Извештај о ситуацији на Западном Балкану 08.04.2024 – ЦСЗБ

Извештај о ситуацији на Западном Балкану 08.04.2024 – ЦСЗБ
  • У Београду ће бити одржани нови локални избори

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић заказала је локалне изборе у Београду за 2. јун.

Као што знате, опозициона коалиција „ Србија против насиља ” је после парламентарних и локалних избора 17. децембра прошле године оптужила власти за изборну манипулацију. Међународни посматрачи су такође пријавили прекршаје на изборима.

Међутим, други разлог за нове изборе у главном граду Србије је то да Локална скупштина није могла да почне са радом јер није формирана већина.

Избори се сматрају компромисном одлуком коју су српске власти донеле против навода о кршењу закона. И међународна заједница и опозиција прихватиле су ову одлуку.

  • Србија ће се противити уласку Косова у Савет Европе

Александар Вучић је на ванредној седници Владе формирања посебног тима за “ борбу за Србију “ у вези са иницијативом за приступање Косова Савету Европе. Ово питање биће разматрано на седници Парламентарне скупштине Савета Европе 16. априла, а Комитет министара Савета Европе би коначну одлуку требало да донесе 16. – 17. маја.

Вучић је истакао да званичници владе треба да се фокусирају на спречавање примања Приштине у Савет Европе.

Ванредна седница владе састојала се из отвореног и затвореног дела. Састанку су присуствовали председница парламента Ана Брнабић, министри и представници снага безбедности , војске и полиције, као и директори државних предузећа.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић , де факто шеф Владе Србије, изјавио је 5. априла да је влада формирала тим који ће се супротставити захтеву Приштине за чланство у Савету Европе. Он и директор Канцеларија за Косово и Метохију Петар Петковић биће копредседавајући , додао је Дачић . Већину тима чиниће запослени у Министарству спољних послова, Парламенту и Председништву , као и министри за европске интеграције , унутрашњу и спољну трговину.

Детаљи плана Београда да се супротстави уласку Косова у Савет Европе не објављују се у јавности. Тренутно је познато да ће Влада Србије, поред политичких аргумената, вршити притисак на државе чланице Савета Европе демонстрирањем економских последица погоршања односа са Србијом.

  • Срби бојкотују попис становништва на Косову

На Косову, становништво, домаћинства и станови Регистрација ( РеКос2024 ) , који ће трајати од 5. априла до 17. маја ове године.

По први пут пописом ће бити обухваћене “економске штете, количина уништене имовине те погинули, нестали, рањени или заточени чланови обитељи” тијеком рата од 28. вељаче 1998. до 12. липња 1999. године. Према подацима Агенције за статистику Косова , подаци о „ ратној штети ” су потребни како за преговоре са Србијом, тако и за будуће чланство у Европској унији.

Планирано је да се регистрација изврши и у општинама на северу Косова, где је претежно српско становништво, а то су Лепосавић, Зубин Поток, Звечан и Северна Митровица. Међутим, српске странке на Косову противиле су се учешћу Срба на попису.

Највећа странка косовских Срба, Српска листа, истакла је да приштинска влада пописом „жели да потврди свој срамни успех у протеривању Срба“. Аљбин Курти жели да искористи регистрацију за даљи напад на Србију ратном одштетом, додатно обесхрабрујући сваког Србина да учествује у том процесу, наводи се у саопштењу.

Српско становништво на северу Косова показује малу спремност за попис и да су од почетка процеса регистрована само 64 грађанина српске националности, изјавио је 8. априла вршилац дужности извршног директора Косовске агенције за статистику Авни Кастрати.

Ситуација око пописа постала је тема неслагања између косовских власти и локалних Срба. Добијени подаци о броју српског становништва неће одражавати реалност, па Приштина неће моћи да их користи, на пример, за аргументацију против стварања Заједнице српских општина. Међутим, подаци о губицима из рата ће највероватније бити основа вероватних претензија Косова према Србији.

  • Европска војна мисија у БиХ (EUFOR) ће проводити обуку

250 војника EUFOR Althea, Стратешких резервних снага ЕУ, стићи ће наредних дана у Босну и Херцеговину на вјежбе. Ово је саопштио командант снага ЕУ у БиХ генерал Ласло Стич (Мађарска).

