- Министар Србије посетио Москву
Потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Србије у техничком мандату Ивица Дачић боравио је у посети Москви.
Дачић је 15. октобра разговарао са замеником председника Савета безбедности Руске Федерације Дмитријем Медведевом о „актуелним питањима безбедности“, „политичкој ситуацији у свету и регионалним питањима“. Дачић је током састанка посебно нагласио „непоколебљив став Београда о независној спољној политици која се руководи искључиво очувањем виталних државних и националних интереса Србије“.
Руска страна је саопштила да су једна од тема разговора са српским званичником били избори у Србији заказани за 25. октобар. У Медведевљевом кабинету нагласили су да пажљиво прате ток изборне кампање у Србији, где се, према њиховим речима, бележе „покушаји Запада да се умеша у изборне процесе у оквиру превремених парламентарних избора и дестабилизује ситуацију уз помоћ радикалних деструктивних снага“.
Секретар Савета безбедности Руске Федерације Сергеј Шојгу, са којим се Дачић састао наредног дана, пожелео је „српском народу успешно одржавање ових избора, који би ојачали економију земље, њен политички положај и курс који данас следи Влада Србије“.
Дачић је, са своје стране, уверио Шојгуа да ће земља и након парламентарних избора задржати курс сарадње са Русијом.
Током боравка у Москви Дачић се састао и са министром Руске Федерације за цивилну одбрану, ванредне ситуације и отклањање последица елементарних непогода Александром Куренковим. Српски званичник захвалио је Русији на помоћи у борби против шумских пожара, истичући ангажман авиона Ил-76, који је од 20. августа до 18. септембра ове године гасио пожаре у Србији. Дачић је са Куренковим и Шојгуом разговарао о даљем развоју Руско-српског хуманитарног центра у Нишу. Према речима српског министра, тренутно се разматра могућност да од следеће године руски противпожарни авион Ил-76 буде стално стациониран у Нишу.
Шеф МУП-а Србије разговарао је и са замеником министра унутрашњих послова Руске Федерације Игором Зубовим. Након разговора Дачић је нагласио да сарадња два министарства обухвата сарадњу јединица криминалистичке полиције, борбу против организованог криминала и тероризма, као и заједничке вежбе у тим областима. „Договорили смо да ове године буде одржано десет заједничких вежби, од којих је половина већ одржана“, рекао је.
Развијаће се и сарадња са другим безбедносним службама. Током посете Дачић је разговарао са директором Федералне службе заштите Руске Федерације Дмитријем Кочњевим о сарадњи МУП-а Србије и ФСО Руске Федерације.
Шеф МУП-а Србије састао се и са министром спољних послова Руске Федерације Сергејем Лавровом. На састанку одржаном 16. октобра разговарано је о „стању руско-српске сарадње и перспективама сарадње у кључним областима“, „ситуацији на Балкану“ и, „са посебним нагласком, о тренутној ситуацији на Косову и Метохији“. „Стране су изразиле велико обострано задовољство динамичним развојем билатералних односа и сарадње на мултилатералној арени“, наводи се у саопштењу Владе Србије.
***
Посета Дачића, једног од најближих политичких савезника Александра Вучића, одржана је десет дана пре избора у Србији. Министар Србије је очигледно настојао да увери руске власти у лојалност Београда и пружи гаранције да ће проруски курс бити настављен и након избора ако садашња владајућа коалиција остане на власти.
За изборни успех Српске напредне странке Александра Вучића и Социјалистичке партије Ивице Дачића очигледно је потребна подршка Русије. Списак састанака и теме разговора у Москви дају основу за закључак да се Београд и даље ослања на помоћ руских обавештајних служби, укључујући питања припреме и спровођења избора.
- Албанија је затворила четврто поглавље у преговорима са ЕУ
На 10. Међувладиној конференцији са ЕУ, Албанија је 13. октобра привремено затворила преговарачко поглавље 20 „Предузетништво и индустријска политика“, које се односи на развој малих и средњих предузећа, отварање нових радних места и усклађивање индустријске политике Албаније са стандардима ЕУ, укључујући области чистих технологија, нових материјала и заштите животне средине.
