- Улазак Косова у Савет Европе
Одбор за политичка питања и демократију Парламентарне скупштине Савета Европе подржао је 27. марта позитиван закључак известиоца за Косово Доре Бакојанис (Грчка), која је препоручила да се одобри пријем Косова у Савет Европе.
У априлу ће ПССЕ гласати о том питању на својој седници. Након позитивног гласања, закључак ће бити упућен Комитету министара који ће на наредном министарском састанку који ће се одржати у мају гласати о чланству Косова.
За приступање Косова Савету Европе гласао је 31 члан политичког комитета, четири су гласала против, а један – Грчка – био је уздржан.
Против тог потеза била су два представника из Србије, један из Босне и Херцеговине и један из Црне Горе.
И поред тога што је Црна Гора признала Косово, шефица црногорске делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе (ПССЕ) Маја Вукићевић (чланица просрпске Демократске народне партије) гласала је против уласка Косова у СЕ. Уместо тога, црногорска министарка европских послова Маида Хорчевић је током посете Приштини рекла да ће Црна Гора подржати пријем Косова у СЕ када Комитет министара Савета Европе буде гласао о тој одлуци.
Реакција Србије на евентуални пријем Косова у Савет Европе биће моћна и одговорна, упозорио је председник Србије Александар Вучић, уз напомену да још не намерава да каже како ће Београд тачно одговорити. Руководство Србије раније није искључивало повлачење Србије из Савета Европе уколико би се Косово придружило.
Међу осталим компликацијама за Србију биће и очекивано погоршање односа са Грчком због става грчког известиоца о чланству Косова у СЕ.
Постоји још једна пријетња са којом се Црна Гора суочава – дијаметрално супротне позиције о Косову унутар владајуће коалиције могле би довести до унутрашњих политичких спорова и кризе владе.
- Србију чекају тешки дани
Председник Србије Александар Вучић упозорио је да Србију и Републику Српску чекају „тешки дани“, прво објавивши упозорење на друштвеним мрежама, а потом и јавно.
Он је у свом обраћању 29. марта увече рекао да је први изазов пријем Косова у Савет Европе, други потенцијално усвајање на Генералној скупштини УН у априлу резолуције којом се признаје масовно убијање Бошњака у Сребреници 1995. године као геноцид.
Иако резолуција ГС Уједињених нација неће бити обавезујућа, Вучић не искључује да ће, након што догађаји у Сребреници буду признати као геноцид, бити оспорено и само право Републике Српске на постојање као ентитета формираног као последица геноцида. Такође, према његовом мишљењу, „на основу једне неправоснажне пресуде, од Републике Српске ће се тражити и плаћање ратне одштете“.
Тренутно нема документарних потврда оваквих планова, што не спречава српске политичаре и руске медије да дају алармантне изјаве о будућим импликацијама резолуције ГС УН на Србију, Републику Српску и Србе уопште.
- Република Српска поставља ултиматум о измјенама изборног закона
Високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Чристиан Счмидт изнио је техничке измјене и допуне Изборног закона. Измјене се односе на увођење скенера и ЦЦТВ камера на бирачка мјеста, док је Централна изборна комисија Босне и Херцеговине добила надлежност да именује шефове изборних комисија.
Амандманима је предвиђена и забрана кандидовања за оне који су осуђени за ратне злочине.
***
Као одговор, Народна скупштина Републике Српске усвојила је Резолуцију којом се у року од седам дана тражи да се укину све одлуке високог представника међународне заједнице Кристијана Шмита, кога је у документу означило да се „лажно представља као високи представник“.
Уколико то не буде учињено, Народна скупштина Републике Српске тражи да се Парламент Босне и Херцеговине што прије сазове на сједницу како би све одлуке Кристијана Шмита прогласио ништавним и забранио властима БиХ да их спроводе. Осим тога, НСРС тражи да на истој сједници Парламентарна скупштина БиХ донесе и Закон о изборима у Босни и Херцеговини.
Уколико се не спроведе Резолуција Народне скупштине РС, Република Српска ће се повући из свих споразума на нивоу БиХ (укључујући и војску и опорезивање), а Народна скупштина РС усвојиће свој закон о изборима у Републици Српској.
Одлука Народне скупштине РС је, заправо, још један корак власти РС ка отћепљењу од Босне и Херцеговине, што указује на ескалацију која је у току.
