- У Србији усвојен нови састав Владе
Нову Владу коју предводи Милош Вучевић, лидер Српске напредне странке (СНС), подржала су 152 од 213 посланика у Народној скупштини Србије. У исто време, 61 посланик је стао против предлога, док у сали за седнице није било уздржаних.
Како је напоменуо Вучевић, „ова влада ће се од првих дана свог мандата суочити са озбиљним и далекосежним спољнополитичким изазовима“, а по његовом мишљењу „у том смислу ће, без сумње, највећи изазов у кратком року бити заштита суверенитета и територијалног интегритета земље, односно борба за Косово и Метохију“.
Нови шеф владе је у обраћању парламенту истакао да су „два камена темељца” спољне политике „политичка независност и војна неутралност”. Пуноправно чланство у ЕУ остаје стратешки приоритет Србије, истакао је он. Истовремено, према речима Вучевића, Србија неће одустати од пријатељства са Русијом, чији народ Србија сматра братским. Он је, међутим, додао да исто важи и за Украјину и украјински народ. „Јасно смо осудили напад Русије на Украјину, али смо изразили и неслагање са политиком санкција Руској Федерацији, коју нити желимо нити ћемо јој се придружити“, нагласио је он.
Посматрачи су већ приметили да састав нове Владе Србије сугерише њен проруски и антизападни став. Одређена именовања била су главни разлог за ове закључке.
Заменик премијера постао је Александар Вулин, санкционисан од САД, својевремено на челу Министарства одбране, унутрашњих послова, а до новембра прошле године и Безбедносно-информативне агенције (БИА). Сматра се шампионом у промовисању интереса Кремља на Балкану.
Милица Ђурђевић Стаменковски, лидерка отворено про-кремаљске странке Заветници, именована је за министарку за породицу и демографију.
Ненад Поповић, кога је Влада САД раније санкционисала и који је предводио посматрачку мисију Србије на председничким изборима у Русији 2024. године, именован је за министра без портфеља.
- Ажурирани нацрт Резолуције о Сребреници поднет Генералној скупштини УН
Након неколико рунди инклузивних консултација, ажурирани нацрт Резолуције о успостављању међународног дана сећања на геноцид у Сребреници поднет је Генералној скупштини УН.
Стални представник Босне и Херцеговине при УН Златко Лагумџија је 1. маја напоменуо да је документ уручен предсједнику Генералне скупштине и свим сталним мисијама при УН.
Усаглашеним текстом Резолуције проглашава се да се 11. јул сваке године обележава као Међународни дан сећања и комеморације на геноцид у Сребреници 1995. године.
Текст Резолуције осуђује свако негирање геноцида у Сребреници и позива земље чланице УН да чувају утврђене чињенице развијањем одговарајућих образовних програма како би се спречило порицање и искривљавање информација о геноциду у будућности.
Резолуција такође осуђује поступке којима се величају они који су проглашени кривима за ратне злочине, злочине против човечности и геноцид од стране међународних судова, укључујући и оне одговорне за геноцид у Сребреници.
У Резолуцији се истиче важност окончања процеса проналажења и идентификације преосталих жртава геноцида у Сребреници и позива на наставак процесуирања оних починилаца геноцида у Сребреници који још нису приведени правди.
Упркос хуманитарној природи Резолуције, руководство Србије и Републике Српске понавља тврдњу да је она уперена против Републике Српске и свих Срба, те да ће њено усвајање довести до заоштравања ситуације у Босни и Херцеговини и региону.
- Црна Гора не жели свађу са Србијом око Резолуције УН
Црна Гора ће подржати Резолуцију УН о Сребреници, али неће постати њен коаутор, поручио је премијер Милојко Спајић.
Амбасадор Србије у БиХ Иван Тодоров рекао је да је Црна Гора, најавом да ће гласати за резолуцију о Сребреници у Генералној скупштини УН, показала, пре свега, неодговорност према српском народу у Црној Гори.
Председник Републике Српске Милорад Додик назвао је ту одлуку „морално, политички и историјски катастрофалном“, а црногорску власт означио као антисрпску.
Покушавајући да пошаље пријатељску просрпску поруку, Влада Црне Горе је уложила два амандмана на Резолуцију.
Први амандман наводи да је кривица за злочин геноцида индивидуална и да се не приписује ниједној етничкој, верској или другој групи или заједници у целини. На овај начин званичници црногорске власти настоје да оповргну оптужбе српских политичара о намери да се Срби прогласе геноцидним народом. Други амандман потврђује неповредивост Дејтонског споразума – општег оквирног мировног споразума за Босну и Херцеговину, што одговара ставу Србије.
- Црна Гора разматра одштету жртвама НАТО бомбардовања
Дана 30. априла, на 25. годишњицу НАТО бомбардовања у којем је погинуло шест цивила, међу којима троје деце, одржане су комеморативне манифестације у селу Мурино на северу Црне Горе.
Председник Црне Горе Јаков Милатовић и председник Скупштине Андрија Мандић положили су венце на споменик жртвама.
Председник Милатовић је апеловао на Скупштину и Владу да што пре усвоје закон о обештећењу породицама жртава. „Хајде да се бар у толикој мери вратимо и бар мало исправимо неправду која у нашој држави постоји протеклих 25 година“, поручио је он.
