- Политичка криза у Хрватској
Хрватски председник Зоран Милановић изјавио је да ће се кандидовати као носилац листе опозиционе Социјалдемократске партије (СДП) и кандидат за премијера на парламентарним изборима заказаним за 17. април, остајући притом на председничкој функцији.
Међутим, анализирајући ситуацију, Уставни суд Републике Хрватске је закључио да актуелни председник не може да учествује у политичком деловању ниједне странке. Ако одлучи да се кандидује, прво мора да поднесе оставку. У том случају дужност привременог председника преузима Председник Хрватског сабора.
Коментаришући став Уставног суда, Милановић је ауторе пресуде назвао „гангстерима“ и оценио да је реч о „чистом пучу“. Он је истакао да неће да поднесе оставку на ту функцију.
Премијер Андреј Пленковић, који је лидер владајуће Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), акције и изјаве Социјалдемократске партије (СДП) и председника Милановића оценио је као покушај „мини-државног удара“.
Текућа политичка криза у Хрватској најакутнија је у последњих неколико година, а њене последице могу да буду прилично непредвидиве. Главни ризик је компромитовање институција државе, пад поверења јавности у политичке опције и политичаре те хаос у јавном и политичким животу земље. С обзиром на то да су Хрвати који живе у Босни и Херцеговини углавном хрватски држављани који учествују на изборима и у свом политичком животу се орјентишу на Загреб, нестабилност у Хрватској сигурно ће да утиче и на суседну Босну и Херцеговину.
- САД ставиле на црну листу председничког кандидата, бившег тужиоца Северне Македоније и бившег градоначелника са Косова
Амерички Стејт департмент увео је санкције бившем специјалном главном тужиоцу Северне Македоније Катици Јанева, актуелном градоначелнику Карпоша (Северна Македонија) и једном од председничких кандидата земље Стевчи Јакимовском и бившем градоначелник Качаника (Косово) Джабиру Жарку. Деловањем ових лица нарушена је владавина права и вера јавности у демократске институције и друштвене процесе, наводи се у званичном саопштењу.
Санкцијама су подвргнути и најближи чланови обитељи поменутих лица.
Према информацијама Стејт департмента, Јанева је злоупотребила политички утицај и службену моћ за личну корист, док су Јакимовски и Жарку искористили свој службени положај мешањем у процесе набавки.
Санкције поново потврђују посвећеност САД подршци владавини права и јачању демократских институција на Балкану, наглашава Стејт департмент.
Председнички кандидат, лидер странке ГРОМ (Грађанска опција за Македонију) Стевчо Јакимовски рекао је да је изненађен потезом Стејт департмента, али да то неће да утиче на његову изборну кампању. Напротив, додао је, ово ће додатно да га мотивише.
Стручњаци напомињу да санкционисање Јакимовског у предизборном периоду неће да има директне импликације јер закон Северне Македоније о рестриктивним мерама које страни актери уводе појединцима тек треба да прође процедуру у парламенту.
- ЕУ можда неће скоро да отвори приступне преговоре са Босном и Херцеговином
Неколико држава чланица ЕУ, укључујући Холандију и Данску, изјавило Европски савет није спреман да отвори приступне преговоре са Босном и Херцеговином, како је раније препоручила Европска комисија.
Према медијским извештајима, представници неколико земаља чланица Европске уније затражили су појашњење о изненађујуће позитивном извештају Европске комисије о напорима БиХ према европским интеграцијама.
Дипломате које се не слажу са визијом Европске комисије о моменталном отварању пуноправних преговора о чланству Босне и Херцеговине у ЕУ нуде компромис по узору на одлуку Европског савета за Украјину и Молдавију донесену у децембру, а што подразумева одређене услове за званично покретање преговарачког процеса. Прави преговори неће да буду покренути ако земља не спроведе више реформи, рекао је дипломата једне земље ЕУ, преноси Политико.
Кашњење у европским интеграцијама може да доведе до пораста евроскептицизма у БиХ. С друге стране, многи посматрачи су изненађени позитивним закључцима Европске комисије о БиХ у контексту радикално проруских потеза и изјава лидера Републике Српске.
- Србија припрема куповину войних фабрика у Републици Српској за производњу дронова?
Председавајући Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине Кемал Адемовић поднео је упит Уставном суду БиХ у вези са уставношћу Закона о производњи оружја и војне опреме у Републици Српској.
