- У Кијеву одржан самит Украјина – Југоисточна Европа
На самиту су учествовали председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, председници Албаније, Молдавије, Румуније, Србије и Грчке (онлајн), премијери Словеније и Хрватске, први потпредседник владе и министар за европска питања Северне Македоније, потпредседник владе за спољне и европске послове Црне Горе и министар спољних послова Бугарске.
Усвојена је Кијевска декларација, у којој су учесници самита, између осталог:
- нагласили да „не може бити трајног мира, безбедности, стабилности и просперитета у Европи без суверене и независне Украјине” и потврдили своју „непоколебљиву посвећеност пружању свеобухватне подршке Украјини”;
- потврдили своју „осуду незаконите, ничим изазване и ничим оправдане оружане агресије Русије на Украјину” и позвали Русију да „одмах оконча овај рат”;
- осудили „појачане редовне масовне нападе Русије на Кијев и друге регионе Украјине, што представља грубо кршење међународног права”;
- потврдили „непоколебљиву подршку независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине у оквиру њених међународно признатих граница, укључујући њено територијално море”;
- подржали „међународнa залагања за обезбеђивање одговорности за злочине почињене против Украјине, укључујући путем Специјалног трибунала за злочин агресије против Украјине”;
- позвали „на даље јачање санкционог притиска на Руску Федерацију”;
- потврдили „спремност да активно допринесу опоравку и обнови Украјине”.
Председник Србије Александар Вучић био је једини од присутних на састанку у Кијеву који није потписао Декларацију. Није објаснио своју одлуку, већ је новинарима након завршетка самита предложио да сами погледају текст, после чега, како је наговестио, његово објашњење више неће бити потребно. Како су приметили посматрачи, реч је о неспремности Београда да погорша односе с Москвом и стави потпис на документ који директно осуђује руску агресију, захтева да се Русија позове на одговорност за кршења међународног права и позива на појачавање санкција против Руске Федерације.
На Декларацији такође нема потписа представника Босне и Херцеговине и Косова, али они овога пута нису учествовали на самиту. Званична објашњења нису објављена, али је вероватно да у БиХ није постигнута консензусна одлука о учешћу на састанку у Кијеву, док представнике Приштине није позвала украјинска страна због тога што Кијев не признаје Косово.
Самит Украјина – Југоисточна Европа, покренут 2023. године ради подршке Украјини и ради заједничког супротстављања последицама руске агресије, одржан је већ пети пут. Претходни састанци одржани су у Атини, Тирани, Дубровнику и Одеси. Следећи самит биће одржан у Словенији 2027. године.
- Покренут стратешки дијалог између САД и Србије
Први Стратешки дијалог између Сједињених Америчких Држава и Србије 17. јула у Вашингтону предводили су амерички државни секретар Марко Рубио и министар спољних послова Србије Марко Ђурић. Састанак је одржан у данима када Вашингтон и Београд обележавају 145 година дипломатских односа.
Након састанка објављена је заједничка изјава две земље, у којој је наглашен заједнички циљ јачања партнерства и ширења билатералне сарадње ради унапређења мира, безбедности и просперитета.
Објављено је потписивање билатералног Меморандума о разумевању о енергетској инфраструктури и регионалној енергетској безбедности. Као први пројекат утврђен у оквиру Међувладиног споразума о енергетици, Србија ће наставити пројекат хидроелектране Ђердап III, познат и под називом Iron Gate 3.
Групи Телеком Србија биће одобрена гаранција за кредит у износу од 50 милиона америчких долара од Извозно-увозне банке САД за увођење 5G мреже у Србији уз коришћење проверених добављача, односно оних који нису кинески.
У сектору безбедности Сједињене Америчке Државе и Србија обавезале су се да убрзају темпо војне сарадње, високо оценивши двадесет година сарадње између Националне гарде Охаја и Војске Србије. Осим тога, Београд је поднео захтев за куповину производа америчког војно-индустријског комплекса, што ће допринети повећању оперативне интероперабилности оружаних снага две земље.
Наведено је да ће Стејт департмент издвојити 1,5 милиона америчких долара за наставак сарадње у области хуманитарног деминирања.
У области науке и технологије Србија је изразила спремност да потпише Споразуме Артемис, скуп принципа за транспарентно, безбедно и одговорно цивилно истраживање и коришћење свемира, који ће омогућити ширење мирне сарадње разменом знања и научних података.
Сједињене Америчке Државе и Србија такође су потписале Меморандум о разумевању о подели трошкова за Фулбрајтов програм. Београд се обавезао да ће годишње уплаћивати 300.000 америчких долара за подршку ширењу овог историјског програма.
