- Северна Македонија очекује други круг председничких избора
Кандидат опозиционе ВМРО-ДПМНЕ Гордана Сиљановска-Давкова освојила је 40% гласова у првом кругу председничких избора у Северној Македонији 24. априла. Актуелни председник Стево Пендаровски, подржан од стране владајуће партије СДСМ, добио је нешто мање од 20%.
Други круг председничких избора, на којем ће се суочити Гордана Сиљановска-Давкова и Стево Пендаровски, биће одржан 8. маја упоредо са парламентарним изборима.
Треће и четврто место у првом кругу заузела су два представника албанске мањине: министар спољних послова, кандидат ДУИ Бујар Османи (13%) и градоначелник Гостивара, кандидат опозиционе коалиције „Вреди“ Арбен Таравари (9%). Допринос албанских бирача могао би да постане одлучујући у другом кругу. Стручњаци предвиђају да би гласови присталица Османија могли да припадну Пендаровском, док би опозиционо оријентисани Албанци који су гласали за Тараварија можда одлучили да одбију оба кандидата.
- ЕП гласа за План раста Западног Балкана
Нови план Европске уније предвиђа финансирање земаља Западног Балкана у износу од 6 милијарди евра, од чега ће 2 милијарде бити обезбеђене у виду грантова, а преостале четири – у виду кредита.
План раста би требало да допуни постојеће фондове за приступну помоћ, с тим да алокација средстава из новог пакета финансијске помоћи подлеже низу додатних услова. Претпоставља се да земље кандидати за финансирање у оквиру Плана раста за Западни Балкан морају у потпуности ускладити своју спољну и безбедносну политику са политиком ЕУ, укључујући и европске санкције Русији.
Други услов за Косово и Србију је напредак у процесу нормализације односа.
Додатни услови чине добијање средстава по новом Плану раста изузетно проблематичним, пре свега за Србију.
- Србија се обавезала да нормализује односе са Косовом за улазак у ЕУ
Министри спољних послова ЕУ усвојили су измене и допуне поглавља 35 у приступним преговорима са Србијом, којима су обавезама Србије додати кораци у циљу нормализације односа са Косовом. Реч је о примени споразума које су подржали Београд и Приштина у оквиру дијалога уз посредовање ЕУ прошле године у Бриселу и Охриду.
Међу главним клаузулама споразума су и обавезе које су стране преузеле да међусобно признају документа и националне симболе, укључујући пасоше, дипломе и регистарске таблице, као и обавезу Србије да се не противи чланству Косова у било којој међународној организацији.
У ствари, ради се о потреби да Београд де факто призна независност Косова и оконча српску кампању против чланства Косова у Савету Европе. Ови услови постају значајна препрека за европске интеграције Србије.
- ГС УН одлаже разматрање резолуције о Сребреници
Седница Генералне скупштине УН, на којој је 2. маја требало да буде гласање о Резолуцији о геноциду у Сребреници, одгођена је.
Текст резолуције се шаље на дораду уколико земље чланице УН имају било какве друге предлоге, рекао је амбасадор БиХ у УН Златко Лагумџија. Понуђено је више времена свима, укључујући и оне који се сада противе документу, да се упознају са стварним чињеницама, да изнесу своје предлоге.
Резолуција о Сребреници садржи позив да се 11. јул прогласи Међународним даном сећања на жртве геноцида у Сребреници 1995. године и да се подаци о злочину унесу у наставне планове и програме у земљама чланицама УН. Срби Босне и Херцеговине и Србије категорички се противе Нацрту јер се слажу да је у Сребреници почињен злочин, али не и чин геноцида.
Одлагање гласања о Резолуцији у Генералној скупштини УН објашњава се активним залагањем Београда у спољнополитичкој арени и радикализацијом ставова међу Србима и Бошњацима у Босни и Херцеговини.
- СБ УН одржава још један састанак о Косову
Савет безбедности УН разматрао је редовни извештај генералног секретара УН Антонија Гутереша о раду Мисије УН на Косову (УНМИК).
Генерални секретар УН је у извештају за период од 19. септембра 2023. до 15. марта 2024. године, који је на седници представила шефица УНМИК-а Каролин Зијаде, посебно осудио инцидент од 24. септембра прошле године у село Бањска, када је дошло до оружаног сукоба српске паравојне групе и косовске полиције. Гутереш је позвао да се истрага заврши и да се починиоци одмах приведу правди.
У извештају је изражена и забринутост због забране коришћења динара у готовинском промету на Косову јер је то негативно утицало на српску заједницу. Генерални секретар УН позвао је на хитну расправу о отвореним питањима у оквиру дијалога уз посредовање Европске уније.
