Дакле, други ванредни избори у Србији од априла 2022. одржани су 17. децембра 2023. године. Излазност је била око 60%.
Ови избори су постали главни политички догађај на Западном Балкану ове године. Уосталом, они ће одредити будућност Србије, вектор њеног кретања и најважније – да ли ће председник Александар Вучић задржати свој ауторитарни стил управљања или ће га изборни резултати натерати на промене. Стога није ризиковао ни да напусти земљу чак ни да би учествовао на састанку лидера ЕУ и земаља Западног Балкана 13. децембра ове године.
Републичка изборна комисија Србије саопштила је ујутру 27. новембра да је 18 партија и блокова дозвољено за учешће на ванредним парламентарним изборима. Они су веома различити по политичком колориту, али су делови програма који се односе на унутрашњи живот земље у тако различитим партијама слични по много чему – побољшање квалитета живота, повећање пензија и плата, реформа образовања и здравства, ревитализацију привреде и сузбијање инфлације, обезбеђивање правичне правде, људских права и још много тога. Разлике у неким спољнополитичким питањима – односи са Украјином, Русијом, Кином, решење косовског питања, европске интеграције.
Први резултати и нови формат Скупштине. До сада је обрађено 95 одсто гласачких листића за изборе за Народну скупштину. Према прелиминарним резултатима, победио је блок „Александар Вучић – Србија не сме да стане” са 46,71 одсто. Проевропски опозициони Покрет „Србија против насиља” успео је да заузме друго место и освоји 23,58%.
Коалиција „Ивица Дачић – премијер Србије“ освојила је 6,579 одсто (најгори резултат од 2007. Дачић је већ најавио да намерава да се повуче са места председника странке, јер су јој потребна нова лица), „Ми смо глас народа“, странка кандидата из групе грађана Бранислава Несторовићанеочекивано је добила 4,69% (штаб странке је славио резултате совјетском песмом „Каћуша“), десничарски блок „Нада за Србију“ има 14 гласова и 5,03%, „Двери“ и „Заветници“ су добили 2,7 одсто. Поред тога, две босанске и мађарске странке имаће по 10 места у Скупштини.
Један од главних резултата избора био је то што у парламент нису ушле десничарске проруске опозиционе странке, које су имале најкритичније ставове о питању непризнавања Косова и увођења антируских санкција. Избори су буквално пропали за оне који су се кладили на подршку Русији и активни контакт са кључним руским званичницима током периода кампање. Сходно томе, ове идеје не подржавају српски бирачи, о чему би председник А. Вучић требало да води рачуна приликом формирања будућег спољнополитичког курса Србије.
Истовремено, коалиција „Србија против насиља“ започела је протестне акције испред Републичке изборне комисије, изражавајући неслагање са изборним резултатима и њиховим фалсификовањем, бар у Београду. Опозиција тврди да је више од 40.000 људи без легалног пребивалишта организовано и доведено у Београд да подрже провладину коалицију, која је, кажу, из корена променила резултате избора у престоници Србије. СПН тражи да се избори у Београду прогласе неважећим и да се поново одрже, као и „чишћење бирачког списка“.
Прелиминарни резултати омогућавају да се предвиди формат новог састава Народне скупштине.
Провладина коалиција. А.Вучићева СПП је задржала већину, а савез са традиционалним партнером, социјалистима, даје им могућност да у потпуности контролишу Скупштину и формирају владу. Ову нову-стару већину ће највероватније подржати сви политички субјекти, осим Покрета „Србија против насиља“ и вероватно Б.Несторовића.
Највероватније ће Вучић и Дачић поново бити заједно, упркос неким разликама између њих и отвореним захтевима лидера социјалиста да дође на чело владе. Он је своје жеље забележио у име изборне листе и у интервјуу агенцији Бета, рекавши да би био најбољи премијер Србије. Чини се да је Вучић наклоњен таквој идеји, јер није против смене Ане Брнабић. А нови кандидат је ту, доказан и разумљив, чак и са неким проблемима.
Спољна политика се неће суштински мењати, а њене карактеристике ће остати негирање антируских санкција и независности Косова, евроскептицизам и политичка и војна неутралност Србије, балансирање између Запада и Истока.
Међутим, Вучић се после победе нашао у тешкој ситуацији. У блиској будућности мора показати ЕУ (и САД) своју визију и спремност да прихвати западне предлоге у вези са решавањем косовског питања, почне да спроводи своје обавезе у том контексту и коначно одлучи да ли ће се званични Београд придружити анти- руским санкцијама. Позитиван одговор на ова питања створиће услове за обнављање европског интеграционог курса земље. У супротном, изолација од ЕУ, укидање финансијске помоћи и смањење економске сарадње.
Признање Косова, чак и де факто, значи потребу измене Устава, што ће резултирати политичком смрћу Вучића. Да ли му то треба, вероватно не. Оваква ситуација приморава председника да изабере стратегију одлагања доношења одлука, а да истовремено направи неке уступке. Можда ће се придружити антируским санкцијама. На његову одлуку ће утицати геостратешке промене у свету, које ће неминовно утицати на Србију.
