- Вучић планира да поднесе оставку на место председника Србије
На питање водитеља станице Радио Београд 1 да ли планира да поднесе оставку у наредна три до четири месеца, председник Србије Александар Вучић одговорио је да би то могао учинити „можда чак и раније“. Председник је нагласио да би то била оставка, а не скраћивање његовог мандата. „Нећу људима рећи да сам скратио мандат, рећи ћу да сам поднео оставку“, рекао је Вучић. Да би потврдио своје намере, изјавио је да је већ „почео да пакује књиге“ у својој канцеларији.
У случају Вучићеве оставке, према закону, дужности председника обављаће председник Народне скупштине (Парламента) Србије, што значи да ће Вучића заменити председница Ана Брнабић. Такав период „вршиоца дужности председника“ не може трајати дуже од три месеца. Поред тога, закон захтева да се нови председнички избори распишу у року од 90 дана од оставке.
Аналитичари предвиђају да ће Вучић, након што поднесе оставку на председничку функцију, прихватити позив својих савезника из Српске напредне странке и кандидовати се за место премијера.
Недавно је Милош Вучевић, председник Српске напредне странке (СНС) и саветник председника, изјавио да очекује да ће председника Александра Вучића видети као будућег премијера јер „још увек има енергије и знања“ и „била би велика штета изгубити такав капитал који он поседује“. Ана Брнабић дели исти став — најавила је да ће руководство СНС-а разговарати са Александром Вучићем о томе да постане њихов кандидат за премијера.
Према прогнозама аналитичара, парламентарни избори који ће довести до промене власти биће одржани у Србији на јесен, док ће се председнички избори одржати ближе крају године.
Говорећи у свом радио интервјуу о времену одржавања парламентарних избора, Вучић је рекао да ће избори бити одржани за неколико месеци. „Избори ће бити одржани за неколико месеци. Неће бити избора у јулу или августу, то је сигурно“, рекао је.
- Самит ЕУ и Западног Балкана одржан у Црној Гори
У црногорском граду Тивту, 5. јуна одржан је Самит Европске уније и Западног Балкана под слоганом „Заједнички просперитет и стабилност ЕУ и Западног Балкана“. Састанак је окупио више од тридесет страних делегација, укључујући лидере држава и влада ЕУ, шефове европских институција, као и представнике Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Црне Горе, Северне Македоније и Србије. Догађај се одржао уз појачане мере безбедности и значајна ограничења саобраћаја, а донекле је био у сенци скандала везаног за неуспешан покушај 90 активиста владајуће српске напредне странке (СНС) да чартер летом дођу у Тиват како би исказали подршку Александру Вучићу.
Сам форум се фокусирао на спровођење реформи неопходних за европске интеграције региона и продубљивање сарадње са јединственим тржиштем ЕУ.
„Отварамо секторе јединственог тржишта компанијама са Западног Балкана и стога земље региона морају да спроведу реформе и створе једнаке услове за предузећа, јер наше инвестиције прате реформе“, нагласила је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.
„Моја порука Западном Балкану је јасна: сада је време да се искористи замах и спроведу реформе“, нагласио је председник Европског савета Антонио Кошта.
Карактеристична одредница овог самита била је та да су се учесници сложили да не припремају заједничке завршне документе или декларације, што указује на тежину постизања компромисних формулација прихватљивих свим странама.
Једно од тешких питања била је спољнополитичка оријентација земаља кандидата, тачније одбијање Србије да се придружи санкцијама против Русије.
Након самита, председница Европске комисије фон дер Лајен нагласила је да Србија има веома јасне услове за отварање наредног, трећег пакета преговарачких поглавља. Према њеним речима, то су реформе у областима владавине права, слободе медија и изборног законодавства, као и усклађивање са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.
У саопштењу ЕУ издатом након самита, цитиране су изјаве председника Европског савета, који је изјавио да „пуно усклађивање наших партнера са Западног Балкана са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ остаје суштински израз нашег јединства“.
Након састанка, председник Србије Александар Вучић потврдио је да је неколико земаља инсистирало на увођењу санкција против Русије због рата у Украјини, које Србија није увела. „Управо су то од нас тражили“, рекао је.
Немачки канцелар Фридрих Мерц рекао је новинарима у Тивту да Србија мора јасно да одреди где види своју будућност. „Немогуће је водити политику колебања између Русије, Кине и Европе. Пут Србије ка ЕУ је отворен, али она мора да одлучи на чијој је страни“, рекао је он.