- Косово, Црна Гора за развој прекограничне сарадње
Косово и Црна Гора потписали су Споразум о прекограничној сарадњи за период 2021-2027, који су потписали потпредсједник Владе Косова Бесник Бислими и министарка европских послова Црне Горе Маида Хорчевић.
Програм има за циљ да промовише добросуседство, интеграцију у ЕУ, као и друштвени и економски развој прекограничних територија.
Према речима Бислимија, документ омогућава добијање подршке од Европске уније за пројекте у категорији „прекогранична сарадња“ у износу од 8,4 милиона евра.
До потписивања споразума дошло је скоро одмах након што је политички комитет ПССЕ гласао о приступању Косова Савету Европе. Дакле, осим што је служио директној сврси, споразум је имао за циљ да неутралише негативан ефекат гласања црногорског представника против уласка Косова у СЕ и спречи погоршање односа Приштине и Подгорице.
- У Србији борбени авиони покушавају да пресретну неидентификовану летелицу
31. марта у 10.39 „сталне оперативне снаге које контролишу и штите суверенитет ваздушног простора Републике Србије откриле су непознати летећи објекат изнад Ваљева на висини од 5.500 метара“ пре него што је пар борбених авиона МиГ-29 кренуло да пресретну мету, саопштило је Министарство одбране Србије. Убрзо је циљ нестао са радара. „После прегледа терена, пар дежурних борбених авиона добио је наређење да се врати у базу, а остатак снага наставио је редовно праћење и осматрање ваздушног простора“, објаснило је Министарство одбране.
Председник Србије Александар Вучић је сутрадан, приликом обиласка војног аеродрома у Батајници, саопштио да се испоставило да је неидентификовани летећи објекат шпијунски балон који је након прикупљања података убрзо напустио ваздушни простор.
Према његовом мишљењу, српска војска је реаговала адекватно, али следећи пут када се уочи непознати летећи објекат мора да буде оборен да би се утврдило коме припада, рекао је Вучић.
Догађаји који се врте око балона над Ваљевом показују важну компоненту актуелне унутрашње политике председника Вучића, који покушава да одржи „мобилизацију“ јавности. У том циљу, он стално говори грађанима о постојећим претњама, уверавајући их у способност Србије да им се супротстави.
- Председник Северне Македоније упозорава на појачан руски утицај на успоравање европских интеграција
Подршка приступању ЕУ међу етничким Македонцима нагло опада због става Бугарске, који је практично блокирао напредовање суседне земље ка Европској унији. Истовремено, због успоравања евроинтеграција, руски утицај се повећава у региону у коме се оглашавају идеје о сарадњи са БРИКС-ом.
Ово је изјавио председник Северне Македоније Стево Пендаровски у ексклузивном интервјуу за хрватску телевизију.
Одговарајући на питање да ли подршка уласку у ЕУ међу етничким Македонцима опада након 20 година боравка „у чекаоници“, Пендаровски је нагласио: „Нагло пада, а ево и података: у протекле две године ова подршка се преполовила“. Према његовом мишљењу, то је због става Бугарске, која је иступила „са неевропском, антиевропском политиком” и захтевала да „њихов историјски наратив у потпуности прихвате Македонија и македонски народ”.
Председник Северне Македоније је истакао да Македонци никада нису добили подршку за приступање Европској унији коју су рачунали од водећих сила ЕУ.
Он је такође нагласио да је недостатак пажње у Бриселу на Западни Балкан „широко отворио врата руском утицају у региону”. Према његовим речима, због рата Русије у Украјини тренутно активније делују „такозвани регионални прокси”. „Постоје читаве структуре у региону које једва чекају да се такозвана ‘европска прича’ повуче и да дође нека тобоже руска алтернатива. И не само руска, можда кинеска или иначе“, рекао је председник Северне Македоније , додајући да у последње време ове структуре много говоре о БРИКС-у.
Изјава Стеве Пендаровског везана је за кампању за парламентарне и председничке изборе у Северној Македонији. Према прогнозама, опозиција, која се увек залагала за компромисе око идентитета Македонаца зарад европских интеграција, има шансу да дође на власт усред блокаде приступања Северне Македоније ЕУ због позиције Бугарске.
