- Оставка шефа Безбедносно-информативне агенције Србије
4. новембра ове године Александар Вулин је „изненада” поднео оставку на место шефа Безбедносно-информативне агенције (БИА). „САД и ЕУ траже моју главу као предуслов за неувођење санкција Србији“, навео је А.Вулин у изјави која је завршена речима „Живео српски свет“, чиме је још једном доказао своју приврженост идеји велике Србије. Вулин је „близак и од поверења” председника Србије Александра Вучића. Док Вучић жели да створи утисак балансирања између Запада и Русије, Вулин важи за отвореног симпатизера Кремља. Често посећује Москву и има оперативне везе са руским специјалним службама, наводе западни медији. САД су увеле санкције Вулину у јулу ове године, рекавши да он такође промовише руски утицај на Балкану. Београд традиционално има добре односе са Москвом. Србија је једина земља међу балканским земљама кандидатима за чланство у ЕУ, која није увела санкције Русији након агресије на Украјину.
Специјални изасланик САД за западни Балкан и заменик помоћника државног секретара Габријел Ескобар оценио је да САД не доносе личне одлуке у име Владе Србије. „Али наш став о господину Вулину је врло јасан, он је већ дуже време веома дестабилизујућа фигура у региону и знате да су наше санкције биле засноване на томе“. Сличан одговор стигао је и из Амбасаде САД у Београду: „Наш став о господину Вулину је добро познат. Он је и даље под америчким санкцијама. Радујемо се наставку продубљивања нашег партнерства са Србијом ка њеној пуној интеграцији у Европу и евроатлантске заједнице“. САД су увеле санкције Вулину због његове наводне умешаности у транснационални криминал, илегалне операције са дрогом, корупцију и ширење руског утицаја на Балкану.
„Александар Вулин никада није био руски агент. Нема сумње да је увек више волео Русију него САД, Британце или Немце. Али рећи да је радио за неког другог, а не за Србију је апсолутна лаж“, рекао је председник А. Вучић.
Тако, у складу са Законом о Безбедносно-информативној агенцији, директора БИА именује и разрешава Влада Србије. Пошто су у Србији 1. новембра расписани ванредни парламентарни избори, а влада је у техничком стању, није до краја разјашњено питање да ли ће Вулинова оставка бити прихваћена. Јасно је да техничка влада не може да именује новог директора. Вулинова оставка се „поклопила” са посетом Београду шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен. Очигледно је да је председник Србије одлучио да направи гест Вашингтону и Бриселу у тренутку када су расписани општи парламентарни и делимично локални избори у земљи. У међувремену, Вулин је један од лидера Покрета социјалиста који учествује на изборима и партнер је владајућој странци председника А. Вучића. Очигледно је да Вулин сада има одрешене руке у партијској и предизборној кампањи, што као шеф БИА не би могао. Дакле, да ли ће поново добити функцију зависи од резултата избора. Јасно је да у случају победе опозиције неће добити никакву позицију и ризикује да буде прогањан, али победом владајуће политичке снаге на челу са председником А.Вучићем има шансу да се поново појави у политичком кругу председника Србије, ако његова странка добије солидне постизборне резултате.
- У Бањалуци су почели схваћати узалудност напада на високог представника
Предсједник Скупштине Републике Српске Ненад Стевандић рекао је да је високи представник међународне заједнице Кристијан Шмит проблематична особа са задатком да краде имовину Републике Српске (РС). „Ми из Републике Српске смо од самог почетка били опрезни са Шмитом. Чим се неко пошаље без легитимитета и чим такав покуша да се претвара да постоји нешто иза тога.“ Он сматра да је „напад на имовину Републике Српске био прикривен, чим је ова сумња изражена , брзо је постала доступна информација зашто је то проблематично. Неспорно је да има подршку неколико амбасада моћних нација да нас излуди за нашом имовином. Ако се ради о фиктивном сукобу који ће се завршити привођењем, хапшењем и осудом Милорада Додика, а сви ћемо добити санкције, онда су у криву јер све институције РС раде. Ако мисле да смо ми проблем сви смо спремни да дамо политичке главе. Даћемо оставке па нека ови амбасадори, који кажу да раде у интересу народа, учествују у кампањи и залажу се за своје фаворите, а видећемо кога ће народ изабрати”, рекао је Стевандић.
