Апсолутна већина стручњака сматра да распад Босне и Херцеговине није нигде на видику. Сматра се да иако челници Републике Српске најављују припреме за отцјепљење, њихов стварни циљ је само већа „де фацто“ независност овог ентитета унутар БиХ, а не стварни распад земље.
Али да ли је заиста тако?
„Миран развод“
Подсетимо се на то у којој се фази тренутно налази процес сецесије РС.
Крајем маја, председник РС Милорад Додик рекао је да српски народ више не може да живи у Босни и Херцеговини због онога што су „Босанци урадили са Резолуцијом о Сребреници“. Он је рекао да ће „у наредних 30 дана“ бити предложен споразум о мирном повлачењу. „Данас почињемо са званичном одлуком о захтеву за мирно раздруживање. Предложићемо прво да се разјасне политичке надлежности које се односе на ентитете, као и да се сачува и задржи досадашњи модел функционисања привреде, и да се прилагоди процесу мирног повлачења током више година“, казао је тада Додик.
Влада Републике Српске формирала је 30. маја Радну групу за припрему Нацрта Споразума о мирном отцепљењу Републике Српске од Федерације Босне и Херцеговине. У групи су били министар правде и потпредседник Владе Републике Српске, министар унутрашњих послова, генерални тужилац, директор Републичке управе за геодетска и имовинско-правна питања, начелник Пореске управе и други функционери из ентитета. Група је имала задатак да изради предлог Споразума о мирном отцепљењу Републике Српске од Босне и Херцеговине, који ће Влада РС потом проследити Народној скупштини РС.
Формирање Радне групе постало је кључни стварни корак у последњем периоду на путу ка распаду БиХ.
Следећи потез, који би требао показати одлучност босанских Срба, требало би да буде објављивање нацрта Споразума о мирној сецесији и подношење документа у Парламент (Народна скупштина) Републике Српске. Додик тврди да ће текст бити осмишљен до краја јуна.
Међутим, паралелно, руководство РС може да покрене и друге процесе сецесије.
Милорад Додик је пре неколико дана, у интервјуу руској агенцији ТАСС, на маргинама Међународног економског форума у Санкт Петербургу, најавио референдум о независности РС, иако није навео датум – чак ни оквирни.
У истом интервјуу, лидер РС је најавио и стратешки циљ. Ово није само излазак из БиХ, већ и евентуално прикључење Србији. „Да, највероватније, наравно, било би апсолутно историјски оправдано да се земље у којима већину становништва чини српски народ уједине у јединствену структуру и заједницу, али то је задатак будућих генерација и политичких одлука обе земље“, рекао је он.
С обзиром на Додиков апел „наредним генерацијама“ и изостанак било каквих конкретних предлога за уједињење Републике Српске и Србије у јединствену државу, не вреди скоро очекивати практичну реализацију те идеје.
Али то се не може рећи и за идеју повлачења РС из БиХ, која је већ почела да се претвара у конкретан акциони план, чија је прва тачка припрема Споразума о мирном отцепљењу Републике Српске од Босне и Херцеговине.
С обзиром на све ове околности, текст најављеног Споразума ће заправо бити врло брзо израђен. Али шта даље?
Три сценарија
Постоји неколико сценарија за даљи развој догађаја.
1. Највише ће бити истакнут нацрт Споразума о мирној сецесији, који је израдила Радна група.
1.1. Документ ће босански Срби користити у политичкој реторици да изврше притисак на међународну заједницу и власт у Сарајеву. Иако ће декларативни циљ настојања бити повлачење РС из БиХ и распад земље, РС ће се, заправо, цењкати за проширење својих права, одузимање власти централним властима у БиХ и укидање функције високог представника међународне заједнице. Дакле, ово ће бити борба босанских Срба за ревизију такозваног „правог“ Дејтонског мировног споразума и имплементацију његових одредби у њиховој дословној, првобитној верзији, не узимајући у обзир тумачења и додатне споразуме који су уследили.
1.2. Истовремено ће бити покренут и преговарачки процес са челницима Федерације БиХ око „мирне поделе БиХ“.
2. Нацрт Споразума о мирној сецесији усвојиће Народна скупштина Републике Српске. Сценарио бр. 1 ће се наставити, али у случају да клаузула 1.1. ступи на снагу, то више неће бити пуки притисак, већ стварни ултиматум. Ако клаузула 1.2. заживи, не могу се искључити контакти босанских Срба са појединим представницима босанских Хрвата из Федерације БиХ.
