Руске хибридне претње траже снажнију европску одбрану и отпорније институције

Руске хибридне претње траже снажнију европску одбрану и отпорније институције

На регионалној конференцији ПЛЕНУМ 2026 у Подгорици учесници су разговарали о руским хибридним претњама и њиховим последицама по Европу и Западни Балкан.

„Саботаже, пропаганда и дезинформације део су руских настојања да дестабилизује европска друштва, ослаби подршку Украјини и продуби неповерење грађана у институције. Одговор захтева снажнију европску одбрану, способност брзог реаговања и отпорније институције“, нагласио је оснивач је и директор Регионалне академије за развој демократије Балша Божовић, сумирајући дискусију одржану у оквиру форума.

„Учесници су истакли важност развоја европских одбрамбених капацитета у координацији са НАТО-ом, као и припреме цивилног становништва за суочавање са савременим безбедносним ризицима“, нагласио је он.

Западни Балкан је посебно рањив на руски утицај

На завршној тематској сесији „Европа између руских претњи и неизвесних НАТО гаранција“ конференције, расправа је била усмерена на растуће безбедносне претње Европи, укључујући саботаже, нападе на критичну инфраструктуру и хибридно деловање, као и на поузданост колективне одбране у условима променљивих политичких односа унутар НАТО-а. Посебна пажња посвећена је јачању европских одбрамбених капацитета, подршци Украјини и последицама безбедносне неизвесности по Западни Балкан.

Како је наглашено, Европа мора снажније развијати сопствене одбрамбене капацитете, али без дуплирања постојећих механизама НАТО-а, јер поуздана колективна одбрана захтева ажуриране војне планове, способност брзог реаговања и отпорност цивилног становништва. Истовремено, Русија кроз саботаже, хибридне операције, пропаганду и дезинформације настоји да дестабилизује европска друштва, ослаби подршку Украјини и продуби неповерење грађана у институције. Западни Балкан посебно је рањив на такве утицаје, због чега су неопходне снажније институције, већа друштвена отпорност и координисан безбедносни одговор.

Никола Лунић, геополитички и безбедносни аналитичар, оценио је да Русија, у контексту рата у Украјини, настоји да дестабилизује друге делове света како би скренула међународну пажњу и ослабила подршку Украјини, што се показало и током ескалације сукоба на Блиском истоку. Нагласио је да су хибридне претње постале саставни део савременог безбедносног окружења, којем је Западни Балкан посебно изложен. Упозорио је на опасност од саботажа, наводећи пример експлозија у фабрици „Слобода“ у Чачку 2021. године, чије околности, према његовим речима, нису довољно расветљене, као и шест случајева саботажа у европској војној индустрији током ове године. Подсетио је да је НАТО на самиту у Вашингтону препознао озбиљност хибридних претњи, које могу достићи ниво који би оправдао активирање члана 5, односно механизма колективне одбране.

„Студентски покрет препознаје да је будућност Србије на Западу и у ЕУ“

Говорећи о руском утицају у Србији, Лунић је оценио да Москва не рачуна на једног политичког актера, већ гради широку мрежу утицаја. „Русија се у Србији не клади на једног коња, већ је купила целу ергелу и цео хиподром“, казао је, повезујући такво деловање са концептима тзв. „Српског света“, који промовише Александар Вулин, и „српског интегрализма“, који заговара Мило Ломпар. Критиковао је и начин спровођења безбедносне политике у Србији, оцењујући да министарства функционишу попут засебних феуда, што је, према његовим речима, омогућило Вулину да у стратешке документе угради сарадњу са руским службама.

Осврћући се на политичке промене у Србији, изразио је уверење да „студентски покрет препознаје да је будућност земље на Западу и у ЕУ“. Нагласио је да избори нису били референдум о спољној политици или Косову, већ о криминалу и карактеру претходне власти. „Хоризонтална структура студентског покрета отежавала је покушаје његовог подривања, али ће сада, када преузима власт, морати да изгради и вертикалну структуру“, навео је Лунић, наводећи да нову власт чекају стабилизација државе и дефинисање озбиљне националне и безбедносне стратегије.

