- Вучић поднео оставку на место председника
Александар Вучић, који је обављао функцију председника Србије од 2017. године, поднео је оставку увече 27. септембра. Раније овог месеца владајућа Српска напредна странка (СНС) званично је кандидовала Вучића за председника Владе на парламентарним изборима заказаним за 25. октобар 2026. године.
Вучић је раније био председник Владе Србије од 2014. до 2017. године. Његова странка је на власти у Србији од 2012. године.
Вучић је поднео оставку на место председника приближно осам месеци пре истека свог другог председничког мандата, који је требало да се заврши 31. маја 2027. године. Устав му је забрањивао да се трећи пут кандидује за председника.
У јуну је Вучић већ најавио оставку на место председника, рекавши да не жели да користи председничку функцију у своју корист током изборне кампање. „Е зато хоћу као обичан човек, као један од људи из народа, да се такмичим против оних који су били и који би увек били против народа“, рекао је Вучић на својој последњој конференцији за новинаре у својству председника.
Вучићева оставка значи да и превремени председнички избори у Србији морају бити одржани у наредна три месеца, односно до краја године.
После Вучићеве оставке, дужност председника од 28. септембра обавља председница Народне скупштине Ана Брнабић.
Према Вучићевим речима, председнички избори биће расписани за крај децембра.
- Разговор Вучића са Путином. Гасни споразум. НИС
Претпоследњег радног дана на месту председника Србије Александар Вучић је са председником Русије Владимиром Путином обавио телефонски разговор који је трајао сат времена. „Говорили смо о сарадњи Србије и Руске Федерације, о нашим билатералним односима, о сукобу у Украјини, о ситуацији на Балкану“, рекао је Вучић. Према његовим речима, разговор је био садржајан и добар. Стране су, између осталог, разговарале о енергетским питањима: продужењу гасног споразума по повлашћеним условима и „проблему“ Нафтне индустрије Србије (НИС).
***
На дан 30. септембра, сазнало се да су Србија и Русија продужиле споразум о снабдевању природним гасом за три месеца, до краја ове године. Према речима директора државне компаније „Србијагас“ Душана Бајатовића, снабдевање гасом наставиће се по досадашњим повлашћеним условима. Увоз руског гаса покрива до 90 одсто потреба Србије.
***
На дан 30. септембра, Канцеларија за контролу стране имовине (OFAC) Министарства финансија САД продужила је за месец дана, до 30. октобра, лиценцу за рад Нафтне индустрије Србије (НИС).
Почетком 2025. године америчка администрација увела је санкције НИС-у, чији су већински власници руске компаније, како би спречила Русију да користи приходе од енергетике за рат у Украјини. Руски власници контролишу 56,15 одсто акција НИС-а, од чега 44,85 одсто припада државној компанији „Гаспром њефт“.
После увођења санкција НИС-у, мађарски MOL започео је преговоре о куповини руског пакета акција. У том контексту, лиценца OFAC-а за рад НИС-а стално се обнавља, чиме се пуна примена санкција одлаже.
Према оцени српских аналитичара, OFAC очигледно не жели да увођењем санкција додатно отежа економски положај Србије, полазећи од тога да би примена рестриктивних мера Србији нанела много већу штету него „Гаспрому“.
- Српска опозициона Студентска листа објавила став о Косову и Русији
Опозициона изборна листа „Студентска листа – Студенти побеђују“ сматра Косово делом Србије и неће уводити санкције Русији. То произлази из изјава носиоца листе Илије Срдановића и протестног покрета „Студенти у блокади“, који подржава Студентску листу.
„Став Студентске листе према Косову је дефинисан Уставом Републике Србије. Косово и Метохија су интегрални делови наше земље“, нагласио је Илија Срдановић, први на листи „Студентска листа – Студенти побеђују“, у интервјуу за БиБиСи (BBC) на српском језику.
У Меморандуму о Косову и Метохији, који су „Студенти у блокади“ објавили раније ове године, наводи се: „Косово и Метохија су неотуђиви и саставни део Републике Србије. Ова чињеница није само уставна категорија, већ историјски и морални императив који не подлеже преговорима о својој суштини“.
Када је реч о односима са Русијом, после почетка садашње изборне кампање „Студенти у блокади“ објавили су своју званичну спољнополитичку платформу. У саопштењу под називом „Студентски програм о спољној политици и санкцијама“ навели су да Србија треба да се држи принципијелног става и суздржи се од увођења рестриктивних мера против Руске Федерације. Према саопштењу, студентски покрет сматра да је увођење санкција било којој држави, субјекту или појединцу искључиво политички корак који не доприноси решавању глобалних безбедносних и политичких криза. У образложењу су се позвали на сопствено историјско искуство Србије и негативан утицај таквих мера непосредно на цивилно становништво.
Одговарајући на питање BBC-а о будућим односима са Русијом, Илија Срдановић је изјавио да Србија мора да води рачуна о сопственим стратешким интересима, посебно имајући у виду енергетску зависност и сарадњу двеју земаља. „Интерес грађана Србије је увек на првом месту“, рекао је он.
Тако се ставови изборне листе „Студентска листа – Студенти побеђују“ о два кључна питања унутрашње и спољне политике Србије, косовском питању и односима са Русијом, суштински не разликују од ставова владајуће Српске напредне странке (СНС) бившег председника Александра Вучића, иако је Студентска листа главни противник СНС-а на Скупштинаарним изборима заказаним за 25. октобар.
