- Северна Македонија има нову председницу која не признаје ново име земље
Гордана Сиљановска Давкова, коју је предложила опозициона партија ВМРО-ДПМНЕ, постала је нова председница Северне Македоније.
Стево Пендаровски, који се кандидовао за реизбор са владајућом Социјалдемократском унијом Македоније (СДСМ), изгубио је други круг избора који је одржан 8. маја, претрпевши тежак пораз.
За Пендаровског је гласало 29% бирача, за Сиљановску Давкову 65%.
Представница ВМРО-ДПМНЕ Гордана Сиљановска Давкова положила је 12. маја заклетву као председница земље, коју је назвала „Македонија“, упркос чињеници да у званичном тексту заклетве председника стоји „Северна Македонија“.
Назив „Македонија” је промењен у „Северна Македонија” у оквиру споразума између Скопља и Атине који су забележени у Преспанском споразуму. Након што је бивша југословенска република Македонија преименована, Грчка је деблокирала њен улазак у НАТО и ЕУ.
ВМРО-ДПМНЕ и актуелна председница земље Сиљановска Давкова противили су се преименовању и никада јавно не користе ново име.
Став нове владе Северне Македоније већ је довео до компликација у односима са Грчком.
Након инцидента на инаугурацији, грчко Министарство спољних послова је званично саопштило да даљи напредак у билатералним односима са Северном Македонијом, као и европски курс земље, зависе од пуне имплементације Преспанског споразума и, између осталог, коришћења уставног имена земље.
- Победници парламентарних избора у Северној Македонији покрећу преговоре о стварању владине коалиције
Патриотска коалиција коју предводи ВМРО-ДПМНЕ постала је вођа парламентарних преговора у Северној Македонији. Ову политичку снагу подржало је 43,2% бирача који су учествовали у гласању. ВМРО-ДПМНЕ ће добити 58 од 120 места у новом сазиву парламента.
Европски фронт (настао око члана владајуће коалиције, албанске Демократске уније за интеграције, ДУИ) добио је 13,8 одсто и сада може да рачуна на 19 мандата.
Владајућа Социјалдемократска унија Македоније (СДСМ), (15,4%) добиће само 18 места.
Коалиција опозиционих албанских партија ВЛЕН (ВРЕДИ) освојила је 10,7 одсто и имаће 13 мандата.
Проруска странка Левица добила је 6,8 одсто подршке и имаће шест мандата.
Лево-патриотски покрет „ЗНАМ За нашу Македонију“, освојио је 5,6% гласачког тела и, респективно, шест мандата.
Странка ВРМО-ДПМНЕ која је победила на парламентарним изборима у Северној Македонији 8. маја и албанска опозициона коалиција ВЛЕН (ВРЕДИ) већ су постигли договор о главним принципима формирања владине коалиције, укључујући европске интеграције.
Међутим, оклевање ВМРО-ДПМНЕ да испуни раније постигнуте споразуме са Грчком и Бугарском зарад европских интеграција може да обустави процес евроинтеграција земље.
- Србија и Кина договориле проширење стратешког партнерства
Председници Србије и Народне Републике Кине, Александар Вучић и Си Ђинпинг, потписали су у Београду Заједничку изјаву две земље о продубљивању и проширењу свеобухватног стратешког партнерства и изградњи заједнице са заједничком будућношћу у новој ери.
„Република Србија и НР Кина прелазе са стратешког односа, на који смо успели да подигнемо наше билатералне односе, на изградње заједничке будућности наше две земље. Ово је највиши облик сарадње две државе“, рекао је Вучић након потписивања документа.
Након потписивања Заједничке изјаве, чланови делегација Србије и Кине разменили су 28 докумената, меморандума о сарадњи и међусобном разумевању у областима инфраструктуре, трговине, истраживања, екологије, технологије, културе, спорта и информисања.
Странке су посебну пажњу посветиле јавним изјавама о поштовању суверенитета обе земље. Вучић је рекао да Београд подржава принцип Једне Кине, док је Си Ђинпинг рекао да Кина поштује територијални интегритет Србије и залаже се да Косово остане унутар граница Србије.
