- Европска комисија усвојила мапе пута за водеће кандидате за чланство у ЕУ
Европска комисија је 4. новембра усвојила годишњи Пакет проширења. Документ сумира напредак земаља кандидата током протекле године и утврђује наредне приоритете њихових залагања на европским интеграцијама. У извештајима за сваку земљу Комисија се усредсредила на темпо реформи у областима демократије, владавине права и основних права, политичка опредељења у области безбедности и одбране, као и напредак ка економском приближавању.
Црна Гора је остварила значајан напредак на путу ка чланству у ЕУ (пошто је већ привремено затворила 23 преговарачка поглавља). Уз сагласност држава чланица, за коју је пре свега потребно решити отворена питања с Хрватском, Црна Гора би могла привремено да затвори преостала поглавља до краја ове године. Већ се ради на уговору о приступању Црне Горе, који би, према прогнозама, могао бити потписан већ следеће године.
Албанија је током извештајног периода отворила последњи кластер и испунила прелазна мерила за поглавља која се односе на владавину права, чиме је отворен пут за привремено затварање четири поглавља. Остваривање амбициозног, али достижног циља Тиране, завршетка приступних преговора до 2027. године, захтева одржавање темпа реформи и подстицање инклузивног политичког дијалога, наводи Европска комисија. У контексту највећих протеста у Албанији од деведесетих година, Комисија истиче да европске интеграције захтевају укључивање свих грађана и наглашава потребу за конструктивним дијалогом.
Неусвојене уставне измене остају препрека напретку Северне Македоније ка ЕУ, констатује Европска комисија. Измене предвиђају укључивање бугарске заједнице у Устав. Садашња влада у Скопљу категорички одбацује референтне договоре постигнуте за време претходне власти. Упркос томе, Комисија истиче да је интензивирање залагања за усвајање неопходних уставних измена и даље важно за напредак приступног процеса.
Србија није остварила никакав суштински напредак у приступним преговорима. Конкретно, како наводи Европска комисија, степен усклађености са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ остао је низак. Као што је познато, Србија се није придружила европским санкцијама против Русије. Комисија такође наглашава да Београд мора да испуни све обавезе проистекле из дијалога с Приштином који се води уз посредовање ЕУ и представља саставни део европске перспективе Србије. Комисија је нагласила да ће нове власти у Србији морати да „обнове демократски дијалог заснован на узајамном поштовању, покажу јасну и недвосмислену посвећеност вредностима ЕУ, укључујући усклађивање са спољном и безбедносном политиком ЕУ, као и напоре усмерене на помирење, добросуседске односе и нормализацију”.
Косово, као и Босна и Херцеговина, према закључцима Европске комисије, стагнирају на путу ка ЕУ.
Босна и Херцеговина, иако наставља јавно да исказује посвећеност европским интеграцијама као стратешком циљу, истовремено све више скреће са свог пута ка ЕУ. Након општих избора, Босна и Херцеговина треба брзо да приступи формирању свих извршних и законодавних органа и покаже обновљену посвећеност спровођењу реформи неопходних за европске интеграције, сматра Европска комисија.
Процес реформи повезаних са ЕУ на Косову успорен је услед дуготрајне институционалне кризе повезане са низом ванредних парламентарних избора, дугим периодом без формиране владе и споровима око избора председника. Да би напредовала ка ЕУ, како наводи Комисија, Приштина мора да убрза реформе и, као и Београд, испуни све обавезе које проистичу из дијалога уз посредовање ЕУ.
Уз извештаје о свакој земљи кандидату, Комисија је представила оквирне мапе пута за земље које су оствариле највећи напредак у преговарачком процесу: на Западном Балкану то су Црна Гора и Албанија, а ван региона Молдавија и Украјина. Како се наводи, ове четири земље напредовале су у приступним преговорима отварајући кластере и привремено затварајући поглавља брзином без преседана. Мапа пута Црне Горе обухвата период до завршне фазе, односно потписивања уговора о приступању, док су планови за Албанију, Молдавију и Украјину углавном усмерени на наредних 12 месеци.
Савет ЕУ треба да размотри закључке Европске комисије о земљама кандидатима и одлучи о наредним корацима у процесу проширења.
- У Србији ухапшен власник велике банке
Народна банка Србије (НБС) одузела је 31. октобра дозволу за рад банци АЛТА БАНКА (ALTA Bank). НБС је одлуку донела због погоршања финансијског стања банке и проблема с ликвидношћу. Текуће пословање банке је обустављено и покренут је стечајни поступак.
