- Северна Македонија, Црна Гора, Албанија, Босна и Херцеговина усклађују се са европским акцијама
Земље кандидати за чланство у ЕУ Северна Македонија, Црна Гора, Албанија, Босна и Херцеговина, као и Украјина и Република Молдавија прошириле су санкције против оних који су одговорни за подривање или угрожавање територијалног интегритета, суверенитета и независности Украјине. Ове земље приступиле су одлуци Савета ЕУ од 12. марта 2024. којом се обнавља режим санкција ( ограничења путовања физичким лицима , замрзавање средстава и забрана давања средстава наведеним физичким и правним лицима ) на још шест месеци до 15. септембра. 2024.
Србија, иако је и кандидат за улазак у Европску унију, није подржала одлуку Савета ЕУ. На овај начин Београд је наставио политику против придруживања европским санкцијама у вези са агресијом Русије на Украјину, упркос јасним сигналима Брисела да се спољна и безбедносна политика Србије усклади са ставом Европске уније.
Председник Србије Александар Вучић је 11. априла поновио став Србије да се не придружи санкцијама Русији. „Став Србије у вези са увођењем санкција Русији остаје исти као и осам дана од почетка сукоба у Украјини. Другим речима, санкције Русији неће бити уведене“, рекао је он.
- Србија настоји да одржи добре односе са Француском
Председник Србије Александар Вучић боравио је од 8. до 9. априла у дводневној посети Француској, где се састао са француским председником Емануелом Макроном на Елизејској палачи.
После састанка на свом Инстаграм профилу изразио је наду да ће Француска подржати Србију у свим областима, пре свега на европском путу Србије и дијалогу са Приштином.
Француски предсједник Еммануел Мацрон истакнуо је да је будућност Србије у Европској унији. „Француска је посвећена будућности Србије у ЕУ , будућности која се сада пише“, написао је Макрон на крају састанка на икс мрежи на српској ћирилици како би истакао свој добар однос према Србији и Србима.
„Важно је да Србија настави да прецизира своје изборе, усклађујући своје ставове са европским, и у том смислу подсећам на састанак у Тирани и састанак са председником Украјине Володимиром Зеленским“, нагласио је француски председник у свом обраћању пре састанка са српским колегом. Макрон је на овај начин подсетио Вучића на потребу да се придржава заједничке спољне и безбедносне политике са ЕУ у контексту рата Русије против Украјине.
Председник Србије је уочи састанка рекао да би са француским колегом желео да разговара о очекиваном приступању Косова Савету Европе, али учесници састанка нису коментарисали ову тему.
Уместо тога, после преговора у Паризу, Вучић је саопштио да су Србија и Француска постигле договор о куповини Београда борбених авиона Rafale. Према његовим речима, потписивање уговора се може очекивати за око два месеца у присуству француског председника. Наиме, у овом тренутку постоји само могућност потписивања таквог споразума.
Вучићева посета показује напоре српског лидера да одржи обострано корисне контакте са традиционалним савезницима Србије у западној Европи. Међутим, овај задатак се усложњава – због невољности Београда да се придружи европским санкцијама против Руске Федерације и конфронтације са западним земљама због могућег чланства Косова у Савету Европе и усвајања резолуције о Сребреници на Генералној скупштини УН.
- Србија ће као одговор на Резолуцију о Сребреници причати о геноциду над Србима у Другом светском рату
Уочи разматрања резолуције о геноциду у Сребреници на Генералној скупштини УН, руководство Србије је најавило могући одговор Београда на ову одлуку.
Конкретно, уколико резолуција о Сребреници буде усвојена, Србија ће Генералној скупштини УН поднети резолуцију о „геноциду над Србима“ током Другог светског рата – у Крагујевцу, Краљеву и Јајинцима (Србија), као и у Јасеновцу (Хрватска) , рекао је председник Србије Александар Вучић 14. априла. „Тамо је страдало око 90 пута више људи него у Сребреници“, додао је он .Вучић је нагласио да се у предложеној резолуцији не помиње о коме је реч. „Нигде нећемо спомињати Немце“ , посебно је рекао.
У ствари, званичний Београд покренуо кампању да „замагли“питање Сребренице скретањем пажње на страдање Срба током Другог светског рата.
Кампања била је продужена истог дана, након што је први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић најавио да ће Србија упутити протест Хрватској након што је хрватска полиција спречила српског министра за дијаспору да посети (непланирано) некадашњи логор Другог светског рата у Јасеновцу. „То није инцидент, то је званична политика Хрватске, политика негирања злочина и геноцида над српским народом“, нагласио је Дачић у званичном саопштењу.
- Додик пријети отћепљењем Републике Српске
Уколико буде одлука о резолуцији о Сребреници у Генералној скупштини УН, Република Српска не види смисла да остане у Босни и Херцеговини, рекао је председник Републике Српске Милорад Додик након састанка државног врха Србије и лидера Републике Српске. „Не видимо смисла да останемо у БиХ као саставни дио БиХ. Ми ћемо наш статус тражити и регулисати на начин да самостално покушамо наставити даље“, додао је он.
Амбасада САД у БиХ саопштила је након Додикове изјаве да је председник Републике Српске погрешно веровао да ће САД ћутке посматрати иза његове сепаратистичке агенде која гурне Босну и Херцеговину у сукоб. „Сваки покушај отћепљења од ентитета или било које друге поддржавне јединице је антидејтонска акција која се неће толерисати“, наводи се у саопштењу.
