Москва и Београд су долазак авиона Ил-76 руског Министарства за цивилну одбрану, ванредне ситуације и помоћ у катастрофама у Србију представили као искључиво хуманитарну мисију. Летелица заиста јесте активно учествовала у гашењу пожара у Делиблатској пешчари. Међутим, околности које су пратиле одлуку Србије да затражи руску помоћ покрећу многа питања, пре свега у вези са безбедношћу.
Руска помоћ
Пожар великих размера у резервату природе Делиблатска пешчара у Србији, који се налази у близини Дунава, близу границе са Румунијом, постао је ванредна ситуација од националног значаја. Пожар, који се брзо ширио од почетка августа, уништио је хиљаде хектара шуме и јединствене вегетације. Власти у Србији су биле принуђене да прогласе локално ванредно стање и евакуишу сељане и посетиоце из подручја Дунава. На крају, Београд је донео одлуку да не може сам да се носи са пожаром и обратио се за помоћ… Москви.
Авион II-76 Министарства Руске Федерације за цивилну одбрану, ванредне ситуације и помоћ у катастрофама слетео је 19. августа на аеродром Ниш.
„Процена нашег Штаба за ванредне ситуације била је да нису недостајали људи, ни механизација, већ летелица која у једном налету може да избаци велику количину воде…. Процена нашег штаба на терену била је да, с обзиром на јаке ветрове, тешко приступачан терен и размере пожара, авион великог капацитета може дати највећи допринос заштити угроженог подручја“, објаснио је потпредседник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић поводом одлуке да се затражи помоћ од Русије.
„С обзиром на то да Механизам цивилне заштите ЕУ нема авион за гашење пожара таквог капацитета, долазак руског авиона значајно ће ојачати наше капацитете у гашењу пожара у Делиблатској пешчари“, изјавио је помоћник министра унутрашњих послова и челник Сектора за ванредне ситуације Лука Чаушић.
Коментаришући коришћење руске помоћи, Ивица Дачић је инсистирао да „ту нема политике“ и да се „ради о томе шта је најефикасније“. „Користићемо сваки механизам који нам може помоћи, укључујући и Руско-српски хуманитарни центар“, изјавио је он.
Хибридна специјална операција?
Међутим, многи су у доласку руског авиона у Ниш видели политику — тачније, геополитику. Упркос објашњењима званичника, одлука да се помоћ тражи специјално од Русије изгледала је као покушај да се покаже наклоност према Москви.
Долазак руског авиона у Ниш такође је вратио на дневни ред безбедносна питања у ширем региону Југоисточне Европе.
Руски ватрогасци су стигли у Ниш након што је Бугарска дала дозволу да авион прелети кроз њен ваздушни простор. Ивајло Мирчев, заменик председника Одбора за одбрану бугарског парламента и копредседник странке „Да, Бугарска!“, видео је ово као руску хибридну операцију.
„Руски ватрогасни авион стар 40 година лети изнад Бугарске. Стари руски хибридни трик: ‘Имате пожаре, ЕУ вам не може помоћи, долазимо да их гасимо нашим авионима!’ Мали детаљ је да док авион лети из Русије у Србију, у самој Русији бесни десетак пожара изазваних украјинским нападима које Руси не могу да угасе“.
„Још увек има људи који наседају на ово – добри Путин нам шаље ватрогасни авион да нас спаси од пожара. То функционише на многим местима – Сирија, Венецуела, Иран… Међутим, сећамо се шта се тамо догодило – то су све земље где савезнички односи са Русијом нису завршили нарочито добро за њихове сада већ бивше диктаторе“.
„Пре само три недеље, Србија је послала своје ватрогасце и хеликоптер у Шпанију путем европског механизма. Данас, иста та Србија не активира овај механизам, док се Вучић окреће Путину. А онда пропаганда пласира причу да је Европа напустила ту земљу.“
„Оно што је посебно цинично јесте да су баш истог дана када Путин шаље авион да гаси пожар у Србији, руске ракете запале стамбене зграде у Кијеву, где је само у протеклој ноћи најмање 12 цивила погинуло, а 34 рањено.“ (У ноћи 20. августа 2026. године, Русија је извела један од својих највећих напада на Кијев користећи балистичке и крстареће ракете и дронове. Према последњим информацијама, у руском нападу тог дана је убијено 15 цивила у украјинској престоници, а више од 40 је рањено.)
