Како проруски Вучић може обрути прозападног

Како проруски Вучић може обрути прозападног

Протести опозиције и активиста цивилног друштва против изборних малверзација које организују, како сматрају, власти, требало би да остану део унутрашњег политичког живота Србије, саставни део унутрашње политичке дебате и фактор неопходне трансформације земље на путу европских интеграција. Овде нема ништа револуционарно…

Главни циљ који су проглашавали учесници протеста су фер и поштени избори без манипулација и крађе гласова, што је само понављање захтева који су већ неопходни за земљу која већ ради на придруживању Европској унији. Протести који су се десили након дана гласања 17. децембра били су ограничени на главни град и фокусирани су на конкретна кршења (у вези, пре свега, масовног „увоза“ бирача из Републике Српске, односно из суседне Босне и Херцеговине, у Београд) и нису позивали на насилно рушење актуелне власти.

Инциденти који су се догодили 24. децембра испред зграде Скупштине Београда, где су се демонстранти сукобили са органима реда након што је једна група покушала да упадне у зграду, нису променили општи тренд протеста. Опозиција се одмах оградила од оних који су разбијали прозоре Скупштине Београда, чак је тврдила да су то провокатори које је изнајмила власт. Радикализација протеста није наишла на подршку опозиционих лидера, активиста цивилног друштва и западних дипломата.

Ипак, српске власти су и локални инциденти и протесте уопште виделе као манифестацију завере са циљем рушења власти/дестабилизације Србије, иза које су наводно стајали страни (западни) центри моћи.

Милош Вучевић, шеф владајуће Српске напредне странке, потпредседник Владе и министар одбране, у новогодишњем интервју на провладиној телевизији „Пинк“ рекао је: „Било би наивно сугерисати да су то спонтани протести који немају шта да са било којом страном службом. Насилни говори опозиције су уперени против државе, а не против власти… Ми знамо како да сачувамо мир и стабилност, знамо како да сачувамо земљу и то ћемо урадити.“

Да не би било илузија на које се „стране агенције“ позивао функционер Владе Србије, подсетимо да су председник Србије Александар Вучић и председница Владе Србије Ана Брнабић разговарали о утицају западних обавештајних служби на београдске протесте.

После инцидената испред Скупштине у Београду, председница српске владе је рекла: „Вечерас посебно осећам да је важно да се заложимо за Србију и да се захвалимо руским обавештајним службама које су имале ове информације и поделиле их са нама“.

Дан после сукоба у престоници, председник Србије се елоквентно састао са руским амбасадором Александром Боцан-Харченком. Вучић је после састанка рекао да је руског дипломату обавестио о нередима у Београду и истакао да ће власти учинити све да заштите безбедност грађана Србије.

Заузврат, Боцан-Харченко је изјавио да српски председник тврди да је Запад стајао иза нереда у српској престоници. „Схватајући да ни у Београду планови нису спроведени на миран начин, опозиција је одмах покренула протесте, које се подстичу и подржавају споља… Тако је и Вучић о томе говорио. Нећемо и не можемо да прибегнемо детаљима јер је реч о поверљивом разговору и поверљивим информацијама, али има неспорних података да са Запада долази подстрекивање и подршка“, рекао је дипломата руским медијима.

Није било негирања изјава од стране српских власти.

Треба напоменути да је српско друштво већ било спремно за управо овакво позиционирање протестног покрета. Наратив да је сваки грађански активизам који се супротставља актуелној власти „манифестација завере Запада против Србије“ промовисан је у јавном простору Србије доста дуго, још пре избора.

У мају 2023. Срби су захватили протесте под слоганом „Србија против насиља“ – после две масовне пуцњаве у којима су убијена деца и тинејџери у Београду и неким селима у околини престонице. Покрет се касније трансформисао у политички блок који је учествовао на изборима и дошао на друго место после владајуће странке. Али још више од шест месеци пре избора, у мају 2023. године, Александар Вучић је изјавио да није реч о грађанском протесту против политике владе која није спречила масовна стрељања, већ о припремању „обојене револуције“ и завери за насилно рушење власти – јер тако Београд (и Москва) тумаче овај термин. На трибини Српске напредне странке председник је тада саопштио да је о томе добио дојаву од „блиских” обавештајних служби „са истока”. „Добијам информације од разних агенција. Нама блиске агенције са истока кажу да су то покушаји покретања обојених револуција“, рекао је он.

Свима који прате дешавања у врху српске власти јасно је којим каналима је овај сигнал стигао до шефа државе. Уосталом, Александар Вулин, тадашњи директор Српске безбедносно-информативне агенције (БИА), бивши министар одбране и бивши министар унутрашњих послова, никада није крио свије блиске везе са руским колегама.

Овако о њему пише руски лист Комерсант: „Александар Вулин је оштро антизападни и снажно проруски оријентисан. Последњих година је више пута посетио Русију, где се свакако састао са секретаром Савета безбедности Николајем Патрушевим“.