Стевандић тврди да није проблем у руководству РС и да је Додик само алиби за обезглављивање Републике Српске и крађу имовине. „Нисмо спремни да будемо превише либерални и елегантни у овом ружном времену. Све би требало да буде под контролом. Треба да бринемо како ће наша земља изаћи из ове кризе“, рекао је Стевандић. „Напишите да је имовина Републике Српске неприкосновена и одмах ћемо поднети оставку. Боримо се за имовину, а не за себе“, рекао је Стевандић.
Најава председника парламента РС има много мање агресивних порука него раније, када је председник РС М. Додик изјавио да ће ухапсити Високог представника у случају његовог доласка у Бањалуку. Коначно, званичници РС су почели схваћати да им директна конфронтација са Уредом високог представника (ОХР) неће донијети ништа добро. Стевандић је сматрао да је могуће да ће високи представник ускоро сменити Додика због сепаратистичких акција и покушаја рушења јединства државе Босне и Херцеговине. Иако је Додик више пута изјављивао да ће крајем октобра ове године ићи у Москву на састанак са Путином, то се још није догодило. С једне стране, Додик схвата да га је лакше уклонити са функције када оде ка шефу Кремља, а са друге стране, ако постоји наредба не само да се он уклони са политичке сцене, већ и да ухапсе га, онда ће му ово бити изговор да побегне тамо где ће бити примљен, ако Додик то унапред сазна.
- Савет безбедности једногласно је изгласао проширење мисије ЕУФОР-а у Босни и Херцеговини
Петнаест чланица Савјета безбједности једногласно је подржало проширење мисије ЕУФОР-а. Снаге ЕУФОР-а ће остати у БиХ како би осигурале мир и стабилност у земљи у складу са Дејтонским мировним споразумом. У протекле две године, због рата у Украјини и могућности преливања кризе на западни Балкан, ЕУФОР је повећао број војника и тренутно има 1.100 војника у Босни и Херцеговини.
Поред тога, Европски парламент је поздравио давање статуса кандидата БиХ за чланство у ЕУ, јер „препознаје значај Западног Балкана у ширењу Европске уније и позива ЕУ да убрза процес приступања Босне и Херцеговине.“ Европски парламент критиковао је поступке председника Републике Српске Милорада Додика и председника Народне скупштине РС Ненада Стевандића. Критикован је и пријем високих иранских званичника у Сарајеву и неутралност Босне и Херцеговине током гласања о резолуцији о људским правима у Ирану.
Дакле, активности Високог представника у Босни и Херцеговини у потпуности подржавају Савет безбедности УН-а и Европски парламент, али постоје одређене критичке примедбе на његове активности. Посебно је оштро о томе говорио председавајући Босне и Херцеговине Жељко Комшић на седници Савета безбедности УН. „Због тога се ОВП позива да ради искључиво у оквиру свог мандата и да својим деловањем не доприноси јачању политичких и етничких разлика и тензија, а да „бонска овлашћења“ користи само као крајње средство, како се наводи у ставу Европског парламента. Подсетимо, скоро две деценије високи представници нису користили своја бонска овлаштења за смену највиших званичника у БиХ чијим деловањем угрожава територијални интегритет земље. Јасно је да ће употреба таквог потеза увек бити негативно перципирана код дела локалног становништва, јер ће такав корак значити да је земља под међународним протекторатом. Истовремено, у посљедње две деценије није било овако радикалних акција против територијалног интегритета Босне и Херцеговине које су покренули председник РС М. Додик и политички врх Републике Српске.
