Пре месец дана, у медијима се појавила информација да се Србија спрема да укине безвизни режим са Русијом и значајно смањи издавање одобрења за пријем у држављанство Републике Србије, као и дозвола за боравак руским држављанима.
Први који је ово објавио био је руски лист „Известија“. Крајем маја и почетком јуна, лист је објавио два чланка на ту тему. Драган Станојевић је новинарима рекао да Европска унија захтева од Србије да смањи издавање пасоша и дозвола за боравак Русима и уведе визни режим са Русијом, и да српске власти наводно планирају да испуне ове захтеве већ 2026. године.
„Антируске иницијативе добијају на замаху у Србији. Штавише, власти разговарају о могућем укидању безвизног режима са Руском Федерацијом у циљу чланства у ЕУ“, рекао је за „Известија“ Драган Станојевић, председник српског парламентарног Одбора за дијаспору и Србе у региону. “
„Брисел врши снажан притисак на Србију и захтева да грађанима Руске Федерације упола смањи издавање држављанства, дозвола за боравак, и тако даље“, рекао је политичар. „ЕУ критикује Србију због издавања бројних пасоша и дозвола за боравак руским грађанима. Због неиспуњавања ових захтева, Брисел прети укидањем безвизног режима. Мислим да ће притисак ЕУ утицати на наше власти и да ће се оне придржавати ових захтева.“
Драган Станојевић није само посланик са листе „Ми – Глас народа“у парламенту Србије, већ је и „овлашћени представник међународног јавног покрета“ Друга Украјина, који је створио Путинов „кум“ Виктор Медведчук. Политичар се редовно појављује на руским пропагандним каналима, укључујући и Соловјов уживо, где се гости не појављују случајно.
Стога не чуди што су Станојевићеве изјаве примећене и коментарисане у Кремљу. Портпарол руског председника Дмитриј Песков готово је директно изјавио да би, уколико Србија укине безвизни режим за Русе, Русија реципрочно могла да укине безвизна путовања за Србе.
Реагујући на талас информација, Вучић је пожурио да демантује гласине о могућем укидању безвизног режима за руске грађане. Српски председник је за Прву ТВ рекао да „први пут чује за ово“. Према његовим речима, питао је председницу парламента Ану Брнабић да ли је примљен било какав захтев у вези са увођењем виза за Русе, а она га је демантовала.
Занимљиво је да је Друга Украјина отворено поздравила Вучићев коментар и објавила саопштење на својој веб страници којим је требало да потврди управо валидност својих предвиђања: „Шеф државе је био приморан да лично коментарише извештаје о могућем увођењу визног режима за руске грађане. У ствари, ово је постала индиректна потврда да питање које је покренуо Станојевић заиста постоји и да се о њему расправља на високом политичком нивоу. Развој догађаја показао је да су се питања која је покренуо показала толико значајним да су захтевала коментаре не само парламента, већ и лично председника Србије. Стога, глас представника Друге Украјине наставља да игра запажену улогу у јавним и политичким дискусијама, не само на Балкану, већ и далеко ван региона.“
Стога се може закључити да је Медведчуков политички пројекат — односно пројекат Кремља у Србији, који је дуго био неактиван, поново постао активан уочи могућих парламентарних и председничких избора.
Сам Вучић чини се склон овом ставу, верујући да изјаве о „укидању виза“ треба посматрати „у контексту политичких дешавања у Србији“. Према речима српског председника, политичке снаге заинтересоване за подршку Москве намерно шире неповољне наративе о актуелној влади. „Многи очекују подршку Руске Федерације уочи избора и покушавају да кажу најгоре могуће ствари о нама“, сматра он.
Не може се искључити да је ово заиста покушај Друге Украјине да на своје постојање подсети оне који у Москви који расподељују ресурсе за предизборне кампање проруских снага у иностранству.
Међутим, сврха ових изјава прокремљског политичара и целе информативне кампање о „визама“ може бити шира.
С обзиром на комуникациону стратегију која је примењена, може се претпоставити да је њен циљ био напад на Вучића и његову политичку снагу, ради слабљења њиховог рејтинга међу проруским бирачима, чији удео унутар Српске напредне странке остаје значајан.
Није тајна да би Кремљ више волео да највиши српски руководиоци буду мање независни и лојалнији Русији. Москва није задовољна свим досадашњим корацима актуелног српског председника: неспремност Србије да потпуно напусти курс европских интеграција (због чега је питање виза и санкција за Русе заиста релевантно и остаће релевантно); војна сарадња српске војске са НАТО-ом, укључујући недавне заједничке вежбе; и односи Београда са Кијевом, пре свега, осетљиво питање снабдевања оружјем и муницијом.
Не може се искључити да је кампања о „визама“ само прва фаза дуже политичке игре. У почетку, њен циљ може бити постепено смањење подршке Вучићу, који се међу проруским бирачима може испоставити „незгодним“ за Москву, да би касније уследила промоција кандидата знатно лојалнијег Кремљу. У ту сврху могу бити мобилисане постојеће руске мреже унутар српске политичке сцене, примитивне али ефикасне политичке технологије, и пропагандни медији, како у самој Србији тако и у Русији.
Аналитичка група CWBS-а
