- Масовна пуцњава у Црној Гори на Нову годину
На први дан Нове године, у црногорском граду Цетињу, 45-годишњи мештанин Ацо Мартиновић убио је 12 особа, међу којима су два дечака узраста 9 и 14 година. Већина жртава били су његови рођаци или пријатељи.
Мартиновић је пре убиства пио у кафани, а затим је од куће узео оружје, које је, према доступним информацијама, незаконито стекао и почео да пуца. Када су полицајци пронашли нападача, испоставило се да је покушао самоубиство и пуцао себи у главу. Мартиновић је преминуо неколико сати касније.
Након масовног убиства на Цетињу, Савет за националну безбедност Црне Горе одржао је ванредну седницу. Усвојен је низ препорука за унапређење контроле оружја и обезбеђење сигурности грађана.
Конкретно, планирано је увођење бројних амандмана на Закон о оружју, укључујући подизање старосне границе за набавку оружја, скраћивање рока важења оружних дозвола и повећање казни за недозвољено држање и ношење оружја. Безбедносно-психолошка процена легалних власника оружја биће спроведена до краја ове године.
Очекује се повећање броја припадника полиције.
Међутим, друштво верује да то није довољно.
У недељу, 5. јануара, хиљаде људи окупило се у Подгорици и на Цетињу тражећи оставке званичника након масовне пуцњаве.
Оба скупа, у организацији неформалне студентске организације Камо сјутра? (Куда сутра), почела су 12-минутном ћутањом у знак сећања на страдале на Цетињу првог дана 2025. године.
Лидери протеста затражили су хитне оставке министра унутрашњих послова Данила Шарановића и потпредседника Владе за безбедност и одбрану Алексе Бећића. Овај захтев подржава и градоначелник Цетиња Никола Ђурашковић, који је представник опозиционе Социјалдемократске партије Црне Горе (СДП).
Власти су протесте и захтеве за оставком чланова владе назвали кампањом опозиционих снага. Међутим, Камо сјутра? негира ове оптужбе.
Црна Гора је међу светским лидерима по броју оружја у поседу грађана. Према јавно доступним изворима, готово 11 одсто грађана у Црној Гори има легално оружје – 68 хиљада од 633 хиљаде становника – а укупно поседују више од 100 хиљада комада оружја. Осим тога, процењује се да грађани имају најмање 40 хиљада или чак више од 100 хиљада комада нерегистрованог оружја.
- Београд спреман да купи руски удео у Нафтној индустрији Србије (НИС)
То је саопштио председник Србије Александар Вучић. Према његовим речима, српске власти спремне су да купе руски удео у Нафтној индустрији Србије (НИС) због претњи америчким санкцијама према овој компанији. Према речима председника Србије, ограничења ће САД објавити 10. или 13. јануара 2025. године.
Вучић је 5. јануара у интервјуу српској државној телевизији РТС нагласио да је куповина акција НИС-а од руских компанија Гаспром и Гаспром њефт последња шанса да се избегну евентуалне санкције. Пре доношења коначне одлуке о овом питању, Вучић намерава да разговара са руском страном, пре свега са руским председником Владимиром Путином.
НИС је водећа енергетска компанија у Србији и регионални лидер у овој индустрији. Компанија поседује Рафинерију нафте Панчево, нафтна и гасна поља и преко 400 бензинских станица. Руски Гаспром њефт и Гаспром енергетске компаније већински су власници НИС-а (50 одсто и 6,15 одсто акција, респективно). Влада Србије је власник 29,87 одсто компаније.
„Имамо новца да га одмах купимо (удео). Ако је процењена вредност компаније милијарду евра, онда је реч о 600 милиона или тако нешто. Да ли ће то бити 500, 600 или 700 милиона, није много важно“, рекао је Вучић.
Како преносе регионални медији, нејасно је на чему се тачно заснивала Вучићева процена. Према листи 100 највећих компанија у Србији за 2023. годину коју је сачинила Влада Србије, само процењена вредност имовине НИС-а износи око 4,4 милијарде евра.
- Хрватска жели да створи Хрватску православну цркву
Представници Домовинског покрета, који је део владајуће коалиције у Хрватској заједно са ХДЗ-ом (Хрватска демократска заједница), потврдили су намеру стварања Хрватске православне цркве. Ово је саопштено 6. јануара током пријема у част православног Божића, који је организовао Хрватски православни центар.
„Главни циљ нашег удружења јесте стварање Хрватске православне цркве. Прошле године … рекли смо да планирамо да овај циљ остваримо у року од пет година. Задовољни смо како се у протеклих годину дана одвијао процес остварења овог циља, па смо данас уверени да ћемо успети да остваримо циљ и раније него што је планирано, рекао је представник Домовинског покрета Предраг Мишић (етнички Србин) у свом говору на пријему.
Пријему Хрватског православног центра присуствовали су саборски заступници, министар демографије и исељеништва Иван Шипић и други представници Домовинског покрета.
Андреј Пленковић, премијер и лидер ХДЗ-а, присуствовао је Божићном пријему који је 6. јануара организовало Српско народно веће Хрватске уз учешће Српске православне цркве. На питање новинара о његовим ставу у вези са стварањем Хрватске православне цркве, Пленковић је одговорио да о томе не зна ништа.
Председник Српског националног већа (СНВ) и посланик српске националне мањине Милорад Пуповац изразио је незадовољство идејом Домовинског покрета. „Хрватска православна црква има страшну трагедију из времена Другог светског рата… То се не може прихватити“, рекао је Пуповац након Божићног пријема СНВ-а, одговарајући на питања новинара.
Идеја о стварању Хрватске православне цркве наишла је на широку критику српских медија, позивајући се на догађаје из Другог светског рата.
Дакле, развој ове теме могао би допринети како домаћим тензијама у Хрватској, тако и заоштравању односа Загреба и Београда, с обзиром на тесну повезаност српског државног врха и Српске православне цркве.
