- Самит Европског савета о приступању Западног Балкана ЕУ
Лидери држава и влада Европске уније одлучили су да почну приступне преговоре са Украјином и Молдавијом, као и са Босном и Херцеговином, када буду испуњени критеријуми за чланство. Грузија добија и статус кандидата за пуноправно чланство у ЕУ. Одлуку шефова држава и влада ЕУ потврдио је председник Европског савета Шарл Мишел. Европски савет је предложио да Европска комисија до марта идуће године извести о томе у којој мери Босна и Херцеговина испуњава критеријуме за доношење такве одлуке. Коначни документ потврђује недвосмислену посвећеност перспективи чланства Западног Балкана у ЕУ. Шефови држава и влада ЕУ позвали су на убрзање процеса придруживања. Такође су истакли да је проширење покретачка снага за побољшање економских и социјалних услова европских грађана, смањење разлика међу земљама и да мора да негује вредности на којима почива Унија. Земље кандидати се подстичу да појачају своје реформске напоре, посебно у области владавине права, у складу са природом процеса приступања заснованом на заслугама и уз подршку ЕУ.
Тако је уочи самита Европски савет објавио своје закључке о проширењу – документ који оцењује ситуацију у земљама Западног Балкана, Украјини, Молдавији, Грузији и Турској. Затим је одржан самит ЕУ-Западни Балкан, након чега је најављена Декларација. Реч је о документима писаним бриселским идиомом, пуним техничких језичких конструкција, али из којих се ишчитавају главне замерке државама, посебно у случају Србије и Косова. У закључцима се наводи да је проширење геостратешко улагање у мир, безбедност, стабилност и просперитет. Политички критеријуми из Копенхагена су неупитни, а „Савет потврђује потребу за правичним и стриктним условљавањем, принципом сопствених заслуга”. Дакле, убрзаног уласка неће бити ни за кога, па ни за Украјину.
Треба напоменути да Западни Балкан, очекивано, није успео. Стога је Савет упозорио да су „потребни одлучни напори да се унапреди помирење и регионална стабилност, укључујући решавање билатералних спорова између партнера и проблема укорењених у наслеђе прошлости, у складу са међународним правом и утврђеним принципима“.
Црна Гора је добро прошла, главни изазов је борба против корупције и организованог криминала, као у Северној Македонији. Албанија се критикује због недостатка унутрашњег политичког дијалога и, између осталог, позива на јачање заштите основних права. Од Турске се тражи да реши проблем Кипра. Подсећајући на међународне обавезе Турске у том погледу, Савет је поновио своју озбиљну забринутост због континуираног и дубоко узнемирујућег пада у областима демократије, владавине права и основних права. Прави проблем су три преостале земље западног Балкана. Босна и Херцеговина и даље остаје без отварања преговора, наглашен је негативан утицај на државу Републике Српске. Такође је потребно провести судску пресуду у случају Сејдић-Финци, како би се представници националних мањина, а не само конститутивних народа, кандидовали за све јавне функције.
Косовски премијер Аљбин Курти стално говори о својој земљи као о примеру демократије на Западном Балкану, али се помиње „ограничени напредак Косова у владавини права, борби против организованог криминала и борби против корупције“. Савет напомиње да „Косово мора без одлагања да спроведе одлуку Уставног суда у вези са манастиром Дечане”. Одлука да се православном манастиру потврди власништво над 24 хектара земље донета је 2016. године. Оцена Савета је била оштра и када је реч о северу Косова, где живи већина Срба. Констатовано је да су „једнострани кораци Косова и Србије повећали тензије“ и поновљено да треба формирати Заједницу српских општина. Порука Србији је јасна: напредак у области владавине права и нормализације односа са Косовом одређује укупан темпо приступних преговора. Генерално, стање се оцењује као лоше, постоји потреба за борбом против организованог криминала, корупције, недовољне заштите мањина, слободе медија, владавине права. Брисел тражи од власти у Београду да објективно и недвосмислено говоре о ЕУ. Што се тиче заједничке спољне и безбедносне политике, Савет је поновио своја чврста очекивања да ће се Србија придружити и да ће Београд заузети оштрији став према Русији.
У Завршном документу Самита се истиче да је потребан брз и одржив напредак ка пуном поштовању рестриктивних мера, односно увођења санкција. Што се тиче напетости на северу Косова, Савет је незадовољан чињеницом да Србија није предузела кораке да процесуира организаторе напада у мају ове године на припаднике Кфора и у септембру на косовску полицију. Налази показују да Београд и даље има велики утицај на Србе на северу Косова, па „Савет подсећа да ће, у складу са својим закључцима од 26. и 27. октобра 2023. године, неуспех страна у деескалацији тензија имати последице“.
Премијерка Србије Ана Брнабић изразила је резерву према декларацији самита ЕУ-Западни Балкан, рекавши да „Косово остаје саставни део Србије“. Брисел ову реакцију види у светлу избора одржаних у Србији, као и стварања маневарског простора, јер председник Александар Вучић није био на састанку и можда ће касније повући ову изјаву. Међутим, врло је сумњиво да ће они променити своју реторику после избора на којима побеђује А. Вучић. Можда је то и чињеница да Брисел греши, јер у Србији само 20 одсто становништва подржава европске интеграције.