Законом који је Народна скупштина Републике Српске усвојила 22. децембра 2023. године, а који је ступио на снагу 12. јануара 2024. године, предвиђено је да дозволе за производњу и ремонт наоружања и војне опреме издаје Република Српска. Тиме, напомиње Адемовић, Закон о производњи наоружања и војне опреме у Републици Српској крши Устав БиХ који каже да такве дозволе издаје Министарство спољне трговине и економских односа БиХ, а не влада ентитета као што је Република Српска.
Истовремено, локални посматрачи указују на још једну контроверзну одредбу новог закона.
Закон који је усвојила Народна скупштина Републике Српске омогућава страним компанијама да поседују 49 одсто акција војних фабрика РС, док важећи Закон о производњи оружја и војне опреме у Босни и Херцеговини не дозвољава продају предузећа страним субјектима који послују у специјализованој (одбрамбеној) индустрији.
Разлог за усвајање новог закона у Републици Српској је, како преносе медији, припрема за продају предузећа као што су ОРАО (Бјелина) (ремонт турбомлазних мотора), Космос (Бањалука) (ремонт радарских и ракетних система) и Фабрика мотора специјалне намене (Пале) српским предузећима. Интерес Србије за ове производне капацитете тиче се планова за масовну производњу дронова које је раније најавио председник Александар Вучић .
- Представници Србије, БиХ (Републике Српске) и Црне Горе посматрачи на руским изборима
На председничким изборима у Русији делегацију „међународних посматрача” из Србије предводио је председник Српске народне партије, бивши министар Ненад Поповић.
Међу посматрачима је био и секретар Социјално-економског савета Србије, бивши министар Душен Петровић и члан градског већа у Нишу Ненад Станковић. Посланик нишке градске скупштине, бивши посланик Народне скупштине Србије Милош Банжур, посматрао је биралишта у окупираном Севастопољу, а шеф београдског издања «Руски експрес» Горан Шимпрага био је у окупираним окрузима Запорошке области.
Као посматрачи су била и три представника из Босне и Херцеговине (Републике Српске).
То су били Мирослав Вујичић, посланик у Представничком дому Парламента БиХ Срђан Мазалица, посланик у Народној скупштини Републике Српске и Синиша Видовић, саветник председника Народне скупштине Републике Српске.
Сва тројица су чланови партија владајуће коалиције у Републици Српској. Вујичић и Мазалица представљају Савез независних социјалдемократа (СНСД) на челу са Милорадом Додиком, док је Видовић члан Уједињене Српске.
Црну Гору је представљао Бобан Радовић, генерални секретар «Слободне Црне Горе» и члан градског већа у Подгорици. Коментаришући ове информације, лидер ове странке и шеф Службе за грађане Подгорице Владислав Дајковић рекао је новинарима да у томе не види спорно.
Учешће црногорског политичара од свих поменутих свакако је најскандалније. Ако су Србију и Републику Српску ( БиХ ) представљале већ познате проруске личности, политичар који је у Русију дошао из Црне Горе је део владајуће коалиције која се позиционише као прозападна снага. Представници странке «Слободна Црна Гора» уврштени су на листу владајућег покрета «Европа сад!» на последњим локалним изборима.
Ситуација око „посматрача“ у Русији из црногорске владајуће коалиције поново поставља питање колико је прихватљиво учешће прокремаљских политичких снага у власти у Црној Гори, једној од чланица НАТО.
- Подршка јавности за чланство у НАТО најнижа је у Црној Гори
Црна Гора има најмању подршку јавности за чланство у НАТО-у и највећи број грађана који подржавају излазак из Алијансе међу свим чланицама блока. О томе сведочи најновије истраживање јавног мњења објављено у редовном годишњем извештају НАТО-а за 2023. годину.
Да је данас одржан референдум о чланству у НАТО, 46 одсто испитаника би гласало за останак у НАТО, 44 одсто за излазак, а 10 одсто би било неодлучно.
У поређењу са претходним извештајем, број оних који се залажу за излазак из НАТО-а повећан је за 12%, док је број присталица НАТО-а опао за 2%. У посљедњих пет извештаја подршка чланству у НАТО-у у Црној Гори никада није била мања него прошле године, а истовремено противљење чланству у Алијанси никада није било веће.
Ни у једној другој држави чланици НАТО подршка чланству није нижа од 50%, а само у Црној Гори удео противника учешћа у Алијанси прелази 35%.
Као што је познато, Црна Гора је постала чланица НАТО 5. јуна 2017. године.
Црногорски министар одбране Драган Краповић рекао је да ће министарство детаљно да анализира најновију анкету о подршци чланству у НАТО-у и у складу с тим прилагодити стратегију комуникације.
Опозиција истиче да је пад поверења јавности у НАТО резултат рада антизападних и проруских партија у Црној Гори које су чланице владајуће коалиције.