- Председник Србије је још једном изјавио да ни под којим условима неће признати независност Косова
Председник Србије Александар Вучић још једном је изјавио да не признаје независност Косова и да је то рекао у лице лидера ЕУ и три земље – Француске, Немачке и Италије, који нису равнодушни према таквом епилогу, јер знају да су кршењем територијалног интегритета Србије прекршили све међународно правне норме. Вучић је рекао да је Емануелу Макрону, Олафу Шољцу, Ђорђи Мелони, Ђузепеу Борелу и Мирославу Лајчаку у лице рекао да признање Косова не долази у обзир. „Нећу потписати нити пристати на независност Косова. И они то знају“, рекао је Вучић. На питање да ли су му претили, он је одговорио да то нису претње, јер европски лидери не користе такав језик, али добро разуме да Србија може да се суочи са одређеним последицама. Он је додао: „моје тврдоглаво понављање историје агресије 1999. године и рушења норми међународног права је каменчић у њиховој ципели“. Данас је формално на снази Резолуција 1244, на коју се де факто и де јуре помиње када се говори о Кфору на Косову, али је не поштују, као ни Повељу УН.
Вучић је навео да су „ботови“ и „тролови“ Приштине фантастично оружје у рукама Аљбина Куртија. Друштвене мреже имају невероватан утицај чак и на политику Брисела. Вучић је рекао да га не чуди изјава Урсуле фон дер Лајен у Приштини која говори шта мисле и желе највеће силе — Немачка, Француска, Италија и САД. „Али у Београду је била веома коректна, није хтела то да каже. Не чуди ме што је то рекла у Приштини, јер сам неколико дана пре тога то исто чуо од шефа Европског парламента. Он је захвалио Фон дер Лајен што није желела да реагује „првим ударцем” на захтев за увођење мера утицаја на Србију и што је дошла у Београд и желела да саслуша српску страну. Упитан када се очекује наредни састанак главних преговарача, Вучић је рекао да је Београд прихватио позив, али да није сигуран да ли га је друга страна прихватила.
Изјава председника Србије у потпуности је у складу са условима предизборне кампање, када је 17. децембра о. г. треба одржати ванредне парламентарне и делимично локалне изборе. Евидентна је и чињеница да је шефица ЕК рекла нешто другачије у Приштини и Београду. Чини се да су Брисел и Вашингтон дали неизречено „добро” Александру Вучићу за могућност да се питање Косова искористи као тема у изборном процесу. Чврста и непопустљива позиција председника Србије могла би да се допадне многим бирачима. Али биће друга ствар када ће бити одржани избори и када ће западни савезници подсетити Александра Вучића на његова ранија опредељења. А ово је, између осталог, де факто признање Косова. Могуће је да председник Србије ни после избора неће испунити договоре са Бриселом и Вашингтоном, тада ће му бити примењене оштре санкције и мораће да се опрости од жеље да Србија постане чланица Европске уније. Тада ће Београд морати да се дружи са Москвом и Пекингом. Није чудно да А. Вучић и његова супруга посетили су Кину на недавном самиту „Један појас, један пут“. Од земаља ЕУ само је Мађарска била тамо представљена на највишем нивоу. Србија је у Пекингу потписала скоро двадесет билатералних докумената са Кином, што указује на могући резервни план у случају губитка изгледа за чланство у ЕУ. Тренутно је председница Владе Србије А. Брнабић посетила Пекинг и састала се са председником НР Кине Си Ђинпингом. Очигледно је да званични Београд тражи кинеску подршку за предизборну кампању. Наравно, Кина ће то дати, јер се број њених савезника у Европи веома смањио. То су Србија, Мађарска и Белорусија. Односи Пекинга са Русијом су нешто другачији. Занимљиво је да је Мађарска признала независност Косова, али то не спречава Београд да има блиске контакте са Будимпештом.
