- Седам кандидата прикупило је потребан број потписа за учешће на председничким изборима у Северној Македонији
Први круг председничких избора у Северној Македонији биће одржан у среду, 24. априла, а други круг је заказан за среду, 8. маја, упоредо са парламентарним изборима. Од 23. фебруара до 8. Марта регистровано је петнаест кандидата, од којих осам није испунило услове од 10 000 потписа.
Ево изгубљених седам квалификованих председничких кандидата:
• Гордана Сиљановска (ВМРО-ДПМНЕ, Унутрашња македонска револуционарна организација – Демократска партија македонског националног јединства),
• Стево Пендаровски , актуелни председник Северне Македоније, кога подржава владајућа Социјалдемократска унија Македоније (СДСМ),
• Максим Димитриевски (леви патриотски покрет ЗНАМ), градоначелник Куманова ,
• Стевцо Јакимовски , градоначелник једне од скопских општина – Карпош и лидер странке ГРОМ (Избор грађана Македоније)
• Бујар Османи, министар спољних послова, кандидат из Албанске демократске уније за интеграцију (ДУИ),
• Арбен Таравари , градоначелник Гостивара , кандидат опозиционе коалиције „ Вреди “ („Европска унија за промене“),
• Биљана Ванковска , кандидат левичарске парламентарне партије «Левица», политолог и члан редакције руског научног часописа «Питања политикологије». Она води кампању за излазак земље из НАТО-а.
Претходно су представници НАТО-а упозорили владу на претњу од хибридног мешања Русије у изборни процес у Северној Македонији. Говорећи пред поткомитетом Европског парламента за безбедност и одбрану средином фебруара, заменик генералног секретара НАТО Мирча Џоана дотакао се питања предстојећих парламентарних и председничких избора. Он је изразио забринутост због онога шта се дешава у смислу дезинфорисања и хибридних покушаја утицаја на изборе.
Имајући у виду политичку позадину Биљане Ванковске, може да се претпостави да ће њен изборни штаб бити најактивнији актер у ширењу проруских и антизападних наратива.
- Локални избори у Београду могли би да буду одржани 2. јуна
Председник Србије Александар Вучић предложио је одржавање избора у Београду 2. јуна – предлог је прихваћен. Он је ту идеју изнео 11. марта након састанка са лидерима партија владајуће коалиције.
Према Вучићевим речима , блок „Србија не сме да стане” предвођен владајућом Српском напредном странком (СНС) обезбедиће већину у новом саставу Скупштине довољну за формирање владајуће коалиције. Сходно томе, он предвиђа да ће изборе у главном граду земље предводити Ана Брнабић као изабрана шефица парламента. Према његовом мишљењу, одлука може да буде донета 3. априла, па ће изборна кампања да траје максимално 60 дана, колико је и могуће.
Вучић је на конференцији за штампу 11. марта истакао важност поштовања препорука Канцеларије за демократске институције и људска права ОЕБС-а приликом припрема за нове изборе у Београду. Он је апеловао на Министарство унутрашњих послова да „закон о промени пребивалишта тумачи веома уско, посебно када је реч промени или пријави пребивалишта у Београду пре истека рока за формирање бирачког списка на београдским изборима“.
Као што је познато, избори за Скупштину одржани су истовремено са парламентарним изборима 17. децембра 2023. Међународни посматрачи, активисти и опозиција су пријавили бројне прекршаје. Највећи приговор је био на масовне и од власти организоване напоре да се становницима Босне и Херцеговине (Републике Српске) омогући да гласају након што су се масовно регистровали у Београду непосредно пре избора. Опозиција је извела људе на улице тражећи понављање избора на свим нивоима.
Новоизабрана Скупштина Србије почела је са радом, но градско веће Београда није због недостатка кворума. То је довело до потребе за понављањем избора, за које се верује да су резултат компромиса између власти, међународне заједнице и опозиције.
- Опозиција није успела да смени председника Скупштине Црне Горе
Већина посланика у Скупштини Црне Горе гласала је против смене лидера странке „Нова српска демократија“ (НСД) Андрије Мандића са места председника Скупштине.
Иницијативу за смену председника Скупштине поднела је опозициона Демократска партија социјалиста (ДПС). Иницијатива је настала након што је председник Републике Српске (РС) Милорад Додик посетио Подгорицу где се састао са Мандићем како би разговарали о „посебним односима“ РС и Црне Горе. Осим тога, Додик је касније рекао да је Мандића известио о свом сусрету с Путином дан раније.
Током састанка у Скупштини Црне Горе истакнута је застава РС, а државна застава БиХ није, због чега је Министарство спољних послова БиХ упутило протестну ноту.
Мандићу се предбацује и његово српско држављанство и учешће на београдској прослави изборне победе Српске напредне странке (СНС).