Србија је, осим тога, најавила намеру да отвори нове конзулате у Мајамију и Сан Франциску.
У Вашингтону и Бриселу почетак Стратешког дијалога оцењен је као нова етапа у односима две земље.
Аналитичари напомињу да је развој српско-америчких односа за Београд наставак вишевекторске политике, док за Вашингтон интензивирање односа са Србијом може указивати на промену приоритета у политици према Западном Балкану.
- Хрватска блокирала затварање црногорског поглавља 14 у преговорима са ЕУ
На међувладиној конференцији у Бриселу 14. јула Црна Гора је затворила два нова преговарачка поглавља – 8 (Конкуренција) и 29 (Царинска унија). Треће поглавље, које је било технички спремно за затварање – 14 (Транспортна политика) – није добило подршку због блокаде Хрватске.
Хрватска је навела да, између осталог, има резерве у погледу каботаже – права страних превозника да обављају унутрашњи превоз у другој земљи. Према мишљењу хрватске стране, црногорске компаније могу понудити јефтиније услуге и преузети део тржишта хрватским превозницима, што је постало формални повод за блокаду.
Други разлог блокаде био је спор око ваздухопловних карата. Хрватска сматра да њихов садашњи изглед може ослабити њену позицију у будућем одређивању границе с Црном Гором. Иако границе зона контроле летења нису државне ни морске границе, Загреб настоји да избегне могућност да те карте постану аргумент Црне Горе у могућем међународном граничном спору.
Познато је да је Хрватска и раније блокирала затварање појединих поглавља. У децембру 2025. Загреб је блокирао затварање Поглавља 31, које се односи на спољну, безбедносну и одбрамбену политику, изневши низ билатералних захтева. Међу њима је била одштета бившим затвореницима логора Морињ, промена назива базена у Котору, повратак у хрватско власништво школског једрењака Јадран, који сада користи Црна Гора, и друга питања, углавном повезана с ратом у бившој Југославији почетком 1990-их.
- Албанија ће изменити законодавство које је дозвољавало градњу у заштићеним подручјима
Албанија ће укинути контроверзни Закон о стратешким инвестицијама, док ће Закон о заштићеним зонама бити ревидиран и прилагођен стандардима Европске уније. То је албански премијер Еди Рама изјавио током конференције за медије у Бриселу након Међувладине конференције Албанија – ЕУ, на којој је Албанија први пут затворила три преговарачка поглавља.
Одлука албанских власти о хитној ревизији еколошког и инвестиционог законодавства донета је у атмосфери таласа масовних протеста грађана и критика Европске уније. Повод за кризу био је велики пројекат изградње луксузног одмаралишта у заштићеној природној зони, који планира да реализује компанија Џареда Кушнера, зета Доналда Трампа. Да би се створили услови за реализацију тог пројекта, албански парламент је почетком 2024. усвојио хитне измене закона којима је дозвољена изградња хотела са пет звездица у заштићеним зонама.
У атмосфери протеста у Албанији Европски парламент је усвојио посебну резолуцију у којој је нагласио потребу усклађивања законодавства о заштити природе са стандардима ЕУ.
У Тирани су уважили захтеве ЕУ. Како је Еди Рама изјавио на конференцији за медије у Бриселу, закон о стратешким инвестицијама „треба укинути”, а влада тренутно „блиско сарађује” с Европском комисијом на изради новог закона. Истовремено, закон о заштићеним зонама неће бити укинут, већ ће бити ревидиран на основу европских стандарда. „Променићемо све што им не одговара”, рекао је албански премијер.
- Хрватска покреће измену изборног закона Босне и Херцеговине ради заштите права Хрвата у БиХ
Хрватски сабор усвојио је Резолуцију о јачању политичког положаја Хрвата у Босни и Херцеговини. Иницијатор је била странка Домовински покрет (ДП), која је део владајуће коалиције, а коначни текст резултат је компромиса између коалиционих партнера, ДП-а и Хрватске демократске заједнице (ХДЗ).
Главни циљ документа је заштита уставних права Хрвата као једног од три конститутивна народа Босне и Херцеговине.
Кључна тачка Резолуције је позив на стварање посебне изборне јединице за избор члана Председништва БиХ из хрватског народа. Како наглашава хрватска страна, садашњи изборни систем БиХ омогућава бројнијем бошњачком становништву Федерације БиХ да систематски бира представника који не представља интересе Хрвата. Тако је Жељко Комшић, формално хрватски представник у Председништву Босне и Херцеговине, четири пута победио на изборима захваљујући пре свега гласовима бошњачких бирача.