У оба сценарија ће се повећати број области у којима Република Српска неће сарађивати са централним властима БиХ. То укључује одржавање избора, управљање некретнинама ентитета, порезе и снаге безбедности…
3. Нацрт Споразума о мирној сецесији усвојиће Народна скупштина Републике Српске. Даље, РС ће званично покренути процес поделе БиХ на РС и ФБиХ.
Механизам овог раздвајања је тренутно нејасан. Верује се да ће у овом случају бити реч о ревизији или чак раскиду Дејтонског мировног споразума из 1995. године.
Сходно томе, иако Република Српска стално инсистира на томе да се залаже за мир и не тражи никакву нестабилност, почетак процеса ПРАВОГ, легитимног одвајања Босне и Херцеговине (сценариј 3) подразумева све осим трајног мира или загарантоване стабилности.
Истовремено, претходна два сценарија, иако повећавају регионалне турбуленције и дестабилизују БиХ, задржаће ситуацију у оквиру политичких и правних дебата и спорова, без преласка на више нивое дестабилизације.
Како игра Москва
Колико је вероватан сваки од три сценарија?
Да би се предвидио даљи развој догађаја, потребно је сагледати и даље од онога што се дешава управо у Републици Српској и онога што изјављују њени лидери. Поента је да се помно прати шта говоре и раде најближи савезници босанских Срба, Додикови „пријатељи“.
Реч је о лидерима Русије и Србије.
С обзиром на најновије изјаве у јавности, ни Москва ни Београд тренутно нису спремни да недвосмислено и отворено подрже излазак Републике Српске из Босне и Херцеговине и њен коначни распад.
Ево шта је Владимир Путин рекао на састанку са Милорадом Додиком у Санкт Петербургу пре неколико дана: „Знате, наш став у вези са Дејтонским споразумом, он остаје непромењен: само она овлашћења која су записана у овим међународно-правним документима основ су, не само да очувамо стање какво јесте, већ и да га развијамо и јачамо на сваки могући начин“.
Тако руски лидер јасно истиче тренутни интерес Русије – већу независност и већу тежину Републике Српске у оквиру Босне и Херцеговине.
Мотивација Кремља је јасна – РС треба да блокира евроатлантске интеграције БиХ, да спречи увођење пуноправних санкција Русији и генерално да се супротстави било каквим антируским потезима на нивоу Босне и Херцеговине.
Вреди напоменути да је Милорад Додик приликом последње посете Русији нагласио: „Све док постоји Република Српска, Босна и Херцеговина неће у НАТО“. „Ако влада БиХ поштује своје прописе и процедуре, схватиће да нема легитимну могућност да се придружи НАТО-у“, рекао је он на маргинама Међународног економског форума у Санкт Петербургу.
Како игра Београд
Политика Србије према Републици Српској заснива се на сасвим другој премиси.
За Београд је сада приоритет бр. 1 да окупи све Србе – не у једну државу, као у време Милошевића, већ у једну прекограничну заједницу, „Српски свет“. Политичко, хуманитарно и ментално јединство српског народа, без обзира на државу у којој живи, јесте критичан задатак за Владу Србије, на којој ради.
Свесрпски сабор доказује да се ова политика активно спроводи.
Декларација коју је усвојио Парламент говори о значају поштовања Дејтонског споразума и спречавања његовог кршења; наглашава широка овлашћења – „висок ниво аутономије“ – Републике Српске која су загарантована Дејтоном; и критикује именовање високог представника, које је наводно било кршење Дејтонског споразума. Посебно је истакнута подршка војној неутралности Републике Српске. Али документ који је усвојио Свесрпски цабор, а који у року од три месеца морају да одобре Народне скупштине РС и Србије, не изражава подршку повлачењу Републике Српске из Босне и Херцеговине.
Александар Вучић је заинтересован за изградњу „Српског света“, али истовремено не жели да предузима драстичне кораке које би међународна заједница доживљавала као подршку сепаратистима. Дакле, Београд каже „да“ што већој независности Републике Српске у саставу Босне и Херцеговине и јединству Срба са обе обале Дрине, али не показује подршку распаду БиХ.
Дезинтеграција БиХ није опција
По угледу на став Београда и Москве, деловаће и Бањалука. Стога се најреалнијим могу сматрати сценарији који предвиђају борбу за повећање права РС унутар БиХ, политичку конфронтацију босанских Срба, с једне, и званичног Сарајева и колективног Запада, с друге. Односно сценарија бр. 1 и бр. 2, ако говоримо у контексту овог текста.
Упркос Додиковим изјавама, стварни распад Босне и Херцеговине сада није опција.
Међутим, данашњи свет је толико непредвидив да се нико не усуђује да гарантује да ће даљи развој у земљи ићи „глатким” путем.