У извештају се указује на хитност формирања Заједнице српских општина, што је обавеза Приштине према раније потписаним споразумима у оквиру дијалога уз посредовање ЕУ.
Већина сталних и несталних чланица Савета безбедности, подржавајући главне тачке извештаја генералног секретара УН, изразила је забринутост због изостанка напретка у истрази и процесуирању починилаца оружаног инцидента у Бањској прошлог септембра и навео потребу да обе стране испуне своје обавезе из раније потписаних споразума.
Седница је одржана у прилично напетој атмосфери. Председник Србије Александар Вучић био је изузетно незадовољан што су на састанку, поред председнице Косова Вјосе Османи, присуствовале косовске жене које су страдале од Срба током рата.
У ствари, састанак СБ УН постао је део кампање за и против чланства Косова у Савету Европе, коју ових дана интензивно воде Београд и Приштина.
- Европски парламент одобрио либерализацију виза за грађане Србије који живе на Косову.
За укидање виза носиоцима пасоша које издаје Координациони уред Србије гласало је 23. априла 406 од 597 посланика у Европском парламенту, 97 је било против, а 94 уздржано.
Савет ЕУ тек треба да одобри одлуку.
Све земље Западног Балкана имају безвизни режим путовања према земљама Европске уније.
Држављани Србије на Косову који имају пасоше издате од Координационог уреда Србије остају једини становници региона којима је потребна виза за путовање у ЕУ. Српске власти су више пута истицале да је ова ситуација дискриминација грађана Србије који живе на Косову.
- У Мађарској одржани форуми о безбедносној сарадњи између ЦИЕ и Западног Балкана
У Будимпешти је одржан састанак Централноевропске одбрамбене сарадње (ЦЕДЦ) и Будимпештанског безбедносног дијалога (БСД), у оквиру којег је одржана изложба одбрамбене индустрије. Пет земаља средње Европе (Аустрија, Чешка, Хрватска, Мађарска (која тренутно председава ЦЕДЦ), Словачка и Словенија) и шест земаља западног Балкана (Албанија, Босна и Херцеговина, Косово, Црна Гора, Северна Македонија, Србија ) учествовали су у догађајима.
Главне теме преговора ЦЕДЦ-а биле су актуелни безбедносни изазови са којима се суочава Западни Балкан и европске и евроатлантске интеграције региона, као и оснивање Академије безбедности и одбране Западног Балкана у Црној Гори.
На Будимпештанском безбедносном форуму разговарало се о месту Централне Европе и Западног Балкана у новој европској безбедносној архитектури.
Министар националне одбране Мађарске Кристоф Шалај-Бобровнички је у свом уводном говору у БСД нагласио: „сви причају о рату, а мир је наше најважније благо“, оно се мора чувати и искористити свака могућа прилика да се наглашавају важност мира. О овом изузетно важном питању треба да се чује глас Централне Европе и Западног Балкана, истакао је он. Наша дужност је „да будемо браниоци мира“, нагласио је Шалај-Бобровнички.
Догађаји показују да Мађарска активно ради на промоцији своје визије европске безбедносне политике, пре свега, по питању рата у Украјини и формирања круга истомишљеника како унутар ЕУ тако и ван Европске уније – на Западном Балкану. Интензивна интеракција мађарских власти са Западним Балканом има за циљ не само промовисање успостављања Мађарске као регионалног лидера, већ и утицај на спољну и безбедносну политику земаља Западног Балкана како би се она приближила позицији коју држи Будимпешта.
- Додик се састаје са Патрушевом
Предсједник Републике Српске Милорад Додик учествовао је у Санкт Петербургу на „Међународном састанку високих представника за питања безбедности“. Додик се на маргинама форума састао са секретаром руског Савјета безбедности, Николајем Патрушевом.
Патрушев је напоменуо да Москва посебно цени „принципијелни став” Републике Српске „против усклађивања са санкцијама” и „чврсту и доследну линију у вези са украјинском кризом”.
Додик је, пак, захвалио Патрушеву на начину на који се Република Српска „третира у Русији“ – „Вама лично, председнику Путину, и руској држави“. Према његовим речима, реч је о стратешкој сарадњи која је „од кључног значаја” за „даљу егзистенцију” Републике.
Још један састанак лидера босанских Срба са представницима руског руководства вероватно је требало да покаже подршку коју Руска Федерација пружа Републици Српској и да постане део српске спољнополитичке кампање против усвајања Резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН. Међутим, званични извештаји који долазе са руске стране након састанка Патрушева са Додиком стављају фокус подршку Русији коју је изразила Република Српска. Извештавање о састанку у руским медијима показало је да Москва пати од недостатка подршке у међународној арени ништа мање него Република Српска.