- Председница Косова: „Србија спрема нове нападе на моју земљу!“
„Нажалост, Србијом и даље владају људи који желе да врате наш регион у деведесете. Не смемо дозволити да оваква логика победи, зато са нашим партнерима у ЕУ радимо на јачању безбедности на Косову, посебно у аспекту безбедности око границе са Србијом“, рекла је косовска председница Вјоса Османи у Бриселу, уочи самита ЕУ-Западни Балкан. Указано је да Приштина има информације о плановима Србије за нове нападе на Косово. Османи је рекла да ће европске лидере обавестити о детаљима које је Приштина са својим партнерима прикупила о тим плановима Београда. Она је истакла да је неопходно предузети превентивне мере како би се спречила дестабилизација региона од могућих насртаја Србије.
Председница Косова је истакла да је тајминг самита тежак за Европу и свет уопште због глобалних сукоба. Она је, међутим, додала да самит доказује важност мира на Западном Балкану.
Касније, у свом обраћању косовском парламенту, Вјоса Османи је највећи део свог говора посветила нападу који се догодио крајем септембра ове године у Бањској, као и наводној постојећој претњи коју Србија представља северу Косова и шире. Према њеном мишљењу, напад 24. септембра јасан је показатељ да Србија није заинтересована ни за дугорочни мир, ни за добросуседство, ни за завршетак процеса дијалога са Косовом. „Нажалост, данашња политика Вучића је јучерашња политика Милошевића“, сматра В. Османи. Према речима косовског председника, Бањска је „само опомена” и да „Србија неће одустати од својих мрачних планова”. „Хегемонистичке акције нису престале. У ствари, Србија овим акцијама напада целу Европу, јер ради у интересу провокативних фактора, као и фактора који имају за циљ да торпедују и ЕУ и НАТО кроз дестабилизацију на Балкану“, рекла је она.
Она је у наставку излагања поменула и Албанце на територији Србије, посебно у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа. Она их је позвала да остану „чвршћи у Србији“ и непоколебљиви пред „огромним безбедносним изазовима“.
Тако је Вјоса Османи поново позвала на увођење рестриктивних мера у Србији због догађаја у Бањској, као и напада на војнике и новинаре Кфора у мају ове године, јер њихов изостанак, према њеном мишљењу, само подстиче наставак употреба насиља. Османи је истовремено захвалила косовској полицији, као и косовским специјалним службама, рекавши да су догађаји од 24. септембра мотивисали косовску омладину да се придружи косовској полицији.
Косовски шеф државе дала је и оцену нацрта повеље Заједнице општина са српском већином, који су 21. октобра Приштини доставили европски и амерички представници. Османи сматра да ће Косово дефинитивно створити такву Заједницу, али само ако нацрт статута буде усаглашен са одредбама устава земље, који ће верификовати Уставни суд Косова. Приштина на овај начин тражи правни начин да не испуни овај предлог Брисела и Вашингтона, у случају да Београд блокира процес фактичког признавања Косова, што је и захтев ЕУ и САД.
- Суд БиХ одбио је Додикову жалбу да се сједница суда премести из Сарајева у Бањалуку
Суд БиХ одбио је жалбу одбране председника Републике Српске Милорада Додика, који је тражио да се суђење из Сарајева пребаци у Бањалуку, потврдио је његов адвокат Горан Бубић и додао да је ново рочиште заказано за 20. децембар ове године.
Одбрана је затражила одлагање суђења, између осталог, „због сумње у објективност и непристрасност Суда БиХ“. Суд БиХ је 6. децембра ове године уважио захтев одбране Милорада Додика и одгодио почетак главне седнице суда док се не реши захтев одбране да се суђење из Сарајева пребаци у Бањалуку. Председника РС Милорада Додика и вршиоца дужности директора Службеног гласника РС Милоша Лукића Тужилаштво БиХ терети за кривично дело „непровођење одлука високог представника у Босни и Херцеговини“, а Суд је оптужницу потврдио 11.09.2023.
Подсетимо, да Скупштина Републике Српске усвојила је у јуну ове године два закона којима је прописано да се одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине неће извршавати на територији овог ентитета, као и одлуке високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини, које су објављене у Службеном гласнику РС. Високи представник у Босни и Херцеговини К.Шмидт је 1. јула ставио ван снаге оба закона и изменио Кривични закон Босне и Херцеговине. Уношењем ових измена, високи представник је одлучио да се функционер који не поступи по одлуци високог представника може казнити затвором од шест месеци до пет година, као и забраном обављања било какве службене функције у било ком органу који се у потпуности или делимично финансира из буџета.
Тиме се стеже правни круг око Милорада Додика, који разуме да високи представник ствара правни основ за њгову смену, иако за то има овлаштења и без судске одлуке. Поступци председника РС су све радикалнији како би се направио хаос у Републици Српској након доношења одлуке о његовој смени. Међутим, ЕУ и САД прилично мирно реагују на „трикове” председника РС, схватајући да ће одлука о његовој смени бити објављена ускоро, а она ће бити апсолутно правне природе и биће много више тешко да званична Бањалука оптужи високог представника за ауторитарну одлуку. Иако је М. Додик током ванредних парламентарних избора показао пуну лојалност председнику Србије, јавно позивајући да сви гласају за његову странку, мало је вероватно да ће то натерати Београд да отворено уђе у конфронтацију са европском заједницом и САД у позадини могуће смене председника Републике Српске. Очигледно је да М. Додик одгађа посету Кремљу како би то урадио баш у време последњег заседања суда, како би остао у Москви. Вероватно његови московски банковни рачуни су већ пуњени, тако да неће морати да брине о сиромаштву.
