Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је у Скопљу да је регион Западног Балкана од стратешког значаја за Алијансу, али има разлога за забринутост. Шеф НАТО-а је напоменуо да је током посете Сарајеву, Приштини и Београду јасно ставио до знања да стабилност на Западном Балкану зависи од тога да ли све стране изаберу дијалог и дипломатију уместо сукоба и хаоса. Након посете Босни и Херцеговини, Косову и Србији, шеф НАТО-а је допутовао у Северну Македонију, где је заједно са премијером Димитром Ковачевским организовао неформални самит лидера држава чланица НАТО-а, којем је присуствовао и председник Хрватске Зоран Милановић, председник Владе Албаније Еди Рама и председник Владе Црне Горе Милојко Спајић у присуству председника Владе Словеније Голоба. Столтенберг је нагласио да су разговарали о заједничким безбедносним изазовима на Западном Балкану. „Овај регион је од стратешког значаја за НАТО, али постоје разлози за забринутост. Видимо сепаратистичке претње у Босни и Херцеговини, крхку безбедносну ситуацију на Косову и заустављену нормализацију између Београда и Приштине. Осим тога, ауторитарне државе попут Русије настоје да поткопају наше демократије путем сајбер и хибридних претњи“, нагласио је Столтенберг.
Званични бриселски поглед на ситуацију је јасан: прекид сепаратистичке реторике промовират ће стабилност и омогућити реформе у Босни и Херцеговини. Континуирано ангажовање у дијалогу уз посредовање ЕУ од суштинског је значаја за пут Београда и Приштине ка миру и стабилности. Недавни предлози за стварање Заједнице српских општина на Косову могли би да буду важан корак напред. „Време је да се превазиђу регионални сукоби који трају већ дуже време“, нагласио је Столтенберг и додао да не види непосредну војну претњу Русије било ком савезнику у НАТО или региону. Али, „наравно, остајемо опрезни, пажљиво пратимо шта Руска Федерација ради и остаћемо јединствени“, одговорио је Столтенберг на питање новинара, коментаришући изјаву украјинског председника Володимира Зеленског да постоје информације да Русија има план за војну дестабилизацију на Балкану. Генерални секретар НАТО је подсетио да НАТО има војно присуство у региону у виду Кфора, штаба у Сарајеву и канцеларије у Београду, а Алијанса је спремна да се брзо активира и учини све да заштити било ког савезника од било какве претње. Осим тога, Столтенберг је подсетио да Алијанса наставља да понавља Русији да треба да се уздржи од агресивних акција против суседа и да заустави агресију на Украјину. Мора да поштује међународно право, јер сваки народ има право да бира свој пут. Један од разлога зашто је руски председник Путин кренуо у рат против Украјине, према речима шефа НАТО-а, био је тај што није желео да Украјина уђе у Алијансу, како би осигурао да се НАТО не шири даље и повлачи све своје снаге са свог источног крила. Али Путин добија управо супротно. НАТО је све већи, присуство у источном делу Алијансе расте, појавиле су се нове чланице НАТО-а – Финска и Шведска. Ово је озбиљан стратешки пораз председника Путина, који показује да је напад на Украјину био велика грешка. „Желим да наставимо да подржавамо Украјину. Било је и изјава Немачке и САД о јачању војне подршке Украјини. И ту ћемо и даље остати да заштитимо Украјину и њено право на самоодбрану од руске агресије“, нагласио је шеф НАТО-а.
Премијер Ковачевски је на самиту истакао да се Северна Македонија и друге земље чланице НАТО боре против руског утицаја у региону. „Ми смо земља НАТО-а и могу да вас уверим да институције раде свој посао. И не заборавимо да су сви субјекти и политички актери дужни да допринесу општем миру и стабилности“, рекао је он. Нема сумње да постоји утицај трећих земаља у региону, укључујући и утицај Русије, која увек може да пронађе истомишљенике у одређеним политичким партијама или организацијама. Они, међутим, нису ни близу онога што поседују наше институције, што поседују државе чланице НАТО и шта поседују наше службе безбедности да не би биле у прилици да на било који начин дестабилизују нашу земљу и регион“, нагласио је Ковачевски.
Међутим, албански премијер Еди Рама није био за идеју да је ситуација на Западном Балкану под контролом и захтевао је да се на Косово пошаљу додатне трупе НАТО-а. Он сматра да ће то гарантовати безбедност и интегритет Косова. Рама је подсетио да се упркос све већим позивима на повећање трупа како би се гарантовала стабилност и апсолутни интегритет Косова, догодио трагични чин на који треба гледати као на упозорење, а не као на спорадичан случај и који се ни под којим околностима не сме поновити,- рекао је Рама и додао да је граница између Косова и Србије ван контроле и да се користи за трговину оружјем и дрогом. А оно што се десило у Бањској само указује на висок ризик од дестабилизације и ескалације ситуације:
Треба напоменути да се на самиту генерално разговарало о изазовима везаним за регионалну безбедност на Западном Балкану. Они су заиста велики. Сви учесници догађаја били су истог мишљења да је ситуација у Босни и Херцеговини и на Косову највише забрињавајућа. Ако је у Босни и Херцеговини активност председника Републике Српске Милорада Додика усмерена на дезинтеграцију земље и спровођење политике сецесионизма, онда је на Косову ситуација на северу земље, где српска мањина живи компактно, због чега радикалне снаге покушавају да створе сукоб на међународној основи са циљем ескалације и прерастања у велики рат између Србије и Косова. У суштини, овај сценарио није потребан ни Београду ни Приштини. Али Москва је веома заинтересована за оружани сукоб, која својим утицајем на шовинистичке српске политичаре и проруске јавне организације покушава да створи заоштравање ситуације и њену ескалацију употребом оружја. Кремљ сања о још једном сукобу у центру Европе, који би по жељеном сценарију требало да прерасте у рат пуних размера. То ће значајно скренути пажњу и ресурсе НАТО-а и Европске уније, а питање руске агресије на Украјину неће бити једино на дневном реду безбедносне ситуације у Европи. Република Српска, односно њен председник и његови политички послушници, параван је за уништавање безбедносног система у региону. Москва жели да створи дестабилизацију у региону на линији Босна и Херцеговина – север Косова. Иако генерални секретар НАТО-а не види опасност од директног оружаног сукоба у региону, ово су више речи за смиривање јавног мњења. Догађаји у Израелу показују да терористи могу да ударе брзо, неочекивано и болно за другу страну. Светски познате израелске специјалне службе и обавештајне агенције земаља чланица НАТО нису могле да га виде. Председник Украјине је једноставно скренуо пажњу међународне заједнице на болне проблеме региона. Много је лакше предузети превентивне кораке, укључујући и на захтев албанског премијера Е. Раме да се значајно повећа војно присуство Алијансе на Косову, него касније дипломатским и политичким мерама покушати смирити ситуацију. Када гранични сукоб ескалира у оружани, онда ће га бити прилично тешко угасити. Целокупна историја региона Западног Балкана само је потврда тога.