Извиђачки лет?
Бугарска влада је нагласила да је лет руског авиона био хуманитарне природе. Међутим, новинари и стручњаци за безбедност покренули су расправу о томе да ли је лет имао сврху прикупљања обавештајних података.
Међународни аналитичар Мартин Табаков коментарисао је на друштвеним мрежама путању лета руског Ил-76, истичући да је авион прошао близу ваздухопловне базе Безмер. То је довело до спекулација да је авион намерно променио руту како би посматрао америчке авионе-танкере стациониране у Безмеру.
Тодор Тагарев, бивши бугарски министар одбране, нагласио је: „Стручњак мора да крене од претпоставке да је [авион] опремљен веома софистицираним сензорима за прикупљање обавештајних података и да се они налазе у авиону. Он са сигурношћу може да претпостави, и то би требало да буде примарна хипотеза, да су ти сензори активирани изнад наше територије. Док буде прелетао, авион може да детектује елементе система за надзор ваздушног простора и противваздушну одбрану. Тачно ће знати где се налазе амерички авиони у Безмеру. Тачно где се налазе авиони Ф-16 у бази код села Граф Игнатијево. Прелетеће Ново Село да види савезничке структуре распоређене тамо. А затим ће наставити ка Нишу.“ Такође је додао да Русија Ирану доставља обавештајне информације: „То су познате, јавно познате чињенице. И када бих повезао све те ствари, не бих дао дозволу овом авиону да лети изнад наше територије.“ „За мене је практично гарантовано да овај авион има опрему за прикупљање обавештајних података. Да је вршио извиђање ових критично важних елемената бугарског одбрамбеног система. И готово сигурно, информације од интереса за Иран биће пренете из Русије у Иран. Они веома блиско сарађују, укључујући и пружање ове врсте обавештајних информација“, нагласио је Тагарев.
Одбацујући тврдње о могућем надзору из руског Ил-76, бугарске власти су изјавиле да амерички „летећи танкери“ више нису на бугарској територији. Министар одбране Димитар Стојанов изјавио је да је амерички танкер напустио Безмер и Бугарску 20. августа. Међутим, Бугарска, која је чланица НАТО-а, има друге војне базе и друге савезничке снаге које би могле бити интересантне не само за Иран, већ и за саму Русију. Вероватно није случајно што се последњих дана руски извиђачки дронови све чешће налазе дуж бугарске обале.
Такође се не може игнорисати чињеница да су се последњих седмица у суседној Румунији упозорења на ваздушни напад оглашавала скоро сваког дана, због континуираних руских напада на подручја јужне Украјине која се граниче са Румунијом, посебно на украјински подунавски регион. Румунско ратно ваздухопловство је у августу већ оборило више руских дронова, док је неколико других пало на територију земље. У ноћи 20. августа, узбуна је оглашена и у румунским областима које се граниче са Украјином, борбени авиони НАТО-а су узлетели, да би остаци руског дрона били пронађени на румунској територији близу обале Дунава.
У контексту догађаја у региону, давање дозволе авиону из Русије, који би потенцијално могао да врши извиђање, да лети у близини подручја где постоји стална потреба за заштитом ваздушног простора НАТО-а и ЕУ од руских ваздушних претњи делује као изузетно ризичан корак са становишта регионалне безбедности.
„Хибридни“ центар
Посебна пажња посвећена је скренута одредишту руског авиона, односно Руско-српском хуманитарном центру на аеродрому „Константин Велики“ у Нишу.
Центар је представљен као регионална логистичка база за реаговање на природне катастрофе и друге ванредне ситуације, укључујући пожаре, поплаве, земљотресе и индустријске несреће. Међутим, објекат је стално био предмет геополитичких контроверзи. Москва и Београд тврде да је то структура за реаговање на хуманитарне ванредне ситуације. Истовремено, Вашингтон и европске престонице верују да Центар може служити и хибридним сврхама, пре свега обавештајним.
Током текуће сезоне пожара у Србији, Руско-српски хуманитарни центар се укључио у активности гашења пожара са јединицом беспилотних летелица која је вршила ваздушно праћење пожара користећи беспилотне летелице и достављала Београду сателитске снимке онога што је описано као „најкритичнија жаришта у Србији и региону“. Таква активност би се могла сматрати прикупљањем обавештајних података, али српске власти то очигледно не виде тако.