За Мандићеву смену гласало је само 27 посланика, док су 44 била против. У гласању су учествовала укупно 72 посланика, а један гласачки листић је проглашен неважећим. Идеја о смени наишла је на подршку ДПС-а, Социјалдемократа (СД), ДУЕ (Странке Албанаца) и Хрватске грађанске иницијативе (ХГИ), као и Бошњачке странке (БС).
Након гласања доведено је у питање учешће представника Бошњачке странке у новој влади, иако је таква могућност недавно била на столу.
- Софија огорчена изјавама северномакедонских политичара о Македонцима у Бугарској
Амбасадор Северне Македоније у Бугарској позван је у Министарство спољних послова земље домаћина због „недавних јавних коментара политичара из суседне земље и њихових лажних изјава о Републици Бугарској“.
У саопштењу се не наводи на које политичаре и на које изјаве се позива Министарство спољних послова Бугарске, али локални медији сматрају да је негативну реакцију Софије изазвала недавна јавна изјава председника Северне Македоније и кандидата за други мандат Стеве Пендаровског . Потоњи је навео да је македонска мањина у Бугарској била злостављана „деценијама, најмање 70 до 80 година“ и „прошла је кроз страшне муке и Голготу“.
Председник је то изјавио у контексту разговора о могућности укључивања македонске мањине у бугарски устав. Тај потез предложила је македонска опозиција као одговор на захтев Софије да се у уставу Северне Македоније помену Бугари као државотворна етничка група. Овај услов је један од услова које је Софија поставила пред Скопље да деблокира преговоре о чланству Северне Македоније у ЕУ.
Дипломатска ескалација између две суседне земље постала је још једна манифестација постојећег сукоба између Софије и Скопља око питања македонског националног идентитета и македонске историје, што је фактички блокирало европску интеграцију Северне Македоније.
- Пресуда новоизабраномградоначелнику и представнику грчке заједницеугрожава европске интеграције Албаније
Првостепени специјални суд за корупцију и организовани криминал (ГЈККО) у Тирани осудио је Фредија (Алфреда) Белерија , изабраног градоначелника летовалишта Химаре ( округ Валона , Албанија), на две године затвора.
Белери , етнички Грк кандидат из опозиционе коалиције „Заједно побеђујемо“, приведен је уочи локалних избора у мају 2023. године под оптужбом за „активну корупцију“, укључујући подмићивање бирача. Он је одбацио све оптужбе и прогласио пресуду „фалсификовањем“.
Након што су се његови адвокати жалили на пресуду ГЈККО-а, случај ће разматрати Апелациони суд.
Пресуда једном од лидера грчке заједнице у Албанији изазвала је огорчење у Атини. Министарство спољних послова Грчке је у свом саопштењу нагласило да је одлука да се изабрани градоначелник Химаре осуди на две године затвора пристрасна, очигледно несразмерна размерима злочина за које је оптужен и да није у складу са принципима владавине права. „Грчка влада ће пажљиво да прати случај и очекује правичну и објективну пресуду на другом нивоу “, написало је грчко министарство спољних послова.
Грчки државни министар Макис Воридис је са своје стране рекао да случај Белери представља основу за „замрзавање“ пута Албаније ка ЕУ.
Грчки посматрачи истичу да ће случај Белери имати импликације, пре свега, на билатералне односе – посебно, ометаће потписивање споразума између Атине и Тиране о одређивању ексклузивних поморских економских зона.
- Амерички обавештајци упозоравају на ризик од насиља на Западном Балкану
Западни Балкан ће вероватно да се суочи са повећаним ризиком од локализованог међуетничког насиља током 2024. године, упозорава се у најновијем годишњем извештају америчке Канцеларије директора националне обавештајне службе (ОДНИ).
Аутори документа верују да националистички лидери у региону могу да подстакну тензије, док ће спољни играчи искористити етничке разлике да повећају или одрже свој регионални утицај, или да ометају ширу интеграцију Балкана у ЕУ или евроатлантске институције.
У документу се помињу сукоби између српских националиста и косовских власти из 2023. године, у којем је било жртава и рањених, укључујући и међу мировним снагама НАТО-а.
У Босни и Херцеговини, како се наводи у извјештају, могућа су избијања насиља због провокативних радњи председника Републике Српске Милорада Додика.
„Лидер босанских Срба Милорад Додик предузима провокативне кораке да неутралише међународни надзор у Босни и обезбеди де факто сецесију за своју Републику Српску. Његова акција би могла да подстакне вође бошњачке популације да ојачају сопствене капацитете за заштиту својих интереса и евентуално доведу до насилних сукоба који би могли да надјачају мировне снаге“, – упозорава се у извештају.
