- Ратко Младић сахрањен у Београду уз војне почасти
Ратко Младић, бивши командант Војске Републике Српске, осуђен пред Хашким трибуналом на доживотну казну затвора за геноцид у Сребреници, опсаду Сарајева и друге ратне злочине и злочине против човечности, сахрањен је 7. септембра на гробљу у Београду уз све војне почасти. Ковчег је био прекривен заставама Србије и Републике Српске, а војници су га пратили до места сахране.
Помен Младићу одржан је у цркви Светог Луке у присуству званичника Србије и Републике Српске. Службу је предводио патријарх Српске православне цркве Порфирије.
Министар културе Србије Никола Селаковић, министар правде Ненад Вујић, министар за јавна улагања Дарко Глишић, министар одбране Братислав Гашић и министар без портфеља Ненад Поповић изразили су у цркви саучешће члановима Младићеве породице. Комеморативној церемонији присуствовали су и српска чланица Председништва Босне и Херцеговине Жељка Цвијановић, председник Републике Српске Синиша Каран, премијер Републике Српске Саво Минић, председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, као и лидер Савеза независних социјалдемократа и бивши председник Републике Српске Милорад Додик.
Међу присутнима на церемонији опроштаја били су амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко, као и амбасадор Босне и Херцеговине у Србији Александар Врањеш.
Архив јавних скупова, организација која од 1991. године процењује број учесника на јавним скуповима, саопштио је да је Младићевој сахрани присуствовало до 16.000 људи.
Председник Србије Александар Вучић није присуствовао сахрани, позивајући се на раније заказану посету свог колеге из Узбекистана. Вучићев син Данило присуствовао је комеморативној церемонији.
Посматрачи су одсуство председника Србије са церемоније опроштаја од Ратка Младића протумачили као покушај да западним партнерима пошаље сигнал о очувању уравнотеженог и проевропског курса земље. Међутим, укупна атмосфера у Србији око одавања почасти ратном злочинцу изазвала је оштре критике ЕУ.
Европска комесарка за проширење Марта Кос отказала је посету Србији у знак протеста, наводећи да је величање Ратка Младића у Србији „неспојиво са вредностима на којима је изграђен пут ка ЕУ“.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен навела је у објави на мрежи Икс да су снимци са сахране Младића, осуђеног за геноцид и ратне злочине, шокантни, као и да елементи званичне подршке и присуство појединих високих званичника Србије сахрани у Београду „показују неспособност да се суочи са мрачним поглављем недавне европске историје и противрече вредностима на којима почива пут Србије ка Европској унији“.
Председник Европског савета Антонио Кошта касније је дао исту изјаву.
- Дипломатска криза између Сарајева и Београда
Министарство спољних послова Босне и Херцеговине повукло је из Београда све запослене у Амбасади БиХ чије повлачење не захтева одобрење Председништва БиХ. Министар спољних послова Босне и Херцеговине Елмедин Конаковић 7. септембра објаснио је да је одлука последица догађаја у Србији након смрти Ратка Младића, укључујући сахрану, комеморације и поруке које су се појавиле на јавним местима.
Према речима шефа МСП БиХ, у Београду могу остати само амбасадор и конзул, јер о њиховом именовању и накнадном повлачењу одлучује Председништво Босне и Херцеговине, док ће остало особље бити повучено. Конзуларни послови биће пренети на амбасаде Босне и Херцеговине у Загребу и Подгорици, као и на Генерални конзулат у Новом Пазару. „Да могу, одмах бих прекинуо дипломатске односе са Србијом. Оно што могу јесте да односе сведем на најниже могуће“, изјавио је Конаковић.
Како наводе стручњаци, ово је корак без преседана у односима Босне и Херцеговине и Србије од успостављања дипломатских односа 2000. године. Иако су две земље прошле кроз бројне политичке и дипломатске кризе, укључујући спорове након пресуде Међународног суда правде, обележавања сећања на геноцид у Сребреници и политичке тензије око Републике Српске, није забележен случај да је Босна и Херцеговина повукла готово целокупно особље своје амбасаде у Београду.
Поред смањења дипломатског представништва у Србији, МСП БиХ одлучило је да протера двоје запослених у Амбасади Србије у Босни и Херцеговини — војног аташеа и саветника који је представник БИА (Безбедносно-информативне агенције). „Поништавамо њихове дипломатске легитимације у Босни и Херцеговини и позивамо дипломатски кор да више не сарађује са њима“, рекао је Конаковић 8. септембра.
- Поднета иницијатива за смену председника Скупштине Црне Горе Андрије Мандића
Тридесет пет посланика из опозиционих и владајућих странака подржало је иницијативу за смену председника Скупштине Црне Горе Андрије Мандића. (Скупштина Црне Горе има укупно 81 посланика.)
Иницијативу за смену Мандића поднела је опозициона Демократска партија социјалиста (ДПС). Непосредан повод за подношење предлога била је Мандићева одлука да јавно изрази саучешће поводом смрти бившег команданта Војске Републике Српске Ратка Младића, који је пред Хашким трибуналом осуђен на доживотну казну затвора за злочине против човечности и ратне злочине, укључујући геноцид у Сребреници.
У образложењу предлога за смену Мандића наводи се да функција председника Скупштине подразумева посебну политичку и институционалну одговорност, као и обавезу да чува углед и интегритет представничког тела свих грађана. Истиче се да је исказивање пијетета према осуђеном ратном злочинцу, осуђеном за геноцид у Сребреници, неспојиво са одговорношћу председника парламента државе која је дужна да поштује пресуде међународних судова, негује културу сећања и доприноси помирењу и добросуседским односим. У предлогу се наглашава да чињеница да је Мандић изразио саучешће у своје име и у име странке не ослобађа њега институционалне одговорности, јер истовремено обавља функцију председника Скупштине.
Наводи се и да је Европска комисија оценила величање ратних злочинаца као неспојиво са европским вредностима, док је Министарство спољних и европских послова Хрватске Мандићево изражавање саучешћа оценило као неприхватљиво и супротно вредностима Европске уније. „Када поступак председника парламента земље кандидата произведе овакву реакцију институција ЕУ и суседне државе чланице, он се више не може представљати као питање личних или страначких уверења“, истичу аутори Иницијативе.
Наглашава се да Црна Гора улази у одлучујућу фазу европских интеграција и да чланство у ЕУ, поред испуњавања техничких услова, подразумева јасну посвећеност европским вредностима. „Последњим поступком председника Скупштине пређена је граница након које се питање његове одговорности више не може релативизовати потребом очувања парламентарне већине или политичке стабилности“, наводи се у документу. Према мишљењу аутора Иницијативе, Андрија Мандић нема политички и институционални ауторитет неопходан за обављање функције председника Скупштине.
Захтев за сазивање ванредне седнице ради разматрања иницијативе за смену Мандића потписало је 29 посланика. Предлаже се да седница на којој би се расправљало о овом питању буде одржана 24. септембра.