Редовни самити ЕУ и Западног Балкана одржавају се од 2020. године, када је Хрватска, која је у то време председавала Саветом Европске уније, предложила годишње састанке регионалних лидера као признање европске перспективе Западног Балкана.
Ово је био први велики састанак највиших представника Европске уније и њених партнера са Западног Балкана одржан у Црној Гори. Очекује се да ће Црна Гора постати 28. чланица ЕУ до 2028. године.
- Превремени избори на Косову можда неће решити политичку кризу
На превременим парламентарним изборима на Косову одржаним 7. јуна, Покрет за самоопредељење (ЛВВ), странка актуелног премијера Аљбина Куртија, води са великом разликом, иако је изгубила неколико процентних поена у односу на претходне превремене изборе одржане у децембру прошле године (43% у поређењу са 51% у децембру 2025. године). То значи да владајућа странка није успела да обезбеди апсолутну већину у парламенту и остаје далеко од двотрећинске већине потребне да самостално формира владу и изабере новог председника Косова.
Опозициона Демократска партија Косова (ПДК) освојила је 21% гласова, Демократски савез Косова (ДСК) подржало је 17% бирача, а Алијанса за будућност Косова (ААК) добила је нешто више од 7%.
У општинама са српском већином, Српска листа је победила на изборима, добивши скоро 7% гласова.
Још једна српска странка, За слободу, правду и опстанак, коју предводи Ненад Рашић, такође је учествовала на изборима и освојила око 0,8% гласова, углавном у претежно албанским подручјима.
Тако ће Српска листа добити девет од десет места загарантованих Србима, док ће једно место припасти Рашићевој странци.
Излазност бирача била је знатно нижа него на парламентарним изборима одржаним 28. децембра прошле године — гласало је само око 36,8% у поређењу са претходних 45%. Пад интересовања бирача био је предвидљив, јер су ово већ трећи парламентарни избори на Косову у року од годину и по дана.
Треба подсетити да су ванредни избори расписани након што косовски парламент није успео да изабере новог председника у року који је одредио Уставни суд, након истека мандата Вјосе Османи у априлу.
Резултати јунских избора показују да ће Аљбин Курти и његова странка бити приморани да формирају коалицију са једном од главних албанских опозиционих странака како би формирали владу, обезбедили избор председника и избегли нове ванредне изборе.
- Мисија НАТО-а на Косову биће смањена због „побољшане безбедносне ситуације“
„Како безбедност на Косову генерално остаје стабилна, НАТО ће оптимизовати присуство КФОР-а на Косову и постепено прилагођавати своју тренутну снагу током наредне године“, наводи се у саопштењу SHAPE-а (Врховног команданта савезничких снага за Европу).
„Са стабилном безбедносном ситуацијом“, присуство КФОР-а „може се сходно томе прилагодити, уз ефикасно одржавање безбедног окружења за све људе и заједнице које живе на Косову, као и слободе кретања, у сваком тренутку и непристрасно, у складу са својим дугогодишњим мандатом УН“, „у координацији са Косовском полицијом и Мисијом ЕУ за владавину права на Косову (ЕУЛЕКС)“, наглашава се у саопштењу.
„НАТО и КФОР су у потпуности посвећени безбедности на Косову“ и „управо је та посвећеност довела до повећане стабилности како су безбедносне организације на Косову постале способније“, изјавио је генерал америчког ваздухопловства Алексус Г. Гринкевич, врховни командант савезничких снага за Европу (SACEUR). „Тренутни услови пружају прилику за даљу оптимизацију величине и распореда КФОР-а“, нагласио је он, потврђујући „чврсту посвећеност НАТО-а Западном Балкану, региону од стратешког значаја за Алијансу чија је безбедност директно повезана са безбедношћу у евроатлантској области“. Према његовим речима, „НАТО неће дозволити да се појави безбедносни вакуум“.
Оптимизација најављена поводом 27. годишњице мисије НАТО-а на Косову биће спроведена „након пажљивог прегледа и процене безбедносне ситуације на основу обавештајних података“. Процес „ће се одвијати постепено и у складу са условима на терену“ и може бити заустављен „ако то захтевају релевантни показатељи безбедносног развоја“.
Очекује се да ће смањење уследити након „националних циклуса ротационог распоређивања и прераспоређивања између садашњег тренутка и наредне године“.
Тренутно се на Косову налази више од 4.600 војника КФОР-а из 31 земље, што је знатно мање него 1999. године, када их је било око 50.000.
Како су српски медији истакли, вест о смањењу мисије НАТО-а шаље јасан сигнал да се мисија полако, али сигурно креће ка свом коначном завршетку.