- Додик се састао са Путином
Представници Републике Српске (Босна и Херцеговина), председник владајућег Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Милорад Додик и председник Владе РС Саво Минић, који је кандидат СНСД-а за председника, састали су се 29. септембра у Москви са председником Русије Владимиром Путином.
Путин је изразио подршку владајућој коалицији у Републици Српској уочи општих избора у Босни и Херцеговини заказаних за 4. октобар и изјавио да ће партнерство између Руске Федерације и Републике Српске бити настављено.
Током састанка Додик је уверио Путина да ће Република Српска наставити да блокира увођење санкција Босне и Херцеговине Русији и да ће бранити „војну неутралност“, односно спречавати да се БиХ приближи НАТО-у. Лидер СНСД-а је такође изразио подршку руској „специјалној војној операцији“ против Украјине.
После састанка Додик је рекао да цена гаса за Републику Српску остаје на досадашњем нивоу. Поред тога, према његовим речима, Русија је заинтересована за сарадњу са ваздухопловним заводом „Орао“ из Бијељине. Како је навео, руска страна је обећала да ће понудити конкретне могућности за развој те сарадње.
Ово је био већ 11. сусрет Додика и Путина од почетка руске инвазије у пуном обиму на Украјину.
- Скупштина Косова сматра неприхватљивом пресуду бившим лидерима ОВК. ЕУ позива на поштовање Специјализованих већа
Скупштина Косова усвојила је декларацију о одлуци Специјализованих већа Косова у Хагу која се односи на четворицу бивших лидера Ослободилачке војске Косова (ОВК). Посланици су оценили неприхватљивим закључак суда да су ова четворица бивших лидера ОВК имала „заједничку злочиначку намеру“.
Декларацију су подржали посланици владајућег Покрета Самоопредељење (LVV), Демократске партије Косова (PDK), Демократског савеза Косова (LDK), Алијансе за будућност Косова (AAK) и међуетничке Скупштинаарне групе. Документ, датиран 28. септембра, усвојен је са 99 гласова „за“; није било гласова „против“ нити уздржаних. Представници Српске листе нису учествовали у гласању.
У декларацији Скупштина изражава „дубоку забринутост“ због првостепене пресуде Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију, осуђеним за ратне злочине.
Парламент наглашава да ниједна судска одлука „не може променити историјску истину рата на Косову“, тврдећи да су злочини над косовским Албанцима били систематски и да их је спроводио српски државни апарат. У документу се све државне институције позивају да развију заједничку стратегију – правну, институционалну и дипломатску – за „заштиту истине и чистоте ослободилачког рата“.
Посланици су такође затражили од Специјализованих већа да поступају строго у оквиру свог мандата и да не допуштају тумачења која, по оцени Скупштине, „доводе у питање историјску истину“ или изједначавају деловање ОВК са репресивном политиком Србије крајем деведесетих година.
Декларација има политички карактер и треба да забележи став званичне Приштине у контексту текућих протестних акција против судске пресуде. Главни слоган протеста је „Jo në Emrin Tim“ („Не у моје име“). То је одговор на формулацију судије Специјализованих већа који је пресуду прочитао „у име народа Косова“.
Велики протестни марш у Приштини 1. октобра поклопио се са посетом председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен.
Говорећи о пресуди Специјализованих већа Косова у Хагу, председница Европске комисије навела је да је „пресуду донела независна правосудна институција и да њен мандат мора бити у потпуности поштован“. „Ипак, једно је јасно: ова пресуда се односи на индивидуалну одговорност оптужених; отпор Косова није био предмет суђења и морамо сачувати сећање на све жртве из свих заједница“, додала је она.
- Атина тражи од Скопља да из школских уџбеника уклони „иредентистички садржај“
Грчка влада упутила је званичан захтев властима Северне Македоније да из школских уџбеника уклоне „ревизионистичке и иредентистичке“ формулације које, према мишљењу Атине, крше одредбе Преспанског споразума из 2018. године. То је, говорећи у грчкој Скупштини, изјавила заменица министра спољних послова Грчке Александра Пападопулу. Према њеним речима, Атина наставља да инсистира на тачном представљању историјских догађаја, терминологије и личности из антике, укључујући Александра Македонског (у македонској верзији – Александра Великог). Још једна примедба грчких политичара јесте да се у уџбеницима објављеним у Скопљу не прави одговарајућа разлика између древних Македонаца и савременог идентитета грађана Северне Македоније.
Према Преспанском споразуму, закљученом 2018. године, који је ступио на снагу у фебруару 2019. године, стране су се обавезале да окончају дугогодишњи спор око назива земље и историјског наслеђа. Поред промене званичног назива земље у „Република Северна Македонија“, споразум је предвидео оснивање Заједничке експертске комисије за историјска, археолошка и образовна питања. Основни задатак ове комисије је преглед школских уџбеника, наставних програма и географских карата у обе земље и уклањање из образовних материјала сваког садржаја који садржи територијалне претензије (иредентизам) или искривљавање историје.
Грчка је указала на то да ће наставити да покреће питање садржаја уџбеника и на седницама заједничке комисије и на свим међународним форумима све док спорне формулације не буду у потпуности уклоњене из наставних програма Северне Македоније.