Албанија је преговоре започела 2022. године и од тада је отворила сва 33 поглавља, а четири привремено затворила. Поглавље 20 затворено је након што је земља у јулу 2026. успешно завршила преговоре о још три поглавља: 25 („Наука и истраживање“), 26 („Образовање и култура“) и 30 („Спољни односи“).
Европска комесарка за проширење Марта Кос назвала је Албанију једним од лидера напретка у европским интеграцијама у региону. Марта Кос и ирски државни министар за европске послове и одбрану Томас Берн (Ирска тренутно председава Саветом ЕУ) изјавили су да Брисел подржава циљ Тиране да заврши све преговоре о приступању до краја 2027. године. Европска комисија је истовремено нагласила да Албанија, како би остварила тај циљ, мора наставити убрзане реформе у кључном кластеру „Основе“ (Fundamentals), уз укључивање владе, опозиције и цивилног друштва.
- У Албанији се настављају протести младих
Протести су почели 13. октобра, када су студенти незадовољни ценом образовања, условима студирања на универзитетима, недостатком финансијске подршке и изгледима за запошљавање након завршетка студија, изашли на демонстрације у Тирани тражећи оставку владе. Касније су им се придружили и средњошколци.
Протести су се из главног града Тиране проширили на друге градове, укључујући Драч, Скадар, Корчу и Елбасан.
Током протеста млади су гађали камењем и пиротехничким средствима зграде државних и комерцијалних установа и нападали полицијске кордоне, док је полиција одговорила сузавцем и воденим топовима.
У сукобима су повређени бројни демонстранти и припадници полиције. Лекарска помоћ била је потребна за око две стотине људи.
Полиција је због учешћа у насилним акцијама привела више од стотину и педесет особа.
Опозиција је подржала политичке захтеве студената. Водећа опозициона снага, Демократска партија Албаније, захтева оставку актуелне власти, распуштање парламента, формирање привремене владе и одржавање превремених избора. „Овај покрет није само протест против владе“, саопштила је партија. „То је побуна против модела управљања који је створио Еди Рама, који је младима украо наду, нарушио поверење грађана и све више удаљава Албанију од њене европске будућности.“
Премијер Албаније Еди Рама, међутим, нагласио је да неће правити уступке онима који прибегавају насиљу и искључио могућност своје оставке, рекавши да се промена власти мора догодити „путем демократских избора“. У обраћањима је за ескалацију насиља оптужио опозицију и „стране актере“ који наводно стоје иза протеста, називајући актуелне нереде покушајем да се спречи напредовање Албаније према Европској унији.
Еди Рама, који предводи владајућу Социјалистичку партију, премијер је од 2013. године. Током тих година преживео је неколико снажних таласа незадовољства јавности. Ипак, садашњи студентски протести, који су ојачали такозвану „Фламинго револуцију“, вишемесечни покрет против изградње у заштићеним подручјима коју спроводи компанија Џареда Кушнера, зета Доналда Трампа, представљају један од најозбиљнијих изазова његовој власти.
- Црна Гора се нада да ће решити отворена питања са Хрватском
На Међувладиној конференцији у Луксембургу 12. октобра Црна Гора је привремено затворила три преговарачка поглавља: 17 („Економска и монетарна политика“), 18 („Статистика“) и 19 („Социјална политика и запошљавање“).
Црна Гора је тако до сада затворила 21 од 33 поглавља у преговорима о приступању Европској унији.
„Заједно са нашим европским партнерима одлучно се крећемо према пуноправном чланству Црне Горе 2028. године“, написао је црногорски премијер Милојко Спајић на Фејсбуку.
Одговарајући на питање новинара о отвореним питањима са Хрватском, Спајић је изразио оптимизам. „Ми смо партнери у НАТО-у и већ дуго радимо заједно. Свакодневно водимо активне преговоре. Користимо сваку прилику да затворимо сва питања. Питања и проблема има много, али уверен сам да ће Црна Гора и Хрватска гледати према бољој будућности Европе и решити ова питања на задовољство свих страна“, нагласио је Спајић.
