније до 2030. године, те да су свеобухватне политичке, економске и социјалне реформе кључне за придруживање ЕУ, стога је неопходне за интензивирање напора да се спроводе реформе у циљу јачања владавине права, бољег функционисања демократских институција и државне управе. Потврђено је да су регионална сарадња и добросуседски односи важни за напредак ка ЕУ, као и стварање атмосфере међусобног поверења, разумевања, мирног и трајног решавања отворених билатералних питања. Наглашена је важност постизања користи за грађане Западног Балкана и пре формалног приступања, па је ЕУ позвана да размотри отварање путева који би омогућили региону да приступи конкретним политикама, иницијативама и фондовима Уније како би донела корист чланства у ЕУ ближе грађанима. У том смислу, наглашена је хитност примене нове методологије преговора како би се убрзао процес приступања ЕУ на основу заслуга и обезбедио напредак постепене интеграције ЕУ и региона током проширења. Што се тиче животне средине, примећује се да постоји потреба да се боље одговори на изазове климатских промена, зелене транзиције и зеленог раста, заједно са повећаном диверзификацијом енергије и преласком на обновљиву енергију. Учесници самита поздравили су пакет енергетске подршке Западном Балкану вредан милијарду евра, којим ЕУ проширује мере солидарности предузете после руске агресије на Украјину, као што су подршка угроженим домаћинствима и изградња нове енергетске инфраструктуре. Декларација наглашава потребу да млади људи остану у региону Западног Балкана, јер њихов одлазак има значајне импликације на дугорочну друштвену одрживост, одржив економски раст и друштвени напредак.
Председник Северне Македоније Пендаровски је напоменуо да жеља за чланством у ЕУ постоји у свим земљама без изузетка. Свима је јасно да земље морају постићи европске стандарде доброг управљања и функционалне тржишне економије. Стабилност и просперитет у региону су међусобно зависни. На питање да ли је решавање међусобних проблема и односа са појединим чланицама ЕУ важније од испуњавања критеријума, хрватски председник Милановић је рекао да је важно и једно и друго. Постоје отворена питања, посебно између Србије и Косова, која нису међусобно призната, и то су паралелни, али испреплетени процеси, и ова врста дијалога је драгоцена. Најгоре је када телефонске линије утихну и дође до смрти дијалога, комуникације, међусобног разумевања и неразумевања. Према Милановићевим речима, „један од необичних тренутака са становишта идентитета и самопоштовања у новијој историји био је тренутак када је Украјина добила статус кандидата пре Босне и Херцеговине. Није јасно, али се десило.“ Председница Словеније Пирц Мусар оценила је да је разговор на састанку Брдо-Бријуни протекао у конструктивном и мирном тону, а учесници су највише пажње посветили ЕУ и да су се усагласили око текста Декларације и усвојили га, што прошле године није било могуће. Декларацијом су по први пут договорене конкретне акције: да се роминг у земљама Западног Балкана укључи у европски и придружити земље региона механизму ЕУ за реаговање на природне катастрофе.
Жељка Цвијановић, члан Предсједништва БиХ, рекла је да је „разговор протекао у мирној и пријатељској атмосфери, без озбиљних питања“. Предсједавајући Предсједништва БиХ Жељко Комшић напоменуо је да је лако разговарати о неким заиста озбиљним стварима, као што су убрзање пута ка ЕУ, декарбонизација и одлазак младих из цијелог региона. Други члан Предсједништва БиХ Денис Бечировић истакао је да је регионална сарадња у цјелини постала важан аспект јачања стабилности и безбједности.
Председник Србије Александар Вучић рекао је новинарима у Скопљу да је самит Брдо-Бријуни био веома искрен и конструктиван. Највише се говорило о односу између Западног Балкана и ЕУ и о томе шта би они могли да траже. Вучић је рекао да неки имају мало више ентузијазма, неки мање. „Није било великих свађа јер смо Приштина и ја своје проблеме оставили за четвртак када ћемо се састати у Бриселу. Он је прокоментарисао и изјаву косовског премијера Куртија који је рекао да је „немогуће одвојити Србију од Русије без бича”: „Срамота је да неко ко себе сматра вођом било чега, ма колико високо мислио, користи такав језик и такав речник“.
12. самит Брдо-Бријуни генерално се може сматрати успешним. У Скопљу је усвојена заједничка декларација која је постала важан документ у промоцији земаља региона ка чланству у Европској унији. И поред различитог степена спремности земаља за улазак у ЕУ, мишљење о стицању чланства свих земаља Западног Балкана у Европској унији до 2030. године, које је заправо изнео Брисел на самиту ЕУ-Западни Балкан у Атини и коју је најавио шеф Европског савета Шарл Мишел наишла је на пуну подршку. Очигледно је да је говор српског шефа државе био скептичнији у скривеној форми, али он није одустао од курса европских интеграција, већ је само констатовао одређене потешкоће у његовом спровођењу. Словенија и Хрватска веома добро разумеју потребе земаља региона у спровођењу политике европских интеграција, па је подршка Љубљане и Загреба важна и конструктивна и цењена од стране свих учесника процеса Брдо-Бријуни.
Наредне године биће одлучујуће за напредак европских интеграција земаља региона, али не треба искључити покушаје блокирања овог процеса од стране Русије и њеног најближег савезника у региону Милорада Додика. То је могуће само у случају почетка активних непријатељстава, а то је задатак који је Москва поставила Бања Луци. Ових дана није случајност изјава бивше председнице Хрватске К.Грабар Китаровић, која је у интервјуу изјавила да јој је својевремено Путин рекао да намерно није спречавао Словенију и Хрватску да уђу у ЕУ, али што се тиче другим земљама у региону, Кремљ ће се томе категорички супротставити. Посљедњи кораци М. Додика ка отвореној конфронтацији само потврђују ове ријечи, али је Кремљ тренутно значајно ограничен у својим ресурсима да утиче на напредак европских интеграција земаља Западног Балкана. То добро разумеју у Бриселу и главним градовима земаља у региону.
