Да ли у Србији постоји спремност да се затворе очи и прогута жаба популизма зарад победе над аутократским и криминализованим режимом?
Студенти у блокади објавили су меморандум којим су децидно навели да је Косово и Метохија саставни део Републике Србије. Међу ретким политичким ставовима који студенти јавно износе на друштвеним мрежама, у том меморандуму је наведено да „ова чињеница није само уставна категорија, већ историјски и морални императив који не подлеже преговорима о суштини“, те да је „очување уставног поретка Србије на простору Косова и Метохије темељ опстанка српске државе и залог праведног мира у региону“.
Студенти, који годину и по дана воде протесте и политичку борбу против председника Александра Вучића и његовог режима, овај став су изнели недељу дана пред велики протест најављен за 23. мај, који после дуже паузе организују у Београду.
Такође, студентски Меморандум о Косову и Метохији објављен је уочи 40-годишњице Меморандума Српске академије наука и уметности (САНУ) који је фактички мобилисао српски национализам у региону и био један од окидача крвавог распада СФР Југославије.
Популистички став студената изазвао је бурне реакције у Србији. Председник Вучић осећајући се прозваним одмах је оптужио студенте, називајући их бахатим незналицама које раде против своје државе. Оштро су реаговали они, којима десничарски и антиевропски ставови студената принципијелно од самог почетка сметају.
Студентским ставом о Косову може да буде задовољна значајна већина у Србији, која је неопходна да се победе бивши српски радикали, који се годинама представљају да имају монопол над национализмом.
Да ли овај студентски меморандум треба схватити као тактички потез важан за будуће изборе или би требали бити забринути за стабилност у региону и будућност Србије, пошто јој младост усваја документа која могу да се реализују само ратом и изолацијом? А то је већ виђена слика из 90-тих, када они нису ни били рођени.
Обе дилеме су подједнако релевантне. У Србији само „Вучић“ може да победи „Вучића“. Односно, на следећим парламентарним изборима највише гласова ће освојити они који кокетирају са десним популизмом. Проблем обновљивости деснице и њеног деструктивног потенцијала у Србији ускоро ће обележити пола века. Суштински проблем је да и они који себе сматрају левицом, попут СПС-а и националиста југоносталгичара, у суштини заступају великосрпске идеје, које пропагирају ауторитаризам и антизападњаштво.
Да ли у Србији постоји спремност да се затворе очи и прогута кокарда зарад победе над аутократским и криминализованим режимом Александра Вучића? То је цена победе на изборима, али истовремено и потенцијални улазак у нову кризу.
Сва та страховања деле опозиционо бирачко тело и о њима је неопходно јавно говорити и упозоравати због промене међународних околности.
Косово се ни мирним путем, ни ратом не може вратити Србији. „Морални императив“ студената априори постаје цивилизацијски пораз, јер се жели територија без људи – албанске већине.
Судећи по последњем истраживању јавног мњења о веома високој подршци ЕУ интеграцијама у Црној Гори (75 одсто), меморандуми и програми „српског света“ више ни ту не функционишу.
Проблем се једино назире у Босни и Херцеговини, која је повратком Доналда Трампа изгубила кишобран заштите Сједињених Америчких Држава, уосталом као цела Западна Европа. Вашингтон енергентима покушава да придобије сецесионисте.
Непожељни сценарио је да би се великосрпске идеје могле проширити међу младим националистима. Десничарска авангарда сада популарних мајица „Гаврило Принцип“ могла би да заврши у неком новом меморандуму о решавању „српског питања“.
Постоји оптимистичнији сценарио, у коме се затварају очи и гута само жаба популизма. То би могао да буде политички трик, јер су се студенти извештили на локалним изборима и говоре оно што већинско гласачко тело жели да чује. Уосталом, они се све време формално држе онога шта пише у Уставу, а то је да је Косово и Метохија део Републике Србије.
ЕУ ће подржати промене у Србији, јер се студентски захтеви углавном поклапају са агендом Брисела. Обнова демократских институција у Србији би требала обуздати експанзионистичке идеје у региону. Као и у случају покрета Отпор 2000. године, након пада Александра Вучића студентски покрет ће се распасти на разне фракције које ће изнедрити будуће лидере и носиоце различитих идеологија. Сви Срби на Западном Балкану поново ће моћи да се окупе под једним кровом, у једној (над)држави – Европској унији.
Boris Varga. Serbian political scientist and journalist.
Чланци објављени у рубрици „Мишљења“ одражавају лично мишљење аутора и можда се не поклапају са ставом Центра
