- Црна Гора уводи визе за грађане Белорусије, Кине, Русије, Саудијске Арабије и Турске
Влада Црне Горе је 23. јула усвојила Уредбу о изменама визног режима, према којој ће од 1. новембра 2026. године грађанима Белорусије, Кине, Русије, Саудијске Арабије и Турске бити потребна виза за улазак у Црну Гору. Тиме ће тренутни безвизни режим за грађане ових земаља остати на снази само до 31. октобра 2026. године.
„Црна Гора је у потпуности ускладила своју визну политику са визном политиком Европске уније, чиме је испунила један од последњих критеријума за затварање преговарачког поглавља 24 – Правда, слобода и безбедност – као и једну од кључних обавеза из Реформске агенде. Овим је потврђена посвећеност наше земље европским интеграцијама, а створени су услови за ослобађање приближно четири милиона евра у оквиру Европског плана раста за Западни Балкан“, саопштило је Министарство спољних послова Црне Горе.
Црногорска виза биће доступна не само у дипломатско-конзуларним представништвима Црне Горе, већ и у центрима за подношење захтева за визе ВФС Глобал, што ће значајно поједноставити поступак и учинити га бржим и приступачнијим, истакло је Министарство спољних послова. Министарство је такође известило да ради на новом Визном информационом систему, „који ће бити у потпуности компатибилан са информационим системима Европске уније и усклађен са безбедносним стандардима Шенгенског простора“. Крајњи циљ овог пројекта је увођење електронског визног система, односно е-визе, која ће омогућити електронско подношење захтева за визу.
Укидање безвизног режима за руске држављане разљутило је званичну Москву. Амбасада Руске Федерације у Подгорици описала је одлуку Владе Црне Горе као „непријатељски чин“, а тренутно стање односа између две земље као „кризу“. „Русија остаје отворена за разматрање свих предлога усмерених на превазилажење кризе у билатералним руско-црногорским односима, која је настала без њене кривице. Истовремено, задржавамо право да на одговарајући начин одговоримо на непријатељске акције“, наводи се у саопштењу руске амбасаде.
- Мађарска влада покреће истрагу о повлашћеном кредиту Северној Македонији
Претходна влада Мађарске, на челу са Виктором Орбаном, пре две године одобрила је Северној Македонији кредите у укупном износу од милијарду евра. Средства су обезбеђена преко државне Ексимбанке.
Актуелни мађарски премијер Петер Мађар објаснио је да, по тренутном курсу, повлашћени кредит Северној Македонији износи нешто више од 360 милијарди форинти, док је каматна стопа по споразуму 3,25 одсто. Ови услови су далеко повољнији од оних по којима мађарске компаније и грађани добијају кредите, као и од оних по којима се сама мађарска држава задужује.
Према речима премијера, споразум о повлашћеном кредиту коштаће мађарски буџет више од 90 милијарди форинти због разлике између тржишне каматне стопе и субвенционисане каматне стопе за Северну Македонију.
Ризик кредита покривен је 100% гаранцијом мађарске државе, иако је сама Ексимбанка класификовала Северну Македонију као земљу која представља значајан ризик.
Петер Мађар је нагласио да је, уместо подршке мађарским предузећима, Орбанова влада одобрила повлашћени зајам у износу од неколико стотина милијарди форинти из јавних средстава земљи класификованој као земља високог ризика. „Постоје сумње да је претходна влада користила јавна средства намењена мађарским предузећима за подршку савезницима у спољној политици и пријатељским трговинским структурама“, нагласио је мађарски премијер. Јасно је ставио до знања да очекује темељну истрагу како би се утврдило где је отишао новац пореских обвезника.
Истовремено, према истраживачком извештају новинара, Мађарска је обезбедила Северној Македонији зајам од 500 милиона евра из зајма који је добила од Кине у пролеће 2024. године. Према речима новинара, Мађарска и влада Виктора Орбана деловали су као посредници за кинески финансијски и геополитички утицај на Западном Балкану.