Ријеч је о раније планираним мјерама у циљу очувања стабилног амбијента у Босни и Херцеговини, нагласио је он.

Генерал Стич је напоменуо да ће војска из Француске прва стићи следеће недеље. У БиХ би остали мјесец дана. Касније ће се француским војницима придружити војници из Италије и Румуније.

Додатне трупе придружиће се снагама EUFOR у Босни и Херцеговини за стратешку интеграцију резервних снага у случају било какве војне интервенције.

Осим тога, планирано је извођење заједничких вјежби EUFOR и Оружаних снага БиХ, које помажу у повећању њихове сарадње и интероперабилности.

Иако се вјежбе EUFOR сматрају планираним, повећање присуства европског континента ће показати спремност ЕУ да да снажан одговор на могућу пријетњу и нестабилност Босне и Херцеговине.

  • Босанци траже од НАТО-а да започне интеграцију БиХ у Алијансу

„Босна и Херцеговина је сада пред вратима НАТО-а“, рекао је Денис Бећировић, члан Предсједништва Босне и Херцеговине из Босне и Херцеговине, током састанка са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом. „Чланство у НАТО-у један је од стратешких спољнополитичких приоритета Босне и Херцеговине. Тако су одлучиле државне институције БиХ, а та одлука је донесена на начин да су за њу гласали представници оба ентитета и свих народа у БиХ. Зато имамо врло јасан правни оквир, са институцијама БиХ које су усвојиле све неопходне законске и стратешке документе за сектор одбране“, рекао је Бећировић на заједничкој конференцији за новинаре 8. априла. „Сви формални услови за подношење захтјева БиХ за чланство у НАТО-у су испуњени“, додао је он.

Међутим, лидери босанских Срба се не слажу са овим ставом. Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је крајем марта да би, према процедури, Парламентарна скупштина БиХ требало да да сагласност за улазак у НАТО, али, према његовим ријечима, таква сагласност није постојала нити би . „Заједно са Србијом остајемо војно неутрални. БиХ није земља кандидат за чланство у НАТО и неће бити чланица НАТО-а“, нагласио је Додик.

Дакле, улазак у НАТО није договорено питање у БиХ и то неће бити могуће учинити у блиској будућности.

  • Орбан је одликован Орденом Републике Српске

Поводом Дана Републике , Предсједник Републике Српске Милорад Додик уручио је премијеру Мађарске Виктору Орбану Орден Републике Српске на огрлици.

Улога Виктора Орбана у развоју пријатељства Републике Српске и Мађарске је непроцењива, рекао је Милорад Додик на свечаности . „ и желимо да то наставимо и продубимо “ , додао је он.

„Увек сам подржавао Србе, јер сам уверен да је међународна политика неправедна према њима “ , нагласио је Орбан.

Орден Републике Српске на огрлици највеће је одликовање Републике Српске. Прошле године ову награду је добио Владимир Путин.

Примивши орден , Орбан је још једном показао солидарност са српским регионалним политичарима проруских ставова. С обзиром на будуће председавање Мађарске ЕУ, подршку Београду треба очекивати не само из Будимпеште, већ и из Брисела, али и Бањалуке. То значи блокирање могућих санкција лидерима босанских Срба, деактуелизацију потребе да Србија уведе санкције Русији итд.

  • Северна Македонија купује 8 хеликоптера за војску

Италијански Леонардо потписао је уговор о испоруци четири хеликоптера АВ149 и четири АВ169М за војску Северне Македоније.

Како је саопштило Министарство одбране земље , седам хеликоптера ће се користити за транспортне, ватрогасне и спасилачке мисије, а један – као медицински транспортер са специјалном опремом .

„Набавком нових хеликоптера доћи ће до значајне модернизације ваздухопловне компоненте и повећања способности за извршавање мисија како за потребе Војске, тако и за подршку других цивилних институција наше земље “ , саопштила је министарка одбране Славјанка Петровска.

Очекује се да ће хеликоптери стићи између друге половине 2026. и краја 2028. године.

Набавка нових хеликоптера део је плана за модернизацију оружаних снага Северне Македоније, која је недавно постала чланица НАТО- а . Међутим, свака чињеница о набавци велике серије војне опреме у региону Западног Балкана се такође сматра општом милитаризацијом региона.