Након одржаних председничких и парламентарних избора у Северној Македонији, земља улази у еру промена. Промена власти ће довести до концептуалних померања у спољној и унутрашњој политици, важних не само за будућност земље, већ читавог региона, а и шире.
Пораз СДСМ
У другом кругу избора 8. маја, актуелни председник Северне Македоније Стево Пендаровски, кога је подржала владајућа СДСМ (Социјалдемократска унија Македоније), изгубио је од Гордане Сиљановске-Давкове, коју је предложио опозициони ВМРО-ДПМНЕ (Унутрашња македонска револуционарна организација – Демократска партија за македонско национално јединство). Ријеч је, у ствари, о снажном поразу, јер је Пендаровски освојио само 29 одсто, док је Сиљановска-Давкова добила 65 одсто гласова.
Сличан пораз забележен је и на парламентарним изборима – коалицију коју предводи ВМРО-ДПМНЕ подржало је 43% бирача који су учествовали на гласању. Сходно томе, странка и њени савезници у новом сазиву парламента имаће 58 од 120 мандата. СДСМ броји 15% гласова, што је 18 места у парламенту.
Резултати СДСМ-овог албанског савезника, блока Европски фронт (који је формиран око чланице владајуће коалиције, албанске Демократске уније за интеграцију, ДУИ) показали су се бољим, са 19 остварених мандата. Ипак, ова политичка снага ће морати да пређе у опозицију јер је ВМРО-ДПМНЕ у састав нове Владе већ позвао противнике ДУИ – коалицију опозиционих албанских партија ВЛЕН (ВРЕДИ) са 13 посланика у парламенту.
Захваљујући владиној коалицији која укључује и Македонце и Албанце, потпуна промена власти у Скопљу неће довести до обнављања давно решеног македонско-албанског сукоба. Ипак, чини се да ће у блиској будућности ово острво стабилности бити више изузетак него правило.
Македонија, само Македонија
Пре свега, очекују се тешка времена за односе Северне Македоније са суседним земљама – Бугарском и Грчком.
Сукоб са Грчком је, заправо, већ почео.
Као што је познато, ВМРО-ДПМНЕ је био категорични противник промене назива државе додавањем речи „Север”. Чак и ако нова председница, парламент и влада не покрену иницијативу за повлачење из Преспанског споразума, они ће, по свему судећи, de facto одбити да спроведу или ће потпуно игнорисати споразум.
Таква политика се већ спроводи – Гордана Шиљановска Давкова из ВМРО-ДПМНЕ положила је заклетву као председница земље коју је назвала „Македонија“, упркос чињеници да је у тексту заклетве фиксиран назив „Северна Македонија“. Амбасадорка Грчке у Северној Македонији, која је била позвана на седницу парламента поводом инаугурације председнице, напустила је салу у знак протеста.
Очигледно, ово су само „прва звона” компликација у односима Скопља и Атине.
Ако узмемо у обзир да је само захваљујући споразуму о преименовању земље Северна Македонија успела да се ослободи вета Грчке и постане чланица НАТО-а, спор између два балканска суседа не само да ће допринети нестабилности у региону, већ може утицати на јединство целог западног војног блока.
С бугарске стране, спор око питања бугарске и македонске историје и македонског идентитета ризикује да постане хроничан. ВМРО-ДПМНЕ је више пута истицао да неће чинити уступке Софији, чак ни зарад деблокаде процеса европских интеграција, и по свему судећи, испуниће дата обећања.
Једна од датих фундаменталних тачака јесте одбијање да се донесу амандмани на Устав Северне Македоније који би Бугаре прогласили етничком групом која је изградила нацију. И поред тога што се чланица будуће владајуће коалиције, албански блок ВЛЕН (ВРЕДИ), из разних разлога није противио преправљању преамбуле Устава на захтев Бугарске, ВМРО-ДПМНЕ има довољно гласова да спречи уставне промене.