- Албанија узима зајам од 302 милиона долара од САД за модернизацију оружаних снага
Парламент Албаније одобрио је 27. јула, споразум о зајму од 302 милиона америчких долара са Сједињеним Државама, усмерен на модернизацију оружаних снага земље. Средства ће бити искоришћена за куповину оружја и војне опреме у складу са оперативним потребама Министарства одбране. Предвиђено је да се средства користе за куповину производа од америчких произвођача.
Седамдесет четири члана владајуће Социјалистичке партије гласало је за споразум.
Посланици су разматрали споразум на затвореној седници по убрзаном поступку. Према речима представника владајуће већине, овај поступак је био неопходан јер пратећа документација садржи поверљиве информације, као и да би се избегло пропуштање рокова које су амерички партнери поставили за прву фазу финансирања.
Након гласања, лидер парламентарне групе Социјалиста, Таулант Бала, изјавио је да се прве испоруке војне опреме очекују у септембру.
Чланови опозиционе Демократске странке бојкотовали су седницу, називајући поступак неуставним, иако су изјавили да се њихове примедбе односе само на начин на који је споразум ратификован, а не на суштину споразума или стратешко партнерство између Албаније и Сједињених Држава.
Вођа посланичке групе Демократске странке, Газмент Барди, критиковао је недостатак транспарентности, наводећи да посланицима опозиције није омогућен приступ целом споразуму пре гласања. Ипак, описао је привлачење средстава као неопходно, наводећи да је Албанији потребна таква инвестиција.
- Припадници Војске Србије пролазе обуку у САД
Јединице Националне гарде Охаја, чета Мађарских оружаних снага, извиђачка јединица и штабни официри 1. бригаде Војске Србије учествовали су у вежбама у Камп Грејлингу у држави Мичиген.
Током двонедељне обуке, главни фокус је био на тестирању и унапређењу способности командног састава, док су оперативне јединице вежбале тактичке операције на бојишту на терену.
Како је саопштило Министарство одбране Републике Србије, Војска Републике Србије и Национална гарда Охаја успешно сарађују већ две деценије у оквиру Програма партнерства између Републике и Охаја. „Заједничка обука је само једна од многих различитих области сарадње које помажу у унапређењу способности оружаних снага и доприносе развоју укупних односа између Републике Србије и Сједињених Америчких Држава“, истакло је Министарство одбране.
Вежбе у Охају одржане су у контексту покретања Стратешког дијалога између Вашингтона и Београда, који предвиђа проширену сарадњу у војној сфери.
- Санкционисана руска Фондација дистрибуира пропагандну литературу школама у Србији и Републици Српској
Фондација „Руски мир“ дистрибуирала је образовну литературу десетинама школа у Србији и Републици Српској у Босни и Херцеговини у којима се учи руски језик. Међу дистрибуираним књигама била је и „О Русији и Русима: Уџбеник за читање и упознавање с Русијом за оне који уче руски као страни језик“. Уџбеник, објављен 2021. године, описује анексију украјинског Крима као „повратак Републике Крим Русији“ и дефинише Абхазију и Јужну Осетију, које су део Грузије, као „независне земље“. Ове тврдње су у супротности са званичном политиком Београда, према којој се поштује територијални интегритет Украјине и Грузије.
У коментару за Радио Слободна Европа, Српски институт за унапређење образовања и обуке изјавио је да дотична књига има статус додатне литературе и да није достављена Институту на стручну процену „у складу са поступком прописаним Законом о уџбеницима“.
Фондација „Руски мир“ основана је декретом Владимира Путина 2007. године и финансира је Влада Руске Федерације. Европски парламент је 2016. године признао Фондацију као инструмент кремаљске пропаганде који се користи за омаловажавање демократских вредности, поделу Европе и ширење дезинформација. Европска унија је 2022. године, након потпуне агресије Русије против Украјине, одлучила да уведе санкције организацији. Ипак, Фондација наставља да делује у Србији и Републици Српској без икаквих ограничења.