Ипак, тих дана се из хрватских дипломатских извора сазнало да Хрватска од Црне Горе тражи решавање осам отворених питања, која су углавном последица ратова деведесетих година.
Хрватска, између осталог, захтева решавање питања накнаде хрватским грађанима који су били заточени у логору Морињ у Црној Гори, где је од октобра 1991. до августа 1992. било затворено више од 300 хрватских грађана, углавном са подручја Дубровника. Други захтев односи се на очување спомен-плоче постављене на месту некадашњег логора. Плочу су у октобру 2022. заједнички открили хрватски и црногорски министри, али су црногорски званичници након тога више пута тражили њено уклањање.
Трећи захтев односи се на преименовање градског базена у Котору, названог по ватерполисти Зорану Гопчевићу. Према тврдњама хрватске стране, он је 1991. и 1992. био стражар у Морињу. Хрватска сматра неприхватљивим да спортски објекат носи име особе повезане са злостављањем и мучењем хрватских затвореника.
Загреб, осим тога, захтева пуну сарадњу црногорских власти у утврђивању судбине 14 несталих хрватских грађана, укључујући размену информација, наставак рада надлежних комисија и приступ архивима и документима који би могли помоћи у њиховом проналажењу.
Хрватска такође захтева процесуирање одговорних за ратне злочине. У случају Морињ четворица припадника ЈНА правоснажно су осуђена за ратне злочине на укупно 12 година затвора, али те пресуде нису обухватиле злочине над цивилима који су били заточени у логору.
Међу захтевима је и решавање имовинских права хрватских породица у Црној Гори. Хрватска наводи да међу нерешеним случајевима има 51 породица из Тивта и друге породице из Боке Которске, чији захтеви, према хрватском документу, нису решени упркос судским одлукама.
Преостала два захтева односе се на поглавље 31 у преговорима са ЕУ. Црна Гора је испунила све захтеве ЕУ за затварање поглавља 31 („Заједничка спољна, безбедносна и одбрамбена политика“), али је одлука на нивоу ЕУ крајем 2025. одложена на захтев Хрватске. Загреб од Подгорице тражи повратак школског брода „Јадран“, који је под црногорском контролом од 1991. године.
Још један захтев односи се на коначно утврђивање границе између две државе на подручју полуострва Превлака.
У децембру 2023. Хрватска је Црној Гори предала неформални документ са списком отворених питања, који је поделила и са државама чланицама ЕУ и Европском комисијом. Билатералне консултације одржане су у јануару и мају 2025, након чега је уследила интензивна дипломатска комуникација, укључујући око десет састанака министара спољних послова две земље током 2026. године. Све се то одвијало на иницијативу хрватске стране, али ниједно од ових питања још није решено.
- Русија укида безвизни режим са Црном Гором
Грађани Црне Горе мораће да прибављају визе за путовања у Русију, саопштила је портпаролка Министарства спољних послова Руске Федерације Марија Захарова.
Захарова је потврдила да је Министарство спољних послова Црне Горе крајем септембра обавестило Москву о престанку важења Споразума између две владе из 2008. године о условима узајамних путовања грађана. „У пракси то значи да ће од 1. новембра наши грађани моћи да уђу у Црну Гору и бораве у земљи само уз визу. Према томе, и грађани Црне Горе мораће да прибављају визе за путовања у Русију“, изјавила је портпаролка руског Министарства спољних послова.
Споразум из 2008. омогућавао је грађанима обе земље безвизни улазак у трајању до 30 дана. Будући да је ЕУ још 2022. суспендовала споразум о визним олакшицама са Руском Федерацијом и знатно ограничила улазак руским држављанима, Црна Гора, која се нада приступању Европској унији у наредних неколико година, морала је да испуни један од обавезних услова: да у потпуности усклади свој визни режим са заједничком политиком Европске уније.
