Једино популистички наступ Студентске листе може да победи популистичку коалицију Александра Вучића
На ванредним парламентарним изборима, које је за 25. октобар расписао председник Александар Вучић, неће се одлучивати о промени спољнополитичког курса Србије. Неће се одлучивати ни о односима према суседима у региону. На тим изборима неће се решавати ни о промени политичко националистичке идеолошке матрице Србије.
Из изјава студената и њихових кандидата, а посебно из интервјуа првог на „Студентској листи – Студенти побеђују“, кардиолога из Новог Сада Илије Срдановића сазнајемо да је Косово интегрални део Србије, да ће о учлањењу у ЕУ одлучивати грађани и да је Русија „велика и утицајна земља у свету“ и важан међународни партнер Србије. Носилац Студентске листе сматра да питање ратних злочина на простору бивше Југославије и осуда величања Ратка Младића нису приоритет за грађане Србије.
Такви политички ставови сврставају Студентску листу у популистичке покрете. Међутим, непобитна је чињеница да једино такав студентски покрет може на изборима да мобилише довољно бирача и победи такође популистичку коалицију Александра Вучића.
Многи проевропски и либерални бирачи у Србији сматрају да је мисија студената само да сруше Вучића и спремни су да на овим изборима пређу преко својих принципа и подрже catch-all (свеобухватну) Студентску листу. Јер по свему судећи, једино студентски покрет може да оконча не само аутократију Српске напредне странке, већ и вишедеценијску владавину политичких елита и криминализованих структура из периода рата и распада бивше Југославије.
Тешко је замислити да ће једна листа сачињена од људи без политичког искуства, ако победи имати довољно капацитета да испуни предизборна обећања и спроведе неопходне промене у девастираном друштву и разореним институцијама. Иако ће многа нова имена са Студентске листе несумњиво бити освежење и сигурно будући покретачи промена у Србији.
Уколико режим Српске напредне странке буде поражен на изборима, реалније је да се створе услови за одржавање нових слободних и фер избора и још једном отпочне изградња демократских институција у Србији.
Нешто другачија је слика Студентске листе за оне који су читали Студентски план од 11 тачака и ту је кључни контраст у односу на њихове десничарске изјаве у јавним наступима и медијима. У том плану од 11 тачака доминирају теме укидања партократије и одузимања нелегално стеченог богатства, под референдумским слоганом – „Србија или мафија“.
Уједно, то је потенцијална револуционарна вододелница на „до“ и „после“ Српске напредне странке на власти. Левичарска основа студентског програма је прилично конкретна, а то је борба против увозничког лобија, укидање институција јефтине радне снаге, заштита природних добара, акценти на образовању, здравству и слободи медија.
Истраживања јавног мњења, која су непоуздана и прилично се разликују, начелно говоре о томе да студенти и Вучић имају сличан рејтинг који одражава дубоку поделу и поларизацију српског друштва. Подела на оне који желе промене и позивају на одговорност криминализованог режима и оне који су спремни да по сваку цену бране свој положај, јер ће у супротном одговарати пред судом или директно „на улици“.
Познато је да избори у старту нису демократски, јер кључне препоруке међународних организација (ОДИХР) за измене правног оквира који уређује изборе нису адекватно спорведене (злоупотребе државних ресурса, заштита бирача од притисака и застрашивања, транспарентни надзор финансирања кампања, уравнотежено медијско извештавање, као и бирачки списак) или су чак погоршане у односу на прошле изборе (потписи за „фантомске листе“).
Да ли ће се одиграти трансфер власти и да ли ће то бити мирним путем, великим делом зависи од две ствари. Прво, од питања да ли су студенти и они који их подржавају спремни и физички на улици да бране изборну вољу грађана? И друго, да ли су Запад, ЕУ и САД, спремни да поново затворе очи на све нерегуларности, изборну крађу и насиље уколико победи Српска напредна странка?
Ова питања не говоре само о миру у Србији, већ и о могућем преседану на међународном нивоу међу демократским дражавама. Европу идућих година очекује више изборних изазова са антидемократским снагама, од којих су једнако важни преседани у државама кандидатима у ЕУ.
Останак на власти Српске напредне странке уз преваре и насиље заокружио би ауторитарну путању Србије, која би се у том случају слободно могло назвати „балканском Белорусијом“. Убедљива победа студената била би „изборна револуција“, остварена у изборним условима аутократског режима и била би наставак тренда недавне мирне промене власти у Мађарској.
Статус кво, где обе стране имају подједнаки проценат подршке и не признају резултате избора био би најризичнији сценарио за безбедност Србије, у ком би било неопходно шире међународно посредовање у решавању кризе.
Boris Varga. Serbian political scientist and journalist.
Чланци објављени у рубрици „Мишљења“ одражавају лично мишљење аутора и можда се не поклапају са ставом Центра
