Lideri Zapadnog Balkana i evropski zvaničnici okupili su se na samitu organizovanom u Grčkoj povodom 20. godišnjice samita Evropska unija– Zapadni Balkan i usvajanja Solunske deklaracije, koja je govorila o perspektivama članstva u EU za sve zemlje regije. Događaju su prisustvovali predsednici Ukrajine Volodimir Zelenski, Srbije Aleksandar Vučić, Moldavije, Maja Sandu i Crne Gore Jakov Milatović, premijeri Grčke Kirijakos Micotakis, Rumunije Jon-Marsel Čolaku, Severne Makedonije Dimitar Kovačevski, Bugarske Nikolaj Denkov, Hrvatske Andrej Plenković, predsjedavujuća Vijeća ministara Bosne i Hercegovine Borjana Kristo, premijer Kosova Albin Kurti, kao i šef Evropskog vijeća Charles Michel i šefica Evropske komisije Ursula von der Leyen.
Na sastanku u Atini razgovarano je o proširenju EU i evropskoj budućnosti regiona, kao i o ratu u Ukrajini. Dogovorena je i usvojena Deklaracija o podršci nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u njenim međunarodno priznatim granicama, te je naglašeno da Zapadni Balkan, Ukrajina i Moldavija dijele zajedničko evropsko naslijeđe, istoriju i budućnost. U tekstu u osam tačaka posebno se navodi da je ruska invazija na Ukrajinu prekretnica za Evropu, stvarajući novi nivo svijesti o jedinstvu i zajedničkoj budućnosti unutar EU. Suočena sa izazovom ruske agresije, izražena je nepokolebljiva podrška nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u njenim međunarodno priznatim granicama. Izražena je podrška i zahvalnost predsjedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom za njegove uporne napore u uspostavljanju principa mira u njegovoj Formuli mira u skladu sa Poveljom UN. Konstatovano je da za ratne zločine i druga zlodjela ne može biti nekažnjivosti i da svi odgovorni treba da budu izvedeni pred lice pravde. Učesnici samita su konstatovali da je prije dvadeset godina na samitu u Solunu priznata pripadnost Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, a eskalacija agresivnog rata protiv Ukrajine otkrila je hitnu potrebu za snažnom, stabilnom i sveobuhvatnom EU. Zapadni Balkan, Ukrajina i Moldavija geografski su susjedni državama članicama EU, dijele zajedničko evropsko naslijeđe, istoriju i budućnost definisanu zajedničkim prilikama i izazovima. Važno je da svi oni budu prihvaćeni kao punopravni članovi evropske porodice. Istaknuta je potreba za intenziviranjem procesa proširenja, koji bi bio takav da zaslužuje povjerenje i spremnost da podrži Ukrajinu i Moldaviju u procesu pridruživanja EU.
Zbog protivljenja predsednika Srbije, u završnoj Deklaraciji nije usvojena odredba o uvođenju sankcija Rusiji.
U okviru samita, predsjednik Volodimir Zelenski održao je sastanak sa predsjednicom Evropske komisije Ursulom von der Leyen, izrazivši zahvalnost za napore usmjerene na normalizaciju izvoza i tranzita ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda. Strane su također razgovarale o alternativnim rutama za “žitni koridor” nakon ruskog blokiranja Crnomorske inicijative za žito, posebno kroz hrvatske dunavske i jadranske luke. Posebna pažnja posvećena je sigurnosnim i finansijskim aspektima, pitanjima osiguranja brodova. Volodimir Zelenski je zahvalio na sledećoj tranši pomoći u iznosu od 1,5 milijardi evra. Lideri su ocijenili napredak Ukrajine u implementaciji sedam preporuka Evropske komisije i dalje korake u tom pravcu. Volodimir Zelenski i Ursula von der Leyen koordinirali su stavove o formuli mira i pripremama za Globalni samit mira.
Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski održao je sastanak s premijerom Bugarske Nikolajem Denkovim, zahvalivši mu na sveobuhvatnoj podršci Ukrajine u borbi protiv ruskog agresora, a posebno na nedavnim odlukama bugarske vlade da pruži podršku ukrajinskoj odbrani. Razgovarano je o saradnji država na garantovanju stabilne bezbednosti u Crnom moru i funkcionisanju “žitnog koridora” alternativnim pravcima. V. Zelenski je zahvalio na podršci ukrajinskoj formuli mira i spremnosti bugarske strane da učestvuje u implementaciji njenih konkretnih tačaka, kao i na pristupanju Bugarske Zajedničkoj deklaraciji o podršci Ukrajini, koju su zemlje G7 usvojile na sastanku u okviru Samita NATO-a u Vilniusu.