Нерешен спор између Бугарске и Северне Македоније негативно ће се одразити на регион и на атмосферу унутар НАТО-а, чије су обе земље чланице.
Ипак, главна последица бескомпромисног става нове Владе биће обустава приступања земље ЕУ на неодређено време.
Треба напоменути да ВМРО-ДПМНЕ формално не одбацује европски пут земље. Штавише, нова Владина коалиција ВРМО-ДПМНЕ и ВЛЕН (ВРЕДИ) одлучила је да ће „европске интеграције, економски развој, владавина права и борба против криминала и корупције бити главни принципи рада нове Владе“, како је наведено у заједничком саопштењу објављеном након састанка партијских лидера у Скопљу 11. маја.
Тачније, ВМРО-ДПМНЕ уверава јавност да ће моћи да покрене преговоре о придруживању Европској унији без болних компромиса за македонске патриоте, иако тренутно не постоје опције које ће обезбедити напредак Северне Македоније на путу ка ЕУ без уступака Бугарској.
Орбанов тријумф
Горе наведени закључци су очигледни, о томе се много причало и пре избора. Једино што се променило после гласања јесте схватање колико становника Северне Македоније ни по коју цену није желело и не жели евроатлантске и европске интеграције. Стога, након 8. маја, нови бескомпромисни курс земље изгледа стабилније и дуготрајније.
Ипак, постоје закључци о којима се обично мање говори, али који нису ништа мање значајни за Западни Балкан и за целу Европу.
Реч је о тријумфу Виктора Орбана.
Сви знају за блиску везу између лидера Мађарске и ВМРО-ДПМНЕ. Довољно је напоменути да је 2018. бивши лидер ВМРО-ДПМНЕ и бивши премијер Македоније Никола Груевски избегао оптужбе за корупцију након што је добио азил у Мађарској уз директну помоћ Орбана.
Реконструкција власти у Скопљу ће, пре свега, значити да је Орбан стекао савезника унутар НАТО-а који, теоретски, може да подржи став Будимпеште по свим, или барем по већини питања. Рецимо, тај би актер могао да дели скептицизам Мађарске у погледу војне помоћи Украјини.
Међутим, Македонци имају посебан однос према Украјинцима, који се заснива на претходној сарадњи Скопља и Кијева, током оружаног сукоба у Македонији почетком 2000-их. Но, као што су казали стари Грци, све тече, све се мења.
Главна претња
Још једна последица мађарско-македонског пријатељства може бити, колико год то чудно звучало, покушај „рестарта” процеса евроинтеграција Северне Македоније.
У другој половини ове године Мађарска ће председавати Саветом Европске уније. Званичници мађарске Владе су у више наврата наглашавали да ће мађарска Влада током председавања ЕУ учинити све да убрза придруживање Западног Балкана, укључујући и Северну Македонију.
Нова македонска Влада може се надати да ће подршка из Будимпеште помоћи да се отклони питање вета Бугарске. Међутим, тренутно нема назнака да ће Будимпешта моћи да примора Софију да одустане од својих захтева према Скопљу.
Шта ће се десити ако се опција „бескомпромисне европске интеграције” покаже непостојаном?
Прво, то ће значити да ће Северна Македонија (или Македонија?) у годинама које долазе бити заглављена са статусом кандидата за улазак у ЕУ. Друго, Македонци могу постати потпуно фрустрирани европским вектором развоја земље.
А тада ће се други геополитички актери укључити у игру.
Представници бивше Владе Северне Македоније су током предизборне кампање истицали: мање ЕУ и Запада у региону, више Русије и Истока, укључујући Кину. Ако се подсетимо да је Будимпешта један од ретких партнера Пекинга у Европи и најлојалнија нација (међу државама чланицама ЕУ и НАТО) Москви, можемо видети да претња геополитичког преокрета Северне Македоније заиста постоји. А то је, заправо, највећи ризик за државу и регион као резултат постизборних политичких померања у Бившој Југословенској Републици Македонији.