Премијер Милојко Спајић је на мрежи Икс написао: „Влада ће након 25 година исплатити обештећење породицама жртава. Наша дужност није да стварамо дискриминацију између жртава, већ да се према свима односимо једнако, јер је то једини начин стварања праве грађанске државе у којој нико није запостављен“, навео је он.
Промена црногорске политике према НАТО бомбардовању показује жељу Подгорице да своју политику синхронизује са Београдом, упркос чланству Црне Горе у НАТО.
- Британски политичари желе да виде активније учешће Лондона у одржавању мира на Западном Балкану
Велика Британија не планира да се придружи војној мисији ЕУФОР-а Алтеја у Босни и Херцеговини. Ово је изјавио парламентарни државни подсекретар за спољне послове Дејвид Ратли током дебате у Доњем дому британског парламента о безбедности на Западном Балкану.
Уместо тога, Уједињено Краљевство наставља да подржава оружане снаге Босне и Херцеговине, о чему сведочи распоређивање Првог батаљона Краљевског британског пука да тренира заједно са оружаним снагама БиХ у октобру и новембру прошле године, напоменуо је он.
Истовремено, посланици су предложили повећање британског доприноса очувању мира у БиХ кроз војно присуство.
Током дискусије, шефица Одбора за спољне послове Алиша Кернс истакла је да би Западни Балкан могао да постане поприште трећег великог глобалног сукоба, уз Украјину и Газу, ако се не предузму превентивне мере. Она је позвала владу да ради са савезницима на разматрању алтернативне мировне НАТО мисије ЕУФОР-у. Дејтонски споразум даје НАТО-у јасно овлашћење да легално успостави мировне снаге у Босни без временских ограничења или одобрења УН, навела је она, што значи да ни Милорад Додик ни Владимир Путин то не могу блокирати, за разлику од садашњег аранжмана за ЕУФОР. У најмању руку, Уједињено Краљевство треба да пошаље мировне снаге НАТО-а у стратешко подручје Брчког, сугерисала је Кернс, додајући да би чак и један батаљон НАТО трупа у Брчком онемогућио отцепљење са војног становишта и имао стабилизујући ефекат на целокупну политику у БиХ, нагласила је шефица Комитета.
Бивши командант британског батаљона мировних снага УН у Босни 1992. и 1993. године, сада независни посланик у британском парламенту, Боб Стјуарт, рекао је да би британски батаљон био најбољи батаљон за слање у југоисточну Европу у помоћ одржавати мир.
Посланици су након расправе усвојили резолуцију којом се препознаје погоршање безбедносне ситуације на Западном Балкану, подржава територијални интегритет и суверенитет Косова и Босне и Херцеговине и позивали Владу да ојача сарадњу са регионалним партнерима и међународним савезницима у циљу побољшања безбедносне слике на Западном Балкану.
Дебата у британском парламенту постала је још један доказ активнијег ангажовања британских политичара у одржавању мира на Западном Балкану. Иако влада Велике Британије тренутно избегава радикалне потезе попут стварања алтернативе ЕУФОР-у, у случају погоршања сигурносне ситуације у региону, опција би могла бити на столу.
- Србија обележава годишњицу пуцњаве у београдској школи
У Србији је 3. маја одржано неколико комеморативних догађаја уз учешће највиших званичника у ОШ „Владислав Рибникар“ у Београду.
Пре годину дана, један 13-годишњи ученик убио је деветоро другова и другарица из разреда и једног чувара. Током ноћи 5. маја у другом делу Београда дошло је до још једног масакра у коме је убијено више људи, углавном младих.
Трагедије су изазвале талас грађанских протеста – десетине хиљада људи изашло је на улице Београда и других градова широм Србије, тражећи да се прекине насиље у јавном простору, политици и медијима. Апсолутна већина захтева никада није задовољена.
Хранивши се протестним покретом, створен је политички блок „Србија против насиља“, коме су се придружиле водеће опозиционе странке. После избора 17. децембра 2023. године, Покрет „Србија против насиља“ прошао је у парламенту, али није успео да добије већину гласова за промену власти.
- Балканска наркомафија ствара најшири ланац снабдевања кокаином у Европи
Ројтерс је објавио истрагу о балканској наркомафији, која је, према сведочењу оперативаца за спровођење закона из Америке и Европе, тренутно лидер по снабдевању дрогом европским земљама.
„Када говоримо о великим пошиљкама за снабдевање европског континента, једина хегемона група јесте Балкан“, цитирали су новинари детектива бразилске федералне полиције.
„Балкански отисци прстију сада се могу наћи на већини кокаина који сваке године улази у Европу, рекли су амерички и европски званичници за борбу против наркотика. Поморски аналитичко-оперативни центар, европска агенција која координира заплене наркотика у атлантским водама, наводи да је прошле године у мору заплењено рекордних 9,11 метричких тона кокаина повезаног са балканским криминалцима, што је повећање од 300 одсто у односу на 2015. годину“, наводи се у извештају.
Међу главним метама истраге су Срби, Црногорци и Македонци.
Очигледно је да развој криминалних мрежа у балканским земљама ствара повољан амбијент за одржавање високе стопе криминала у региону и обезбеђује сталан прилив новца из сенке, што доприноси корупцији и куповини политичког утицаја. Без анализе ових фактора, немогуће је у потпуности проценити политичке пејзаже балканских народа.
