Берлински процес је формат годишњих састанака који је покренула немачка влада под канцеларком Ангелом Меркел 2014. године, када је у Берлину одржана Конференција о Западном Балкану. У Тирани је одржан још један самит Берлинског процеса уз учешће лидера Европске уније, држава чланица ЕУ и премијера Западног Балкана. Ово је први пут да се Самит Берлинског процеса одржава ван Европске уније. Фокус је на питањима која се односе на интеграцију региона у јединствено тржиште, процес европских интеграција, регионалну сарадњу, подршку зеленој и дигиталној транзицији на Западном Балкану и друга питања.
У свом поздравном говору, албански премијер Еди Рама је рекао да су током ових девет година сви били сведоци безбројних сусрета. Западни Балкан би био незамислив без Берлинског процеса. Премијер Албаније је реторички упитао „да ли су сви јединствени против руских акција у Украјини, јер чекамо да видимо да ли припремамо одговор на политичке изазове са којима се суочава наша заједница”. Немачки канцелар Олаф Шолц је у свом говору истакао да је Берлински процес најбољи алат не само за откривање пуног потенцијала регионалне сарадње, већ и за убрзање интеграције свих земаља Западног Балкана у ЕУ. „Берлински процес је форум за сарадњу. Рат Русије против Украјине још једном је показао колико је важно говорити једним европским гласом и још више сарађивати. Време је да се превазиђу сукоби и ове недавне ескалације на северу Косова“, рекао је Шолц. Председник Европског савета Шарл Мишел је у свом говору истакао да је проширење ЕУ улагање у мир и просперитет како Европске уније, тако и њених будућих чланица. Берлински процес игра важну улогу у промовисању ефикасне и оперативне сарадње између партнера Западног Балкана и ЕУ, чији је водећи принцип ЕУ интеграција. „Морамо се припремити да дочекамо нове чланове до 2030. године, иако је овај рок дочекан са одређеним скептицизмом. Уосталом, у Европској унији проширење је било и остаће процес заснован на заслугама“, нагласио је Мишел.
Лидери земаља Западног Балкана потписали су у оквиру Самита Споразум о међусобном признавању професионалних квалификација медицинских сестара, ветеринара, фармацеута и бабица. На самиту потписане Заједничке декларације о Ви-Фи за иницијативу за Западни Балкан, о подручју јединственог плаћања у еврима (СЕПА), о намерама Регионалног климатског партнерства, о спречавању загађења пластиком, укључујући и морско смеће, о Споразуму о транспортној заједници Југоисточне Европе о ЦЕФТА транспортној заједници, о унапређењу трговине и транспорта и успостављању Опсерваторије за конвергенцију. Председница Владе Србије А. Брнабић рекла је да ће ови споразуми допринети бољој интеграцији Западног Балкана и приближавању ЕУ.
Шпански премијер Педро Санчез, чија земља председава ЕУ, рекао је да се самит одржава у кључном тренутку јер су изазови континента гурнули проширење на врх дневног реда ЕУ. „Руска инвазија на Украјину била је прекретница, али не и једина, пандемија КОВИД-19, дигитална и економска трансформација, сви ови изазови са којима се морамо суочити, показали су нам да будућност морамо градити заједно. У потпуности ћемо радити за уједињену Европу“, рекао је Санчез.
Треба разумети да је Берлински процес иницијатива која има за циљ проширење регионалне сарадње на Западном Балкану и пружање помоћи у интеграцији земаља региона у Европску унију. Берлински процес се одвија уз подршку Европске комисије, међународних финансијских институција и држава чланица укључених у процес, заједно са земљама Западног Балкана. Циљ Берлинског процеса је убрзање сарадње са шест земаља Западног Балкана и интеграција овог региона у ЕУ. Иницијатива је углавном усмерена на решавање билатералних и унутрашњих проблема региона и унапређење економске сарадње, која ће постати основа одрживог развоја региона.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је на завршној конференцији да је на самиту лидерима представила нови план раста Западног Балкана, који има потенцијал да удвостручи економију региона у овој деценији. Нови план раста Западног Балкана има четири стуба – улазак Западног Балкана у јединствено тржиште ЕУ, стварање јединственог регионалног тржишта Западног Балкана, реформе и инвестиције. Први стуб је улазак Западног Балкана на јединствено тржиште ЕУ, чиме се ефективно отварају врата јединственог тржишта ЕУ за компаније западног Балкана у седам кључних области, укључујући царинску сарадњу, е-трговину, безготовинско плаћање, роминг. Други стуб предвиђа да земље Западног Балкана морају да заврше стварање јединственог регионалног тржишта које ће повећати бруто домаћи производ региона за 100 одсто. Трећи стуб су реформе које су неопходне за улазак Западног Балкана на јединствено тржиште ЕУ и које ће регион приближити чланству у Унији и учинити га привлачнијим европским инвеститорима, с обзиром на то да ће економије земалја Западног Балкана су тренутно на нивоу од 35 одсто просека ЕУ. Четврти стуб предвиђа повећање издвајања ЕУ за западни Балкан, под условом да шест актера овог региона спроведе неопходне реформе. Предложен је инвестициони пакет вредан шест милијарди евра, од чега су две милијарде у грантовима и четири у виду кредита.
Стога се самит може назвати успешним и продуктивним. У међувремену, састанак премијера Косова и Србије није одржан. Према речима А. Куртија, имао је предлоге за А. Брнабић да интензивира примену договора постигнутих у Охриду, али очигледно није добио одговор. Током заједничког фотографисања, српска премијерка је била одсутна, као и раније на састанку министара спољних послова, када шеф МИП Србије И. Дачић није дошао на завршну фото сесију. А. Брнабић је покушала да оповргне ову информацију. Заиста, испоставило се да се након неког времена појавила на заједничком фотографисању. Односно, она није на званичној фотографији самита, али је на фотографији портала Владе Србије. Наравно, ово није случајно. Београд ће наставити политику блокирања признања Косова, иако нема никаквог утицаја на дешавања на овој територији, осим на северу. Међутим, сви учесници самита осудили су догађаје од 24. септембра текуће године у Бањској, а сада се поставља питање како процесуирати његове учеснике, који су током саслушања могли да открију ко је наручилац. Неки аналитичари сматрају да ће Србија једноставно чекати време док не уђе у изборни процес, који ће бити расписан 1. новембра. Односно, тада ће се сви спремати за изборе, који ће очигледно бити 17. децембра, а за ово време изгледа неће бити решења. Али, наводно ће се након избора донети одлуке. Европљани и Американци то разумеју и већ су почели да врше притисак на А.Вучића.
У међувремену, председник Србије отпутовао је у Пекинг, где се одржава самит „Један појас, један пут”. Тамо је потписао споразум о слободној трговини са Кином, који би требало да ступи на снагу у пролеће 2024. године. Претпоставља се да ће уговором бити обухваћено око 10,5 хиљада артикала српске и скоро 9 хиљада кинеске робе. Уместо тога, Брисел је већ подсетио Србију да Београд мора да се повуче из свих билатералних споразума о слободној трговини даном приступања ЕУ, што је обавезан услов за све земље које аплицирају за чланство. На самиту „Један појас, један пут” присуствује и В.Путин, па је могуће да ће Србија постићи неке договоре и са Руском Федерацијом.