Међутим, тренутно се не зна о намјери руководства Републике Српске да одустане од планова за фактичко одвајање од БиХ. Први корак би требало да буде одлука о повлачењу из институција Босне и Херцеговине и усвајању сопственог закона о изборима у РС.
- Мађарска неће подржати резолуцију о Сребреници и приступање Косова Савету Европе
Мађарска ће у Комитету министара Савета Европе гласати против чланства Косова у Савету Европе и неће подржати резолуцију о признању геноцида у Сребреници у Генералној скупштини УН.
Ово се сазнало из објаве министра спољних послова Мађарске Петра Сијартоа на друштвеним мрежама након његовог телефонског разговора са шефом Министарства спољних послова и вршиоцем дужности премијера Србије Ивицом Дачићем 13. априла.
„Мађарска је заинтересована за успех дијалога Београда и Приштине, али стална намера Косова да се придружи међународним организацијама не помаже овом процесу. Потврдио сам да ће Мађарска гласати против чланства Косова у Комитету министара Савета Европе и да неће подржати резолуцију о Сребреници у УН, нити било који предлог који би довео до даље ескалације тензија у региону “, рекао је Сијарто.
Став Мађарске по ова два питања је наставак политике специјалних односа Будимпеште и Београда. Имајући савезника у ЕУ, Србија може да се осећа сигурније у вођењу политике која је у супротности са званичним ставом Европске уније.
- Приштина упозорава на војну претњу Србије
Косовски премијер Аљбин Курти упозорио је да Србија гради базе око границе са Косовом, планирајући да нападне Косово.
Он је то рекао у недавном интервјуу за британски The Telegraph.
Курти је показао снимке из ваздуха на којима се види 41 војна касарна у Србији, за које је тврдио да су стратешки позициониране и за „одбрану Београда и за напад на Косово“. Друга слика приказује 48 српских истурених оперативних база стационираних дуж границе са Косовом од 381 километар. „ Они [Србија] чекају прилику да нас нападну “, рекао је косовски премијер.
Ејуп Македонци затражио је ове недеље од НАТО-а да озбиљно швати распоређивање српских војних снага у близини границе са Косовом. Македонци је на састанцима у Генералштабу НАТО-а рекао да распоређивање српских трупа око границе са Косовом „представља сталну претњу стабилности Западног Балкана“.
Председник Србије Александар Вучић редовно негира све оптужбе Приштине. Међутим, у Приштини су сигурни да је садашње руководство Србије руски „прокси“, а Кремљ је заинтересован за нападе Србије на Косово, јер ће то скренути пажњу са њеног рата у Украјини.
- Црна Гора планира да обучава украјинску војску
Како је саопштено из Министарства одбране Црне Горе, Црна Гора намјерава да се придружи Мисији војне помоћи ЕУ за подршку Украјини (ЕУМАМ Украине). Планира да пошаље три инструктора који ће учествовати у обуци украјинске војске, наводи се у саопштењу.
„Сада смо у фази спровођења националних процедура, које би требало да резултирају скупштинском одлуком о учешћу представника наших Оружаних снага у мисији “, саопштило је Министарство одбране. Коначну одлуку о употреби јединица војске у међународним снагама мора донијети Скупштина Црне Горе на захтјев Савјета за националну безбједност Црне Горе.
Уколико одлука буде усвојена, она ће имати важно симболичко значење – демонстрирати подршку Подгорице курсу договореном са ЕУ у области безбедности и спољне политике упркос присуству проруских снага у владајућој коалицији.
- У Црној Гори приведен бивши специјални тужилац који је водио случај покушаја државног удара
По налогу Специјалног државног тужилаштва 14. априла ухапшен је бивши главни специјални тужилац Миливоје Катнић због сумње да је извршио противправна дела у вези са стварањем криминалне организације и злоупотребом службеног положаја.
Катнић је био главни специјални тужилац од 2015. до 2022. Смијењен је годину и по дана након промјене власти у Црној Гори, када је Демократска партија социјалиста (ДПС), након тридесет година владавине, отишла у опозицију након избора 30. август 2020. Катнић је 2016. године био главни тужилац у суђењу за „заверу за државни удар” у чијем су организовању били оптужени агенти руских специјалних служби и грађани Србије, међу којима и бивши запослени у агенцијама за провођење закона, као и челници проруског Демократског фронта – актуелни председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић и посланик Милан Кнежевић – председник Демократске народне партије, која је део садашње владајуће коалиције Црне Горе. Сви они су првостепеном пресудом осуђени на вишегодишње затворске казне, али је након промене власти Апелациони суд затражио да се суђење понови.
Актуелне власти истичу да је притвор Катнића, као и других бивших високих функционера, борба против криминала. Премијер Милојко Спајић је нагласио да поступање Специјалног тужилаштва сведочи о „степену продора организованог криминала у институције система које је створила бивша власт“.
Међутим, опозициона Демократска партија социјалиста је истакла да су поступци Специјалног државног тужилаштва „наставак праксе реваншизма”, која траје од 30. августа 2020. године, а која има за циљ да по сваку цену криминализује претходну власт, са амбицијом да осим политичке штете, поништи и оптужницу у случају државног удара.
Случај државног удара је тренутно у поновном суђењу на суду, а након хапшења бившег главног тужиоца и кривичних пријава против неколико других бивших званичница, изгледи за изрицање казне су неизвесни.
