- У Северној Македонији је усвојена нова влада
Парламент Северне Македоније је 23. јуна гласао за нову владу коју је предводи премијер Христијан Мицкоски, лидер ВМРО-ДПМНЕ која је победила на изборима.
Мицкоски је нагласио да ће Влада наставити да подржава европске интеграције и да ће радити на усклађивању политика са европским стандардима, залажући се за померање процеса европских интеграција напред.
„Настављамо да радимо заједно са нашим европским партнерима и заједно ћемо усагласити заједничку спољну политику са ЕУ. Подршка Украјини у самоодбрани и заштити њеног суверенитета и територијалног интегритета ће се наставити“, нагласио је он.
Приликом полагања заклетве, лидер ВМРО-ДПМНЕ користио је уставни назив земље – Република Северна Македонија. „Срамотни придев ћу изговорити приликом заклетве јер ме подећа на срамоту коју сте донели мојој домовини, мојој породици, мојим нерођеним унуцима. Чинићу све што могу, док сам жив, да исправим ову неправду. Нажалост, у овом тенутку сам немоћан. У овом тренутку ћу морати да капитулирам као човек пред вама и да то кажем“, рекао је Мицкоски у парламенту.
Такође је најавио да неће дозволити компромисе које тражи Софија од Скопља (нарочито да се у Уставу Северне Македоније Бугари признају као државотворни народ). „Овакав бугарски диктат, под таквим околностима, док сам ја премијер неће проћи и неће бити уставних промена“, нагласио је Мицкоски.
С обзиром на позицију нове македонске владе, може се очекивати даље бугарско блокирање европских интеграција Северне Македоније.
- Србија оружјем опскрбљује Украјину преко трећих земаља
Процене Фајненшел тајмса указују да је од почетка руске инвазије на Украјину 2022. године српски извоз муниције, која је у Украјину ушла преко трећих лица, износио око 800 милиона евра.
„Да, ми извозимо нашу муницију. Не можемо да извозимо у Украјину или у Русију… али смо имали много уговора са Американцима, Шпанцима, Чесима, другима. Шта они с тим раде на крају је њихов посао“, рекао је председник Србије Александар Вучић у интервјуу за ФТ. Вучић је, истовремено, истакао да Србија није стала ни на једну страну у сукобу између Русије и Украјине, а продаја муниције је „део нашег економског препорода”.
Руски и српски прокремљански стручњаци назвали су публикацију ФТ-а „провокацијом“, чија је сврха да изазове неповерење између Москве и Београда, и напетост у билатералним односима.
Званични Кремљ није оштро реаговао на текст ФТ, ипак упозоравајући да ће Русија испитати податке о испоруци оружја Београда Кијеву. Ово је 24. јуна изјавио портпарол Кремља Дмитриј Песков.
- Вучић предвиђа заоштравање геополитичке кризе у наредним месецима
Председник Србије Александар Вучић сматра да свет живи у времену највеће геополитичке кризе од Другог светског рата и да ће ситуација ескалирати у наредним месецима.
„Очекујем да ће ситуација ескалирати наредних месеци и да ћемо имати веома озбиљне последице, говорим о Европи и свету“, рекао је Вучић обраћајући се јавности 24. јуна увече. Посебно велике поремећаје очекује на тржишту – од енергената до хране, не само у Србији, већ и у целом свету. Али морамо бити чврсто решени да свој посао радимо на најбољи могући начин, да сачувамо мир, да обезбедимо економски раст“, додао је председник Србије.
Како је навео, Србија је у првом кварталу имала највећу стопу раста у Европи од 4,7 одсто.
Вучић је током обраћања говорио о неколико економских пројеката, посебно о производњи новог модела аутомобила у крагујевачкој фабрици заједно са једном италијанском компанијом, о плановима за ископавање литијума, о могућности изградње малих модуларних нуклеарних реактора, припремама за Светску изложбу ЕКСПО – 2027, која ће се одржати у Београду. Према његовом мишљењу, ЕКСПО је кључна тачка и прекретница за развој Србије.
***
Очигледно је да председник Србије, имајући у виду глобалне преокрете и изазове у животу званичног Београда, настоји да пажњу људи усмери на повољнију тему економског раста.
- Нестанак струје на Западном Балкану због врућине
Вишесатни нестанак струје погодио је Црну Гору, део Хрватске, Босну и Херцеговину и Албанију 21. јуна јер је врућина довела до преоптерећења на регионалном систему преноса електричне енергије.
У Црној Гори пријављен је пожар на високонапонском далеководу у удаљеном подручју у близини границе са Босном и Херцеговином. Није познато да ли је то могло да изазове квар система. Квар се догодио на интерконектору између Албаније и Грчке, што је могло да произведе домино ефекат у електроенергетским системима региона.
Дан након нестанка струје настављено је снабдевање енергијом у све четири земље, али једна термоелектрана у Босни и Херцеговини и даље не ради.
Како је саопштило Министарство енергетике Црне Горе, до нестанка је дошло због наглог повећања потрошње електричне енергије изазване високим температурама, преоптерећујући сам систем.
- Суд Црне Горе ће поново разматрати случај „државни удар“
Специјално тужилаштво Црне Горе је заправо потврдило претходну првостепену пресуду и предложило Суду да изрекне различите затворске казне организаторима државног удара у Црној Гори 2016. године.
Суд Црне Горе је већ донео одлуку о случају “државни удар” којом је потврђена тадашња оптужница Специјалног тужилаштва.
Црногорски суд 2019. прогласио је двојицу Руса (агенте руских специјалних служби), Србе и Црногорце кривима за покушај организовања злочиначке организације, покушај рушења власти и покушај проглашења победе проруског Демократског фронта на парламентарним изборима 2016. како би се спречио улазак Црне Горе у НАТО. На дан избора, 16. октобра 2016. године, нападачи су планирали да насилно заузму црногорски парламент, као и да отму и убију тадашњег премијера Црне Горе Мила Ђукановића.
Апелациони суд Црне Горе је 2021. године укинуо првостепену пресуду због „битних повреда кривичног поступка“. Пресуда је донета након промене власти у земљи, када су у владину коалицију ушли представници Демократског фронта, умешани у случај државног удара.
У ажурираној оптужници Тужилаштва измењене су неке формулације, али је правна квалификација кривичних дела остала непромењена.
Нову пресуду Суд ће изрећи 12. јула.
Међу оптуженима је и председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић, који је 2016. године био један од лидера Демократског фронта.
- Суд Косова пресудио је у случају напада на КФОР прошлог маја
Суд у Приштини осудио је Србина Ненада Орловића на 15 месеци затвора и новчану казну од 12.000 евра, прогласивши га кривим за напад на мировне снаге Косовске војске (НАТО КФОР). Судска пресуда је одмах ступила на снагу јер је била резултат споразума о признању кривице.
Напад локалних Срба на припаднике КФОР-адогодио се у мају прошле године на северу Косова, у Звечану. Услед сукоба, око 93 мировњака НАТО-а тешко су повређена.
До напада на КФОР дошло је након што је косовска полиција помогла новим албанским градоначелницима да уђу у општинске зграде, чему се успротивило локално српско становништво које није признало резултате локалних избора, бојкотујући их.
Годину дана касније, мисија НАТО-а на Косову апеловала је да се приведу правди одговорни за напад на КФОР током протеста у Звечану. Руководство НАТО-а је више пута подсећало на потребу кажњавања нападача.