„Пропаганда се све снажније ослања на културолошке и вредносне теме“

Нејра Вељан, пројектна менаџерка и истраживачица Атлантске иницијативе, указала је да се руска пропаганда не може посматрати одвојено од неповерења грађана у институције, које ствара погодно тло за дезинформације и манипулације. Посебно је издвојила концепт когнитивног ратовања, чији циљ није нужно да грађани поверују у одређене неистине, већ да буду преплављени информацијама до мере у којој губе способност разликовања поузданих извора. „Русија не покушава толико да увери грађане да је она у праву, колико да их убеди да Западу не могу веровати“, нагласила је Вељан, објашњавајући да се пропаганда све снажније ослања на културолошке и вредносне теме.

Према истраживању Атлантске иницијативе, посебно се инструментализују питања традиционалне породице, положаја жена и сексуалних мањина, кроз која се Запад представља као претња традицији, а Русија као њен заштитник. Такви наративи циљано делују на емоције грађана, нарочито у патријархалним друштвима. Као пример навела је руску пропагандну мрежу „Rybar“, активну и у Босни и Херцеговини, Србији и Црној Гори, чије деловање, према њеним речима, обухвата не само производњу пропагандног садржаја већ и повезивање са институцијама.

Скептицизам у погледу спремности институција Босне и Херцеговине да се супротставе руском утицају

Нејра Вељан је изразила скептицизам у погледу спремности институција Босне и Херцеговине да се супротставе руском утицају, упозоравајући да поједини домаћи политичари заступају ставове подударне са руским интересима, док безбедносне службе немају довољно капацитета за одговор.

„У Босни и Херцеговини тренутно имамо више од 150 активних мрежа на Телеграму, међу којима су екстремистичке и десничарске групе, као и проруски канали који шире садржаје о НАТО-у, Украјини, Западном Балкану и родним питањима“, навела је Вељан. Упозорила је да такви садржаји преплављују друштвене мреже, које су главни извор информисања младих, док се слични обрасци информационог утицаја могу препознати и у Немачкој, кроз подршку АфД-у. Закључила је да у Босни и Херцеговини и даље изостаје снажнија друштвена мобилизација младих, каква је присутна у појединим другим државама региона и Европе.

„Данас постоји већа свест о руском утицају“

Милица Пејановић Ђуришић, некадашња министарка одбране Црне Горе и дипломаткиња, говорећи о руском утицају током сесије „Црна Гора на прагу Европске уније: европска будућност Западног Балкана између демократије и геополитике“, истакла је да је Црна Гора релативно рано препознала његове ризике по демократске процесе и европске и евроатлантске интеграције. Подсетила је на покушаје поларизације друштва и успоравања реформи током приступања НАТО-у, наводећи да се касније показало како је противљење Русије било усмерено на шири интеграциони процес. „Колико год да је борба да се укаже на тај утицај понекад деловала донкихотовски, наше друштво је препознало ризике и повећало степен опрезности“, навела је.

Оценила је да данас постоји већа свест о руском утицају, док институције, упркос слабостима, постепено јачају капацитете за његово препознавање и сузбијање, уз подршку Европске комисије и њених механизама. „Није перфектно, али јесте боље него пре десет година“, закључила је Пејановић Ђуришић, истовремено изражавајући незадовољство актуелним стањем у надлежним институцијама.

* * *

Регионалну конференцију ПЛЕНУМ 2026 заједнички су организовали Центар за грађанско образовање (ЦГО) из Подгорице, Регионална академија за развој демократије (ADD) из Новог Сада, Факултет политичких наука Универзитета у Сарајеву (ФПН) и Европски фонд за Балкан (ЕФБ). Форум је окупио више од 70 представника институција, академске заједнице, цивилног друштва и стручњака из Црне Горе, региона Западног Балкана и Европске уније.

Публикација је припремљена на основу материјала Регионалне академије за развој демократије.

Аналитичка група CWBS-а