Као пример њихове сарадње, Безбедносно-информативна агенција Србије је 2021. године прислушкивала руске опозиционаре у Београду који су организовали семинар за руске општинске посланике у Београду, након чега је дошао Вулин, тадашњи шеф српског МУП-а у Москву да преда информације Патрушеву. Неколико месеци касније, колеге из безбедносних агенција састале су се још једном у руској престоници како би истакле важност сарадње Русије и Србије у борби против „обојених револуција“. Како преносе српски медији, формирана је заједничка руско-српска радна група за спречавање масовних демонстрација и праћење опозиционих активиста, невладиних организација и независних новинара „у строгој тајности“. Руска страна се наводно обавезала да ће српској страни пренети „сва знања“ о борби против онлајн отпора и уличних протеста.

У мају 2023, на почетку акције протеста Србија против насиља, Вулин је поново одлетео у Москву. Званични повод путовања било је његово учешће на Међународној безбедносној конференцији одржаној у главном граду Русије.

У јулу исте године, шефа БИА је америчка влада санкционисала због умешаности у транснационални организовани криминал, незаконите операције у вези са дрогом и злоупотребу службеног положаја. Осим тога, наводи се да је злоупотребом службеног положаја Русији пружио платформу за малигне активности како би повећала свој утицај у региону.

У новембру, месец и по дана пре избора, Вулин је поднео оставку. Коментаришући свој потез, он је издао велики политички манифест, који је, посебно, садржао следеће речи: „САД и ЕУ желе моју главу…“

Након Вулинове смене, у БИА није било коренитих реформи и кадровских реконструкција, садашњи в.д. директора представља стари тим, па агенција вероватно наставља да ради по устаљеној пракси и са традиционалним партнерима, па је државном врху доставила извештај о „покушају Запада да организује обојену револуцију“.

Поред обавештајне сарадње, руска пропагандна мрежа која делује у Србији постала је важна компонента хибридне специјалне операције чији је циљ промовисање идеје о завери између Запада и опозиције за рушење власти.

Ево само једног примера.

Почетком новембра, уочи децембарских парламентарних и локалних избора, грађанску иницијативу ПроГлас основали су српски нестраначки интелектуалци и јавне личности – научни радници, наставници, правници, глумци… Удружење је позвало на промене у српској политици, тврдећи да се власт коју предводи Александар Вучић и Српска напредна странка морају променити како би Србија постала друга, боља земља. ПроГлас није водио кампању ни за један опозициони изборни блок, делујући као нестраначки покрет за демократске промене путем фер избора.

Петицију, објављену на сајту иницијативе, на дан избора, 17. децембра 2023. године, потписало је више од 190.951 грађана (са укупним бројем бирача преко 6.500.000).

Почетком децембра, српска канцеларија руске пропагандне агенције РТ Балкан објавила је „истрагу“ о „наводним везама“ ПроГласа и Запада. „Истражитељи” су ту иницијативу повезивали прво са „Кућом људских права и демократије” у Београду, затим са организацијама цивилног друштва које раде на тој адреси, па са западним донаторима ових организација, а на крају се спекулисало ко би могао да стане иза ових донатора. „Нашло се“ да се ради о разним западним владама, Европској комисији, Сорошу и ЦИА.

„Истрага“ РТ Балкан, објављена 6. децембра, 11 дана пре дана гласања, наредних дана је увелико кружила у српским медијима, укључујући таблоиде попут Информера, као и наводно угледне Б92 и Политике, која се позиционира као „ најстарије и најутицајније дневне новине у овом делу Европе“.

Очигледно је да су све постизборне изјаве председника, премијера и министра одбране о наводном утицају Запада на протесте опозиције у Београду преношене публици која је била „спремна“ да чује ту поруку. Српско руководство није ни морало да објашњава ко је тачно „организовао” скупове. Довољно је било поменути неки страни утицај и грађанима који гледају/слушају/читају Вучићеве говоре и руске или локалне провладине медије већ је све било „јасно”. После последњих изјава шефова држава и влада, Срби су једноставно видели формалну потврду својих завереничких сумњи.

Очигледно је да актуелна српска власт сасвим јасно артикулише да Београд стоји на страни Москве и да се ослања на подршку Кремља. Евидентно је да Вашингтон и Брисел то покушавају да игноришу, вероватно и даље надајући се да ће сарадња са Вучићевим тимом зарад европске будућности Србије остати на столу. Али такође је очигледно да захваљујући руском хибридном утицају, којем нико у Београду не може нити жели да се ефикасно супротстави, као и захваљујући свесном прокремаљском ставу српске владе, ниво антизападног расположења у Србија ће само даље да расте. Међутим, иронија је у томе што нико не може бити сигуран да у некој фази одмака Србије ка Москви, Срби заражени руском пропагандом неће самог Вучића означити као „западног агента“.