Predsednik Ukrajine V. Zelenski imao je sastanak i sa predsednikom Srbije Aleksandarom Vučićem. Strane su istakle da je međusobna podrška teritorijalnom integritetu i suverenitetu važan deo partnerstva Ukrajine i Srbije. Volodimir Zelenski je informisao o situaciji na ratištu i akcijama ukrajinske vojske. Lideri su razgovarali o pitanjima regionalne bezbednosti, bilateralnim odnosima i perspektivama njihovog razvoja. Odvojeno, predsednici su obratili pažnju na zajedničke izazove na putu Ukrajine i Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji. Volodimir Zelenski je izrazio zahvalnost na humanitarnoj pomoći koju Srbija pruža ukrajinskom narodu, nudeći srpskoj strani da podrži ukrajinsku formulu mira i učestvuje na trećem samitu Krimske međunarodne platforme 23. avgusta ove godine. „Imao sam iskren, otvoren, prijateljski, konstruktivan i iskren razgovor sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Prema njegovim rečima, Zelenski je pitao šta misle ljudi u Srbiji. “Govorio sam o onome što se desilo 1999. godine, potvrđujući da Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine i da će to činiti i dalje”, rekao je Vučić. On je dodao da je razgovarano o različitim oblicima saradnje, jer Ukrajina, iako je u ratnom stanju, treba da razmišlja o tome kako obnoviti zemlju. A. Vučić je u razgovoru objasnio situaciju oko Kosova, napominjući da ne misli da će se promeniti stav Ukrajine o teritorijalnom integritetu Srbije, koja je podržala Ukrajinu na njenom evropskom putu.
Predsjednik Ukrajine V. Zelenski održao je sastanak sa predsjednicom Grčke Katerinom Sakellaropoulou sa kojom je razgovarao o trenutnom stanju na liniji fronta i sigurnosnoj situaciji u regionu s obzirom na nastavak ruske agresije na Ukrajinu. Izrazio je nadu u uključivanje Grčke u obnovu pogođenih regiona Ukrajine, posebno Odese. Predsjednik Ukrajine održao je sastanak i sa premijerom Grčke Kirijakosom Micotakisom. “Danas imamo važan rezultat za avijacijsku koaliciju – Grčka će učestvovati u obuci naših pilota na F-16”, rekao je šef ukrajinske države. Takođe je ukazao na važnost činjenice da su grčke kompanije spremne da učestvuju u transportu ukrajinskog žita.
Predsjednik V. Zelenski održao je sastanak s predsjednikom Vlade Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem, zahvalivši mu na pripremi novog paketa podrške odbrane Ukrajine. Ukrajina je spremna i dalje biti jamac globalne sigurnosti hrane i zainteresovana je za pronalaženje novih načina opskrbe hranom svjetskih tržišta, od kojih bi jedno moglo biti i Hrvatska. Hrvatska strana potvrdila je spremnost da obezbedi luke na Dunavu i Jadranskom moru za transport ukrajinskog žita. Predsjednik Ukrajine istaknuo je važnost hrvatskog iskustva u području humanitarnog razminiranja i zahvalio Hrvatskoj na praktičnoj pomoći i vodstvu u razminiranju ukrajinskih teritorija. Ukazano je na važnost održavanja Međunarodne donatorske konferencije o humanitarnom razminiranju, koja će se u oktobru održati u Zagrebu.
Na marginama samita, predsednik Volodimir Zelenski je održao sastanak sa premijerom Republike Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim, zahvalivši mu na stalnoj i principijelnoj podršci teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine, podršci odbrani, posebno pripremi novog paketa pomoći. Sagovornici su razgovarali o razvoju dalje saradnje država u oblasti odbrane. Lideri su istakli da je integracija u Evropsku uniju zajednički cilj dviju zemalja, te su se složili da koordiniraju napore na tom putu.
