- Косово и Северна Македонија договорили су се да поједноставе прекогранична путовања од јануара 2025. године.
Министри унутрашњих послова Косова и Северне Македоније на заједничком састанку двеју влада у Приштини 11. новембра потписали су протокол о олакшавању процедура преласка границе успостављањем заједничке граничне капије. Међувладиним Протоколом се спроводи Споразум о заједничким граничним прелазима, којим се регулише поступак инспекција и царинске контроле, инфраструктура заједничких граничних прелаза и синхронизација система управљања границом.
Аљбин Курти је напоменуо да је трговински промет између две земље порастао последњих година и достигао преко 432 милиона евра у 2023. години, изразивши очекивања да ће билатерална економска сарадња достићи пола милијарде евра 2025. године. „Повећање трговинског промета између наших земаља се такође огледа се у повећању мобилности наших грађана. У периоду од јануара до новембра ове године, регистровано је скоро пет милиона граничних прелаза у оба смера, што је значајан пораст у односу на 3,5 милиона забележених 2019. године“, рекао је Курти током састанка са северномакедонским колегом Христијаном Мицкоским.
„Био бих срећан када бисмо у року од неколико седмица могли да видимо једну граничну капију уместо две, чиме бисмо избегли гужву на граници и било каква непријатна искуства на контролним пунктовима“, рекао је Мицкоски. „Ми тежимо Европи без граница“, додао је он.
Након састанка две владе, потписана су укупно три документа.
Потписан је и Меморандум о енергетици, рударству и минералним ресурсима, који укључује иницијативе за сарадњу и инфраструктурне пројекте за гасне прикључке. То укључује покретање сарадње на истраживању могућности развоја новог директног тока гаса између две земље.
Још један потписан документ био је Меморандум о разумевању и сарадњи између министарстава просвете и науке Северне Македоније и Министарства просвете, науке, технологије и иновација Косова, где су стране сагласне да раде заједно на побољшању квалитета стручног образовања и обуке.
У развијању односа са Приштином, владајућа коалиција у Скопљу предвођена ВМРО-ДПМНЕ потврђује да не доводи и неће доводити у питање признање Косова, већ ће водити политику претходне владе, СДМ.
- Вучић и Орбан потписали су политичку декларацију
Председник Србије Александар Вучић и премијер Мађарске Виктор Орбан потписали су политичку декларацију након другог састанка Савета за стратешку сарадњу две земље, који је одржан 14. новембра у Будимпешти. Такође је потписано још шест споразума о сарадњи у различитим областима – правосуђу, култури, Европске интеграције и дипломатија.
„Наше везе продубљујемо билатералним споразумима, али и проблеме са којима се боримо заједно решавамо. Наше везе се продубљују – суштински, структурно, политички, економски и међу нашим људима“, истакао је председник Србије.
Мађарски премијер је напоменуо да се у међународној политици формира нова реалност и да Србија и Мађарска заједно имају много веће шансе да нађу добре одговоре на нове изазове него свака од њих посебно. „На нову реалност ћемо одговорити продубљивањем српско-мађарских односа. Безбедност мора да добије на значају у новој стварности. Европска унија мора да схвати да је Србија потребнија ЕУ више него што је Србији потребна Европска унија“, нагласио је Орбан.
Разговарано је и о сарадњи две земље у енергетском сектору, подршци Мађарске Србији на европском путу и о војно-техничкој сарадњи.
Будимпешта наставља да развија билатералне односе са Београдом, јачајући тако своју позицију регионалног актера који води политику која није увек у складу са бриселском.
- Приврженост спољној политици ЕУ не може бити главни критеријум за напредак у приступним преговорима, каже Вархељи
Приврженост спољној Европске уније не може бити главни критеријум за напредак у приступним преговорима, каже европски комесар Оливер Вархељи, који представља Мађарску. Он је ту изјаву дао док је као комесар за проширење у Европском парламенту подносио свој најновији извештај.
Вархељи је рекао да Србија треба да убрза реформе, посебно у области владавине права. Он је, међутим, истакао да су препорука и оцена Европске комисије да је Србија испунила критеријуме за отварање следећег дела, Кластера 3, у преговарачком процесу валидне и да Европска комисија подржава спремност Србије да отвори још преговарачких кластера.
„Усклађивање са спољном политиком ЕУ и санкцијама је важно, али не може бити једини критеријум за напредак. Србија је упутила конкретну хуманитарну, економску и војну помоћ Украјини, 50 милиона евра буџетске подршке и 8,5 милиона евра вредности енергетске опреме“, рекао је он. Вархељи је напоменуо да је на овај начин „Србија показала своју европску опредељеност”.
Србија није ускладила своју спољну политику са формалном политиком Европске уније, нити се ускладила са санкцијама ЕУ против Русије. Након инвазије Русије на Украјину у пуном обиму, преговарачки процес (отварање нових поглавља) практично је заустављен. Претпостављало се да ће током актуелног мађарског председавања ЕУ, захваљујући специјалним односима Београда и Будимпеште, Србија моћи да настави приступне преговоре.
- Србиjа и Казахстан потписали су План билатералне војне сарадње за 2025. годину
Министар одбране Руслан Жаксиликов и министар индустрије и грађевинарства Казахстана Канат Шарлапајев, заједно са српским колегом министром одбране Братиславом Гашићем, посетили су предузеће „Прва петолетка-наменска“ у Трстенику.
Гашић је истакао важност продубљивања сарадње између Србије и одбрамбене индустрије Казахстана, што је од интереса за обе стране.
Гашић је навео да је сарадња две земље у области одбране „веома добра, са значајним потенцијалом за даље јачање“.
Посебно је истакао да су два министарства одбране разменила предлоге за могућу сарадњу на краћи рок и да је као резултат заједничких обавеза потписан План билатералне војне сарадње за 2025. годину.
- Хрватски министар здравља приведен је од стране УСКОК
Ујутро 15. новембра, хрватски министар здравља Вили Берош приведен је од стране Уреда за борбу против корупције и организованог криминала (УСКОК).
Премијер Андреј Пленковић одмах је сменио Бероша.
Канцеларија за борбу против корупције и организованог криминала сумњичи хрватског министра здравља Вилија Бероша за „трговање утицајем“.
Поред министра, на мети у предметима УСКОК-а и Европског тужилаштва налази се и неколико високопозиционираних медицинара и власника компанија које тргују медицинском опремом. У фокусу истраге је куповина опреме за неколико хрватских болница по нереално високим ценама. Истовремено, тужилаштво ЕУ саопштило је да је покренуло и поступак против Бероша, додајући да га терети за примање мита.