ALTA Bank у Србији, ALTA Bank Bitola у Северној Македонији и платни систем ALTA Pay део су ALTA Group, у власништву бизнисмена из Србије Давора Мацуре. Мацура важи за особу блиску Српској напредној странци (СНС). После пораза СНС-а на ванредним парламентарним изборима 25. октобра, у медијима су се појавиле информације да је са рачуна банке ALTA Bank у Србији у иностранство, у Скопље и Москву, пребачено 50 милиона евра.
Власник ALTA Group, Мацура, и још двојица запослених у банци ухапшени су 4. новембра у Србији. Према наводима истраге, Мацура је са двојицом саучесника неовлашћено ушао у трезор банке и изнео око 45 милијарди динара (више од 380 милиона евра).
Проблеми ALTA Group појавили су се и у другим земљама региона.
Народна банка Северне Македоније увела је 1. новембра привремену управу у ALTA Bank Bitola и ограничила подизање новца клијентима на највише 160 евра недељно. Мера је уведена након што је само 31. октобра из банке подигнуто око два милиона евра.
Такође 1. новембра Савет Централне банке Црне Горе одузео је дозволу подгоричкој компанији ALTA Pay за пружање платних услуга.
- У Србији ухапшени високи званичници МУП-а у случајевима мучења демонстраната и манипулисања истрагама
У Србији су почеле истраге против руководилаца Министарства унутрашњих послова.
По налогу београдског тужилаштва, 1. новембра ухапшени су начелник Управе криминалистичке полиције Марко Кричак и начелник Службе за сузбијање криминала Бошко Секуловић. Осумњичени су за злоупотребу службеног положаја. Према писању српских медија, сумња се да су Кричак и Секуловић прикривали доказе од тужилаштва, фалсификовали списе предмета, вршили притисак на сведоке и незаконито поступали према осумњиченима током саслушања, укључујући и њихово премлаћивање. Поступак се односи на истрагу убиства у једном београдском ресторану, којом је руководио Кричак.
Пре именовања за начелника криминалистичке полиције крајем децембра 2025. године, Марко Кричак руководио је Јединицом за обезбеђење одређених личности и објеката (ЈЗО). Независни медији и опозиција више пута су оптуживали ЈЗО за прекомерну употребу силе и незаконита привођења током студентских протеста.
Сектор унутрашње контроле МУП-а је 4. новембра, по налогу београдског тужилаштва, ухапсио команданта Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) Игора Жмирића и осам садашњих и бивших припадника Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката. Они су осумњичени за мучење и злостављање које је група лица по претходном договору починила током обављања службене дужности. Предмет се односи на инцидент који се догодио у ноћи између 14. и 15. августа 2025. године у гаражи зграде Владе Србије током масовних студентских протеста. Према верзији истражних органа, припадници безбедносних снага примењивали су физичку силу над приведеним грађанима, тукли их и претили им. Међу оштећенима је студенткиња Николина Синђелић, која је јавно изјавила да су је припадници снага безбедности тукли и претили јој силовањем.
Истражне радње у овим предметима интензивиране су након ванредних парламентарних избора 25. октобра, на којима је Српска напредна странка (СНС) изгубила власт после 14 година владавине.
- Мађарска обуставила финансирање програма грантова за пољопривреднике Републике Српске
Из фонда за одрживи развој „Progressus”, преко којег се програм спроводио у Републици Српској, саопштено је 16. октобра да се спровођење програма привремено обуставља.
Пакет помоћи од 100 милиона евра за привреду и пољопривреду Републике Српске најавили су 2022. године тадашњи председник Републике Српске Милорад Додик и тадашњи премијер Мађарске Виктор Орбан. Пакет је износио 100 милиона евра издвојених из мађарског буџета, од чега је потрошено најмање 28 милиона. Тачан износ исплаћених средстава није објављен.
Пољопривредници из Републике Српске морали су да поднесу захтев за куповину машина, опреме и алата произведених у Мађарској, уз обавезно сопствено учешће од најмање 30 одсто вредности инвестиције.
Програм грантова за пољопривреднике био је део шире помоћи коју је Орбанова влада пружала Републици Српској заобилазећи државне институције Босне и Херцеговине. Међу другим финансијским и економским пројектима сарадње Будимпеште и Бање Луке били су кредит од око 126 милиона евра, који је Република Српска добила 2022. године преко мађарске државне извозно-увозне банке (EXIM), као и најављене инвестиције у енергетске и инфраструктурне пројекте.
Критичари су истицали да је сарадња Будимпеште и Бање Луке за време Орбанове владе имала политичку позадину и подстицала сепаратистичке тежње руководства Републике Српске. Нова влада Мађарске, на челу с Петером Мађаром, очигледно нема намеру да настави такву политику.