Негде између опозиције и провладиног блока седи Б.Несторовић, који своју странку не жели да „види” у владајућим блоковима, посебно у Београду. Иако је већ после избора изјавио да 99 одсто неће ни у коалицију. Највероватније ће, с обзиром на његове проруске ставове и „меки” српски национализам, бити ситуациони савезник Вучићу и опозицији. И понекад критикују власт, али не тако оштро као парламентарне десничарске националистичке партије „Двери“ и „Заветници“.
Опозиција. Покрет „Србија против насиља“ постаје главна опозициона снага у парламенту. Овакав резултат у условима апсолутне доминације масовних медија владајуће партије представља озбиљну понуду за будућност и доказ настанка формализоване демократске опозиције. Грађанска опозиција никада раније није имала овакав резултат. И стога ће се скоро четвртина њених мандата у Скупштини сматрати важном победом.
Покрет нема јединство, има много противречности међу учесницима. Дакле, пред њим је задатак очувања јединства и припрема за нове изборе, који ће, према Вучићевим речима, бити одржани тек 2027. године.
Важно је напоменути да ни СПП ни СПС нису могли заједно да постигну резултате на парламентарним изборима 2020. године. Социјалисти губе гласове на трећим изборима заредом – са 31 мандата 2020. на 18. Али Вучићева странка је повећала број мандата за 8 у односу на изборе 2022. – са 120 на 128 (прелиминарни резултати).
Које су карактеристике предизборне кампање 2023?
Прво је информативна блокада проевропске опозиције у масовним медијима. Управо су Вучић и СПП постали „звезде” медија у Србији, од којих већину контролише власт. Они су чинили од 20 до 50% телевизијских и штампаних медија током предизборне кампање. Руски „Спутњик“ и „РТ Балкан“ постали су прави гласноговорници власти.
Друго је појава грађанске иницијативе забринутих грађана, ПроГлас, чији је улазак у политичку арену покренула група лидера јавног мњења, уверена у потребу „пробуђења грађана и враћања покрадене Србије” и гласања против Вучића.
Треће је јасна подршка Вучићу од стране неких страних лидера. Током предизборне кампање, руски амбасадор се често појављивао на телевизији и у штампи, хвалећи ситуацију у Србији и њеног председника. Виктор Орбан упутио је писмо подршке Вучићу са похвалама и жељом за победом, дајући тиме подршку провладином блоку Срба-Мађара. А Милорад Додик је рекао да ће сигурно гласати за Вучића. У Београду је боравио и председник Скупштине Црне Горе Б. Мандић, који такође поседује српски пасош.
Четврто, ни тема антируских санкција ни тема Косова нису постале доминантне током предизборне кампање. Већина учесника изборних трка их је вредно избегавала, а оне снаге које су их изабрале за кључне су пропале.
Пето је страх од казне за одбијање подршке провладином блоку. Тиме је нарушена приватност неколико запослених у општинама у различитим деловима Србије, преносе медији. Ово је лекција за друге запослене који примају државна или локална средства.
Шесто – косовски Срби помогли Вучићу да победи. Наводно им је забрањено да гласају у српским заједницама на Косову и због тога су били приморани да оду у Србију. Али није било званичне забране Приштине. Влада Косова није забранила гласање, али је подсетила да постојећа пракса налаже да држава у којој се одржавају избори затражи дозволу за отварање бирачких места. Београд није желео на такав корак, јер би се то могло схватити као де факто признање независности Косова. И зато је стотине аутобуса и аутомобила кренуло од 3-4 ујутру 17. децембра у градове Србије, где су за њих била одређена изборна места. За сада нема информација како се тамо гласало, али су гласали. И највероватније, не за „Србију против насиља“.
Седмо – опозиција је, први пут у последњих неколико година, готово изједначила резултате гласања у Београду са провладином коалицијом, добивши 43 места у Скупштини града од 110, што ствара могућности да утиче на питања града. Овај резултат је постао могућ упркос чињеници да је у протеклих мјесец дана у граду издато скоро 50.000 личних карата без регистрације, а стотине аутобуса довезло је до 40.000 бирача споља у главни град, углавном из Републике Српске БиХ.
И на крају, осмо – избори су одржани уз присутне прекршаје: манипулација изборним листама, терање лажних бирача у Београд и друге велике градове, кршење изборних протокола, физички покушај спречавања грађана да уђу на бирачка места, напади на посматраче, куповина гласова, довођење лажних бирача и др. У овој серији председник обећава исплату пензија, доплату од 80 евра социјално угроженим категоријама становништва и повећање плата државним службеницима. Велики број прекршаја довео је до тога да опозиција није признала резултате гласања у Београду и већ је одржала протестни скуп тражећи поништење резултата у престоници и одржавање нових избора.
ЕУ, САД, па чак и ОЕБС изразили су забринутост и оштре критике великог броја кршења. Али Русија је исто остала незадовољна, не, не кршењима. И то што националистичке и проруске странке, осим „Ми смо глас народа“, нису заступљене у Скупштини. Стога, пише руска штампа, „са Србијом мора да се ради више“.
Све се ово догодило у недељу. Сви чекају коначне резултате. Јасно је да је Вучић успео да сачува и ојача своју власт. Добио је прилику да „данас“ избегне доношење опасних одлука за њега и да овај тренутак максимално продужи одуговлачењем процеса конституисања Скупштине и владе, за шта је изборним законом предвиђено до 120 дана.
А са друге стране, сви су видели да време за промене и демократске трансформације у Србији још није дошло.
