Недавна сазнања о ангажовању утицајних америчких политичких консултаната од стране Републике Српске покрећу шира питања о страном лобирању, транснационалним националистичким мрежама и потенцијалном преклапању стратешких интереса Србије и Русије у Вашингтону.
Контроверза око ангажовања политички повезаних америчких консултаната од стране Републике Српске указује на шири изазов у креирању политике: регионални националистички актери могу остварити приступ Вашингтону док истовремено промовишу циљеве који су у супротности са посвећеношћу САД стабилности на Западном Балкану. Њихов ангажман заслужује пажљиву анализу због циљева те сарадње, начина финансирања и потенцијалних сукоба интереса.
Према наводима агенције Ројтерс и листа Њујорк тајмс, републикански стратези Крис Лачивита и Џејмс Блер – обојица повезани са председником Доналдом Трампом – отпутовали су у Републику Српску уочи избора одржаних 4. октобра, а влада тог ентитета их је, како се наводи, ангажовала. Трамп је 7. октобра изјавио да би прекинуо сарадњу с њима уколико би њихово ангажовање представљало сукоб интереса, да би касније навео како такав сукоб није утврђен.
Посебан аранжман укључује фирму Континентал Стратеџи (Continental Strategy). Документи поднети у складу са Законом о регистрацији страних агената (ФАРА) показују да је та фирма у фебруару 2026. године пристала да пружа услуге лобирања на савезном нивоу за Републику Српску за износ од 35.000 долара месечно. Фајненшел тајмс и CBS news идентификовали су Кејти Вајлс, ћерку шефице кабинета Беле куће Сузи Вајлс, као партнера у фирми. Из фирме су навели да она није контактирала са америчким званичницима поводом Републике Српске, већ да је Босну и Херцеговину посетила због другог, америчког комерцијалног клијента, док је партнер Алехандро Гарсија водио комуникацију са државним органима у вези са тим ентитетом.
Стране владе и политички субјекти могу законито ангажовати америчке лобисте, уз поштовање важећих прописа. Значај ових аранжмана огледа се у приступу који они омогућавају и агендама које промовишу. Лидери са Западног Балкана неговали су односе са администрацијама како Републиканске, тако и Демократске странке, јер Вашингтон задржава значајан утицај на регионалну безбедност, политику санкција и дипломатију. Чак и ограничене промене у ставу САД могу изменити локалне политичке калкулације и перцепцију америчке посвећености региону.
Концепт „Српског света” пружа идеолошки оквир за део ових залагања. Инспирисана руским концептом „Руски свет” (*Russkiy Мир*), ова идеја промовише национално, културно, верско и политичко јединство изнад постојећих граница. Један од њених истакнутих заговорника је Александар Вулин, бивши директор Безбедносно-информативне агенције (БИА) Србије, као и бивши министар одбране и министар унутрашњих послова. Као дугогодишњи савезник Москве, он се залагао за политичко обједињавање Срба у региону. Министарство финансија САД му је у јулу 2023. године увело санкције, наводећи као разлог корупцију и активности којима се олакшава штетан утицај Русије на Западном Балкану.
Заговорници представљају овај концепт као начин очувања идентитета и веза између Србије и Срба у суседним земљама. Његове политичке импликације постају спорне када доводе у питање суверенитет тих земаља или њихове самосталан избор спољнополитичког курса. Институционална димензија овог концепта дошла је до изражаја током Свесрпског сабора одржаног у Београду у јуну 2024. године. Европски парламент је након тога изразио забринутост да би декларација усвојена на том сабору могла да угрози суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине, као и других држава у региону.
„Српски свет” није јединствена организација са јасно утврђеном, централизованом командном структуром. Он обухвата међусобно повезане политичке, верске, медијске и институционалне мреже. Влада Србије, руководство Републике Српске, српске националистичке странке у Црној Гори и српско-америчке организације представљају засебне актере чије активности захтевају појединачну анализу. Дипломатски ангажман, трговина, академска размена, културна сарадња и учешће дијаспоре у јавном животу САД остају легитимни и корисни; забринутост се односи на заговарање идеја и политика које слабе механизме на којима почива мир у региону.