Очекивало се да ће Вучић и Си Ђинпинг обележити 25. годишњицу НАТО бомбардовања кинеске амбасаде у Београду, али су лидери на крају одлучили да избегну ову тему.
Није било јавних извештаја о преговорима о куповини кинеског наоружања од стране Србије, иако је Београд раније најавио наставак сарадње са Пекингом у области одбране.
- Српски амбасадор се враћа у Украјину
Ово је 13. маја, после састанка са министром спољних послова Украјине Дмитром Кулебом, саопштио председник Србије Александар Вучић.
„Амбасадор Србије ће се у блиској будућности вратити својим дужностима у Кијеву“, написао је Вучић на друштвеним мрежама.
Кулеба је заједно са супругом председника Украјине Оленом Зеленском посетио Београд од 12. до 13. маја. Ово је била прва посета високог украјинског званичника Србији откако је Русија извршила инвазију на Украјину у фебруару 2022.
Према Вучићевим речима, председник Србије и шеф Министарства спољних послова Украјине „договорили су се о унапређењу билатералних односа, са посебном спремношћу да се у блиској будућности организује економски форум између привреде две земље“.
Украјински министар је, након састанка са премијером Србије Милошем Вучевићем, 10. новембра најавио договор за одржавање првог састанка Међувладине украјинско-српске комисије за трговину, економску и научно-техничку сарадњу од 2013. године.
Вучевић је напоменуо и да је са министром Кулебом разговарао о „проблемима са којима се Србија суочава, посебно на међународном плану“. То може да значи да је права сврха преговора у Београду била покушај да се Кијев убеди да не подржи одлуке које представљају највећи изазов за Србију у овом тренутку: приступање Косова Савету Европе и потписивање Резолуције Генералне скупштине УН о геноциду у Сребреници.
- У Хрватској формирана десничарска конзервативна владина коалиција
Премијер Хрватске и шеф ХДЗ-а Андреј Пленковић предао је председнику Зорану Милановићу потписе посланика неопходне за добијање мандата за формирање нове владе.
Лидер ХДЗ-а успио је прикупити 78 потписа (требало је најмање 76).
Представници ХДЗ-а дали су 61 потис, 12 је од Домовинског покрета, четири од представника националних мањина (осим Срба), уз још једног посланика.
Први састанак хрватског Сабора заказан је за 16. мај.
Иако се очекује да Пленковић остане на функцији, нова хрватска влада ће због учешћа у владиној коалицији Домовинског покрета водити деснију конзервативнију политику.
- Албански премијер Еди Рама састао се са дијаспором у Атини
Албанско-грчки односи и потреба да се они унапреде, не само за добробит две земље, већ и за цео регион, били су у фокусу дугог обраћања које је албански премијер Еди Рама одржао 12. маја у Атини пред неколико хиљада представника албанске дијаспоре. Рама је рекао да Албанци и Грци треба да иду напред као равноправни, остављајући иза себе прошлост и проблеме за које је рекао да су углавном узроковани политиком. „Албанија нема никаквих претензија према Грчкој, осим међусобног поштовања и бриге за сународнике који живе у наше две земље, као и међусобног пријатељства и добросуседства“, нагласио је он, напомињући да његова земља „види Грчку као природног стратешког партнера“.
Састанак у Атини је први у обиласку неколико европских градова где Рама планира да се састане са сународницима који живе ван Албаније.
Посети премијера Албаније Грчкој претходиле су бурне расправе у грчким политичким круговима. Опозиција је његов сусрет са албанским имигрантима оценила као „провокацију“, а грчки премијер Киријакос Мицотакис назвао „непотребним“.
Посета Едија Раме, која је најављена као приватна, уследила је усред погоршања грчко-албанских односа након затварања изабраног градоначелника албанског града Химаре, етничког Грка, Фредија Белерија, оптуженог за лажирање гласова. Атина сматра Белеријеву двогодишњу казну кршењем права грчке мањине у Албанији.
Пресуда Белерија разбеснела је Грчку, која је најавила намеру да блокира преговоре Албаније о приступању ЕУ ако не буде поштовала права изабраног градоначелника Химаре. Осим тога, грчке власти су у априлу објавиле да ће Белери, који је сада у затвору, бити кандидат на изборима за Европски парламент 9. јуна са владајућом странком Нова демократија.
