- Преминуо Ратко Младић
Генерал Ратко Младић, бивши командант Главног штаба Војске Републике Српске (1992–1995), који је пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију осуђен на доживотну казну затвора за геноцид у Сребреници и опсаду Сарајева, преминуо је 27. августа у 84. години у болници притворске јединице Хашког трибунала. Неколико година имао је озбиљне здравствене проблеме. Младићева породица, као и руководство Србије и Републике Српске, више пута су се обраћали Трибуналу са молбом да му се омогући лечење у Србији или Русији, али су њихови захтеви сваки пут одбијени.
Председница Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале наложила је потпуну истрагу околности смрти Ратка Младића.
Ратко Младић је ухапшен 26. маја 2011. године и убрзо потом пребачен у Хаг. Претресно веће Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију прогласило га је 22. новембра 2017. кривим за геноцид, злочине против човечности и ратне злочине. Жалбено веће Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале потврдило је пресуду 8. јуна 2021. године.
Коментаришући смрт Младића, генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш изразио је подршку жртвама ратног злочинца. „Генерални секретар изражава солидарност са жртвама, преживелима и њиховим породицама које су страдале од злочина за које је Младић проглашен кривим“, рекао је новинарима његов портпарол.
Камил Дураковић, бивши начелник општине Сребреница и садашњи потпредседник Републике Српске, који је успео да побегне из Сребренице 1995. године, навео је да је Младић своје жртве надживео деценијама. „Пре свега, осећамо горчину због тога што је доживео тако дубоку старост, док хиљаде других, нажалост, нису“, рекао је Дураковић.
После вести о смрти Ратка Младића, председник Србије Александар Вучић изјавио је да ће, ако породица бившег команданта Војске Републике Српске жели да он буде сахрањен у Србији, „држава помоћи да се то учини достојанствено“. Према речима министра правде Србије Ненада Вујића, Ратко Младић ће бити сахрањен уз највише државне и војне почасти.
- Србија и Русија развијају сарадњу у области безбедности
Србија и Русија договориле су се да развијају редовне консултације и одржавају блиске контакте у области борбе против међународног тероризма и других безбедносних изазова, саопштило је Министарство спољних послова Русије.
Како се наводи у саопштењу, о томе је договорено на састанку заменика министра спољних послова Русије Дмитрија Љубинског и помоћника министра спољних послова Србије Милоша Јончића, задуженог за питања безбедносне политике.
„Стране намеравају да развијају праксу редовних консултација и одржавају блиске контакте у области борбе против међународног тероризма и других безбедносних изазова, како билатерално тако и на кључним међународним платформама“, наводи се у саопштењу руског Министарства спољних послова, које су 26. августа пренели руски и српски медији.
Током разговора, стране су размениле оцене глобалних и регионалних терористичких претњи, са посебним нагласком на ситуацију на Блиском и Средњем истоку, у Африци и Европи, као и искуства две земље у борби против тероризма. Истакнута је и потреба за продубљивањем међународне сарадње у овој области.
Поред тога, помоћник шефа српског Министарства спољних послова Јончић састао се 24. августа у Москви са замеником министра спољних послова Русије Сергејем Рјабковом. Током радног састанка размотрена су „актуелна питања билатералне сарадње две земље у области контроле наоружања и неширења (наоружања)“ и „констатован је обострани интерес за развој дијалога и координације у овим осетљивим питањима“, наводи се у саопштењу руског Министарства спољних послова.
Истог дана у Москви су на нивоу руководилаца надлежних структурних одељења министарстава спољних послова Русије и Србије одржане консултације о овом питању. „Потврђена је чврста обострана опредељеност за интензивирање садржајног дијалога … са нагласком на удруживање напора у интересу јачања националне и међународне безбедности. Усаглашене су позиције о актуелној агенди на којој се интензивно ради на одговарајућим међународним платформама“, навело је руско Министарство спољних послова.
Србијанска страна није изнела више детаља о разговорима у Москви.
- ЕУ планира да убрза преговоре о приступању Црне Горе
Европска унија припрема нови, убрзани план за завршетак приступних преговора са Црном Гором, који предвиђа затварање свих преосталих преговарачких поглавља до краја ове године и припрему првог нацрта Уговора о приступању до краја септембра, објавио је црногорски дневни лист Побједа, позивајући се на више извора у Европској комисији.
Према наводима Побједе, на наредној међувладиној конференцији Црне Горе и Европске уније очекује се привремено затварање још четири или пет преговарачких поглавља.
Према писању листа, пет сталних представника, односно амбасадора кључних држава чланица ЕУ, одржало је прошле недеље у Бриселу хитне консултације о најновијим политичким и друштвеним дешавањима у Црној Гори. „Током последњих неколико седмица, а нарочито последњих дана, Црна Гора се суочава са појачавањем хибридног утицаја из региона, пре свега из Србије, који може имати за циљ успоравање или угрожавање њеног европског пута“, речено је Побједи. Након консултација, амбасадори су, како се наводи, неформално пренели Европској комисији своје закључке и препоруке о заштити процеса приступања Црне Горе. „Европски пут Црне Горе мора бити заштићен од хибридног утицаја“, навели су извори у Европској комисији.
План предвиђа и веће укључивање европских партнера у решавање проблематичних билатералних питања између Црне Горе и Хрватске. Брисел сматра да дијалог две земље треба интензивирати и пронаћи компромис који би спречио да ова питања блокирају завршетак приступних преговора Црне Горе.
- Премијер Црне Горе упозорио на хибридну претњу из земаља региона
Премијер Црне Горе Милојко Спајић изјавио је да власти те земље имају „озбиљне оперативне безбедносне информације“ да ће после затварања поглавља у приступним преговорима са Европском унијом уследити хибридне активности у којима ће учествовати званичници најмање две земље региона.
„Имамо озбиљне оперативне безбедносне информације које указују на то да ће, након најављеног затварања нових преговарачких поглавља, уследити координисане хибридне активности, уз учешће званичника најмање две државе региона.
Према нашим информацијама, такве активности имају за циљ дестабилизацију Црне Горе, уз очекивану подршку одређених политичких актера и дела медијске сцене у нашој земљи.
Свесни смо тих намера и разумемо њихов циљ. Покушаји дестабилизације неће променити наш курс нити зауставити европски пут Црне Горе, који превазилази дневне интересе било које политичке структуре“, написао је премијер на мрежи X.
Након Спајићеве изјаве, председник Црне Горе Јаков Милатовић сазвао је хитну седницу Савета за одбрану и безбедност. Из Милатовићевог кабинета саопштено је да ће од руководилаца безбедносних служби бити затражене прецизне информације у вези са Спајићевим наводима, као и свеобухватна процена безбедносне ситуације у земљи.
Касније је црногорски лист Вијести објавио да је Спајић мислио на Србију и Албанију. Лист се позвао на неименовани извор који је навео да су неки кључни актери у региону незадовољни брзим напретком Црне Горе ка европским интеграцијама и желе да је успоре.
Министар за Европу и спољне послове Албаније Ферит Хоџа одбацио је наводе да је његова земља део било каквог „дестабилизујућег сценарија“ у Црној Гори. „Иако против Албаније нису изнете никакве званичне оптужбе, желим јасно и одлучно да кажем да Албанија није и не може бити део било каквог дестабилизујућег сценарија, нити у Црној Гори — која је наш сусед, пријатељ, партнер и савезник у НАТО-у са којим делимо исти циљ чланства у ЕУ — нити било где другде“, написао је.