Помоћ ЕУ
Најконтроверзнији аспект приче о руским ватрогасним авионима показао се у хуманитарној димензији њихове мисије.
Дан након што је руски авион стигао у Ниш, портпарол Европске комисије изјавио је да Србија до дог тренутка није активирала Механизам цивилне заштите ЕУ, наглашавајући да је ЕУ спремна да пружи помоћ у складу са стварном ситуацијом и потребама Београда, укључујући и распоређивање авиона.
Авион Ил-76 руског Министарства за ванредне ситуације започео је 20. августа летове за гашење пожара, да би 21. августа Европска комисија је известила да је Србија активирала Механизам цивилне заштите ЕУ.
Помоћник министра унутрашњих послова и челник Сектора за ванредне ситуације Лука Чаушић изјавио је да је „на предлог оперативног штаба који руководи операцијом гашења пожара у Делиблатској пешчари, а узимајући у обзир изузетно високе температуре прогнозиране за целу територију наше земље у наредном периоду, Република Србија активирала Механизам цивилне заштите Европске уније, чији је члан, након чега је прихватила понуду Европске уније за помоћ у гашењу пожара како у Делиблатској пешчари, тако и, могуће, у другим деловима наше земље, с обзиром на изузетно неповољне хидрометеоролошке прогнозе за наредни период“. Према његовим речима, прихваћена је понуда за четири хеликоптера „Црни јастреб“ (Black Hawk) из стратешке резерве rescEU, као и понуде Немачке и Румуније за слање ватрогасно-спасилачких тимова у Србију, који укупно броје више од 120 људи и скоро 40 возила.
Заменик премијера и министар унутрашњих послова Ивица Дачић такође је известио да је Европска унија ставила на располагање Србији свој сателитски систем за праћење пожара.
Другим речима, помоћ ЕУ, коју је српска влада 19. августа још увек сматрала непотребном, изненада се показала важном 21. августа.
Овај маневар још једном делује геополитички мотивисано.
Коментаришући долазак руског авиона у Ниш, Брисел је одлуку Београда да затражи помоћ од Москве описао као неприхватљиву. У коментарима новинарима 20. августа, портпарол Европске комисије је нагласио да не може бити „уобичајених односа“ са Русијом све док она наставља да води свој „неизазвани и неоправдани агресорски рат на европском тлу у Украјини“. Након тога, српске власти су прибегле свом традиционалном вишевекторском приступу, такође доводећи помоћ од ЕУ. Корак ка Москви је, условно речено, „компензован“ кораком ка Бриселу.
Неодговорена питања
До 24. августа, активна фаза пожара у Делиблатској пешчари стављена је под контролу. Избегнуте су цивилне жртве и уништавање стамбених објеката. У данима пред крај августа, ситуација је била знатно мирнија него што је била раније, иако су српски ватрогасци, уз међународну помоћ, и даље наставили да се боре са пожаром.
Ово је добра вест, и добро је што су напори српских власти на крају дали позитивне резултате. Међутим, поступци званичног Београда у тражењу међународне помоћи покренули су многа питања која су остала неодговорена.
Зашто Механизам цивилне заштите ЕУ није одмах активиран када је пожар у Делиблатској пешчари — посебно, у подручју које се граничи са ЕУ — достигао катастрофалне размере?
Зашто се Београд није прво обратио Букурешту за помоћ, с обзиром на то да је пожар беснео управо дуж границе са Румунијом?
Да ли су безбедносне импликације лета руског авиона ка Србији кроз ваздушни простор НАТО-а и ЕУ узете у обзир када је Софија одлучила да одобри лет?
Да ли присуство руске базе у Нишу, која, између осталог, располаже дроновима, не ствара безбедносне ризике за регион, укључујући и земље НАТО-а и ЕУ које се граниче са Србијом?
Да ли је пружање сателитских података српској страни од стране руске стране била једнократна акција или је део шире сарадње између две земље у размени таквих информација?
Генерално, колико далеко се протеже сарадња између Београда и Москве у областима које имају двоструку намену – цивилну и војну? Зато што је долазак авиона руског Министарства за ванредне ситуације у Србију очигледно само врх леденог брега у билатералним односима.
Аналитичка група CWBS-а