Неколико дана након усвајања Резолуције председник Хрватског сабора Гордан Јандроковић састао се с председавајућим Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине и лидером Хрватске демократске заједнице БиХ (ХДЗ БиХ) Драганом Човићем, који је боравио у радној посети Хрватској. На састанку је Јандроковић нагласио: „Изузетно нам је важно да се снажно залажемо за равноправност и конститутивност хрватског народа и за избор легитимних представника хрватског народа на изборима који ће бити одржани у октобру 2026. године”.
Човић је Хрватском сабору изразио „велику захвалност што је ова Резолуција усвојена како би се јасно показало колико је поштовање равноправности народа важно за европски пут Босне и Херцеговине и њену унутрашњу стабилност”, изразивши уверење да и Бошњаци разумеју да је то основа стабилности земље.
Ипак, Резолуција Хрватског сабора о јачању политичког положаја Хрвата у Босни и Херцеговини изазвала је огорчење бошњачких политичара.
Председавајући Председништва БиХ и бошњачки члан Председништва Денис Бећировић назвао је одлуку хрватског парламента „неприхватљивим мешањем Хрватске у унутрашње ствари суверене и независне државе”. Према његовим речима, усвајање таквих резолуција крши принципе међународног права и Повељу УН, а питања уставног и изборног уређења земље могу се решавати искључиво унутар институција саме БиХ.
Министар спољних послова БиХ Елмедин Конаковић изјавио је да Хрвати у БиХ „имају више права него што им припада према законима” и да су тај статус стекли на рачун ограничавања права бошњачког народа. Најавио је посебну конференцију у Сарајеву 5. августа, која треба да буде садржајан одговор на тврдње хрватске стране.
- Суд у Северној Македонији ослободио Груевског и вратио имовину ВМРО-ДПМНЕ
Основни кривични суд у Скопљу донео је ослобађајуће пресуде у високопрофилним кривичним предметима „Талир 1” и „Талир 2”.
Предмет „Талир 1” односио се на оптужбе за систематско незаконито финансирање странке ВМРО-ДПМНЕ у периоду од 2009. до 2015. године у износу од око 4,6 милиона евра. Према наводима из истраге, средства су уплаћивана на страначке рачуне у име физичких лица која често нису ни знала за то. Ипак, суд је донео ослобађајућу пресуду.
Предмет „Талир 2” односио се на уговор између ВМРО-ДПМНЕ и грађевинске компаније „Бетон” о изградњи седишта странке у Скопљу, такозване „Беле палате”. Према новој пресуди, претходна одлука о конфискацији зграде у корист државе је укинута, а сви захтеви према ВМРО-ДПМНЕ у потпуности су повучени.
Осим тога, бивши премијер и бивши лидер ВМРО-ДПМНЕ Никола Груевски ослобођен је у предмету „Талир 2”. Раније, у јуну 2022. године, суд првог степена у предмету „Талир 2” осудио је Груевског на шест година затвора. Нова, ослобађајућа пресуда последица је измена Кривичног законика усвојених 2023. године, још за време претходне власти. Подсећамо, Никола Груевски се тренутно налази у Мађарској, где је добио политички азил још за време власти Виктора Орбана.
Премијер Северне Македоније и председник ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски поздравио је донете одлуке, назвавши предмете „Талир 1” и „Талир 2” измишљеним и оптуживши претходну власт за политичке прогоне. Према његовим речима, судска одлука у вези са ВМРО-ДПМНЕ „пресуда је која одговара правди и свим очекивањима грађана”. „Правда је коначно победила”, нагласио је.
Што се тиче ослобађајуће пресуде за Груевског, Мицкоски је навео да је та одлука условљена законским изменама донетим за време претходне власти, коју је водио СДСМ.
Сада опозициони Социјалдемократски савез Македоније (СДСМ) оценио је ослобађање бившег премијера Николе Груевског и укидање конфискације имовине ВМРО-ДПМНЕ као још један доказ да је правосуђе под политичком контролом. „Правосуђе и тужилаштво под контролом Мицкоског спасили су Николу Груевског од одговорности за предмет ‘Талир 2’ и одмрзли криминалну имовину ВМРО-а”, саопштили су из СДСМ-а.
Независни аналитичари истакли су да је ослобађање бившег премијера Николе Груевског оптужби за корупцију забрињавајући сигнал да у Северној Македонији политичари који злоупотребљавају власт никада неће бити позвани на одговорност.