U okviru svog učešća na samitu u Atini predsednik Volodimir Zelenski razgovarao je sa predsednicom Republike Moldavije Majom Sandu. Šefovi država su se dotakli gorućih pitanja bilateralne saradnje, regionalne bezbednosti, zajedničkog suprotstavljanja agresivnoj politici Kremlja i ruskog hibridnog uticaja. Strane su razgovarale o saradnji između dvije zemlje u stvaranju alternativnih ruta za izvoz ukrajinskog žita nakon što je Rusija blokirala Inicijativu za crnomorsko žito. Predsjednici su se fokusirali i na važno pitanje integracije Ukrajine i Moldavije u Evropsku uniju i zajedničke izazove na tom putu. Volodimir Zelenski i Maja Sandu razgovarali su o učešću Moldavije na trećem samitu Krimske međunarodne platforme u Kijevu 23. avgusta.
U okviru samita, predsjednik Volodimir Zelenski je održao sastanak sa predsjednikom Crne Gore Jakovom Milatovičem, zahvalivši Crnoj Gori na humanitarnoj, vojnoj i političkoj podršci tokom široke ruske agresije, podršci puta Ukrajine ka NATO-u i pridruživanju Zajedničkoj Deklaraciji o sigurnosnim garancijama koju su lideri G7 usvojili na samitu NATO-a u Vilniusu. Razgovarano je o podršci Crne Gore implementaciji ukrajinske formule mira i daljim koracima u pripremi za Globalni samit mira i budućem onlajn učešću Jakova Milatoviča na trećem samitu Krimske platforme 23. avgusta ove godine.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je tokom razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem skrenula pažnju na potrebu “konstruktivnog pristupa deeskalaciji situacije na severu Kosova”. Von der Leyen je spomenula “napredak Srbije ka Evropskoj uniji” i ocijenila da je “bliža integracija EU i Zapadnog Balkana od vitalnog značaja, posebno s obzirom na rat Rusije protiv Ukrajine. Von der Leyen je razgovarala i sa premijerom Kosova Albinom Kurti o “neophodnosti deeskalacije tenzija na severu Kosova”, važnosti “ponovnog uključivanja u dijalog (sa Beogradom) pod okriljem Evropske unije” i o primeni “sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije”.
Predsednik Srbije rekao je u Atini da je premijer Severne Makedonije Dmitar Kovačevski oštro reagovao na ono što je kosovski premijer Aljbin Kurti uradio u Tetovu. „Dugo sam razgovarao sa Kovačevskim i izvinio sam se za sve, ako je neko ikada rekao nešto loše o Severnoj Makedoniji“, rekao je Vučić, očigledno misleći na izjavu ministra odbrane Miloša Vučevića, koji je izjavio da su Crna Gora i Severna Makedonija pogrešile što su priznale Kosovo, i da je to mešanje u unutrašnje stvari Srbije, i da će to imati suprotne rezultate.
Tako je samit EU-Zapadni Balkan uz učešće Ukrajine i Moldavije bio od velikog značaja u kontekstu potvrđivanja perspektive članstva svih ovih zemalja u Evropskoj uniji. Podrška ukrajinskoj borbi protiv ruske agresije koju su učesnici samita iskazali u zajedničkoj izjavi svjedoči o jedinstvu u opštoj evropskoj politici prema Ruskoj Federaciji, koja pokušava da napravi raskol u opšteevropskom stavu o osudi ruske agresivne politike, koja podriva temelje evropske i svjetske sigurnosti.
Suprotno nekim prognozama, na samitu nije došlo do eskalacije situacije od strane Srbije, uprkos donekle kritičnom stavu A. Vučića u vezi sa pozivom Ukrajine da učestvuje u ovom formatu. Sa izuzetkom očekivanog odbijanja da podrži antiruske sankcije, predsednik Srbije je javno pokazao svoju privrženost proevropskom političkom kursu u smislu podrške teritorijalnom integritetu Ukrajine, osuđujući agresiju Rusije na Ukrajinu i potrebu krivičnog gonjenja ratnih zločinca. Nasuprot prethodnim izjavama A. Vučića o mogućem prioritetu ulaska Srbije u BRIKS, čini se da EU zadržava uticaj na zemlju, uprkos njenoj blizini Rusiji. Verovatno stav Grčke i Ukrajine o nepriznavanju Kosova i dalje igra važnu ulogu u odlukama Srbije na međunarodnim platformama.
Bilateralni sastanci održani u okviru samita dokazali su efikasnost i efektivnost mjesta samita u Atini i spremnost svih učesnika sastanka na najvišem nivou za konstruktivan i plodan dijalog o cijelom spektru evropskih integracija, sigurnosti i bilateralnih pitanja.