Неколико националистичких циљева поклапа се са стратешким интересима Русије. Блиски односи Москве са Милорадом Додиком, и њено противљење западном надзору у Босни и Херцеговини, додатно оснажују изазове које поставља руководство Републике Српске. У извештају Европске комисије из 2025. године документовани су континуирани контакти на високом нивоу између власти тог ентитета и Русије. Када је реч о Црној Гори, Европски парламент је препознао страно манипулисање информацијама и мешање у унутрашње ствари као претње демократским институцијама и процесу европских интеграција.
Стратешко поклапање интереса не захтева директну организациону контролу. Кампање које се противе ширењу НАТО-а, доводе у питање легитимитет западног ангажмана у Босни или оспоравају суверенитет суседних држава, могу служити локалним националистичким амбицијама, а истовремено помагати Москви да ослаби евроатлантско јединство. Ово преклапање заслужује пажњу, али не доказује да Русија усмерава или финансира одређене лобистичке кампање у Вашингтону. За такве тврдње неопходни су докази о новчаним трансферима, комуникацији или оперативној координацији.
Лобирање може утицати на то како се спорови представљају и које политичке лидере Вашингтон сматра кредибилним партнерима. Историјат санкција изречених Додику илуструје значај овог питања. Сједињене Државе су му увеле санкције 2017. и поново 2022. године због поступака који су угрожавали спровођење Дејтонског мировног споразума и због умешаности у корупцију. У октобру 2025. године, Министарство финансија САД уклонило је њега, као и неколико повезаних лица и субјеката, са листе санкционисаних. Ова промена политике заслужује да се размотри у контексту залагања да се успоставе везе са америчким посредницима, иако јавно доступни докази не потврђују да је одређени уговор био узрок те одлуке.
Сам Додик је описао како се такви уступци могу политички искористити. У интервјуу за РТС од 11. октобра, о којем је известио портал Index.hr, рекао је да је за укидање санкција сазнао по доласку у Москву из Минска и да је то прославио у једном московском ресторану. На тај начин, попустљивост америчке стране постаје лична победа политичара који одржава блиске везе са Русијом. Кључно питање политике је да ли ублажавање санкција подстиче промену понашања или, напротив, јача његов положај, док истовремено те везе остају нетакнуте.
Финансијска транспарентност је од суштинског значаја за процену ових односа. Извештаји поднети у складу са Законом о регистрацији страних агената (ФАРА) требало би тачно да идентификују стране налогодавце, активности, уплате и релевантне посреднике. Регистровање представља механизам за обелодањивање информација, а не доказ о незаконитом поступању. Поред тога, савезни закон забрањује страним држављанима, укључујући стране владе, да врше уплате или сносе трошкове у вези са изборима у САД, било директно или индиректно. Стога, регистровано лобирање и незаконито мешање у изборе захтевају одвојену анализу.
Истрага би требало да утврди крајње изворе средстава за лобирање, прати токове новца ка консултантима и подизвођачима, те утврди да ли су кампање координисане између различитих организација или јурисдикција. Могуће везе са руским финансијским мрежама представљају легитимно истраживачко питање с обзиром на укључене политичке односе, али се такве везе не могу закључити само на основу сличне реторике. Документација поднета у оквиру ФАРА-е, пословни записи, финансијски документи и преписке пружају чвршћу основу за утврђивање таквих веза.
За креаторе политика u САД, непосредни приоритет је преиспитивање сукоба интереса код консултаната који заступају стране клијенте, а истовремено одржавају утицајне политичке везе у САД. Стејт департмент би, у сарадњи са релевантним америчким и европским институцијама, требало да процени циљеве и ефекте ових кампања у контексту регионалне безбедности и руског утицаја. Независни истраживачи и истраживачки новинари могу да допринесу повезивањем финансијских података са политичким мрежама и порукама које се упућују доносиоцима одлука.
Вашингтон такође треба да настави сарадњу са српским цивилним друштвом, независним медијима, универзитетима и организацијама које промовишу конструктивне билатералне односе. Веродостојан одговор мора да заштити легитимно учешће, а да истовремено захтева од страних заступника поштовање доследних стандарда транспарентности и одговорности. Кључно политичко питање јесте да ли приступ купљен у Вашингтону унапређује сарадњу или помаже у заштити политичких лидера чији планови угрожавају суверенитет и стабилност Западног Балкана.
Љубомир Филиповић. Црногорски политиколог
Чланци објављени у рубрици „Мишљења“ одражавају лично мишљење аутора и можда се не поклапају са ставом Центра
