Лидери Западног Балкана и европски званичници окупили су се на самиту организованом у Грчкој поводом 20. годишњице самита Европска унија-Западни Балкан и усвајања Солунске декларације, која је говорила о перспективама чланства у ЕУ за све земље региона. Догађају су присуствовали председници Украјине Володимир Зеленски, Србије Александар Вучић, Молдавије Маја Санду и Црне Горе Јаков Милатовић, премијери Грчке Киријакос Мицотакис, Румуније Јон-Марсел Чолаку, Северне Македоније Димитар Ковачевски, Бугарске Николај Денков, Хрватске Андреј Пленковић, предсједница Савјета министара Босне и Херцеговине Борјана Кришто, премијер Косова Аљбин Курти, као и шеф Европског савјета Шарл Мишел и шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен.
На састанку у Атини разговарано је о проширењу ЕУ и европској будућности региона, као и о рату у Украјини. Договорена је и усвојена Декларација о подршци независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине у њеним међународно признатим границама и наглашено да Западни Балкан, Украјина и Молдавија деле заједничко европско наслеђе, историју и будућност. У тексту у осам тачака се посебно наводи да је руска инвазија на Украјину прекретница за Европу, стварајући нови ниво свести о јединству и заједничкој будућности унутар ЕУ. Суочена са изазовом руске агресије, исказана је непоколебљива подршка независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине у њеним међународно признатим границама. Изражена је подршка и захвалност председнику Украјине Володимиру Зеленском за његове упорне напоре у успостављању принципа мира у својој Формули мира у складу са Повељом УН. Утврђено је да за ратне злочине и друга злодела не може бити некажњиво и да сви одговорни треба да буду изведени пред лице правде. Учесници самита су приметили да је пре двадесет година на самиту у Солуну призната перспектива чланства Западног Балкана у Европској унији, а ескалација агресивног рата против Украјине открила је хитну потребу за снажном, стабилном и свеобухватном ЕУ. Западни Балкан, Украјина и Молдавија су географски блиски државама чланицама ЕУ, деле заједничко европско наслеђе, историју и будућност дефинисану заједничким приликама и изазовима. Важно је да сви они буду прихваћени као пуноправни чланови европске породице. Истакнута је потреба за интензивирањем процеса проширења, који би био такав да заслужује поверење и спремност да подржи Украјину и Молдавију у процесу придруживања ЕУ.
Због противљења председника Србије, у завршној Декларацији није усвојена одредба о увођењу санкција Русији.
У оквиру самита, председник Володимир Зеленски одржао је састанак са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен, изразивши захвалност за напоре у циљу нормализације извоза и транзита украјинских пољопривредних производа. Саговорници су такође разговарали о алтернативним рутама за „коридор житарица“ након што је Русија блокирала Црноморске иницијативе за жито, посебно преко хрватских дунавских и јадранских лука. Посебна пажња посвећена је безбедносним и финансијским аспектима, питањима осигурања бродова. Володимир Зеленски је захвалио на следећој транши помоћи у износу од 1,5 милијарди евра. Лидери су оценили напредак Украјине у примени седам препорука Европске комисије и даље кораке у том правцу. Володимир Зеленски и Урсула фон дер Лајен усагласили су ставове о формули мира и припремама за Глобални самит мира.
Председник Украјине Володимир Зеленски одржао је састанак са премијером Бугарске Николајем Денковим, захваливши му на свеобухватној подршци Украјине у борби против руског агресора, а посебно на недавним одлукама бугарске владе да подржи украјинску одбрану. Разговарано је о сарадњи држава у гарантовању стабилне безбедности у Црном мору и функционисању „житног коридора“ у алтернативним правцима. В. Зеленски је захвалио на подршци украјинској формули мира и спремности бугарске стране да учествује у имплементацији њених конкретних тачака, као и на приступању Бугарске Заједничкој декларацији о подршци Украјини, коју је усвојила Г-7 на састанку у оквиру Самита НАТО-а у Виљнусу.
Председник Украјине В. Зеленски имао је састанак и са председником Србије Александром Вучићем. Странке су истакле да је међусобна подршка територијалном интегритету и суверенитету важан део партнерства Украјине и Србије. Володимир Зеленски је информисао о ситуацији на ратишту и дејствима украјинске војске. Лидери су разговарали о питањима регионалне безбедности, билатералним односима и перспективама њиховог развоја. Одвојено, председници су обратили пажњу на заједничке изазове на путу Украјине и Србије ка чланству у Европској унији. Володимир Зеленски је изразио захвалност на хуманитарној помоћи коју Србија пружа украјинском народу, нудећи српској страни да подржи украјинску формулу мира и учествује на трећем самиту Кримске међународне платформе 23. августа ове године. „Имао сам искрен, отворен, пријатељски, конструктиван и искрен разговор са председником Украјине Володимиром Зеленским“, рекао је председник Србије Александар Вучић. Према његовим речима, Зеленски је питао шта мисле људи у Србији. Говорио сам о ономе што се десило 1999. године, потврђујући да Србија подржава територијални интегритет Украјине и да ће то чинити и даље“, рекао је Вучић. Он је додао да је разговарано о различитим облицима сарадње, јер Украјина, иако је у ратном стању, треба да размишља о томе како да обнови земљу. А.Вучић је у разговору објаснио ситуацију око Косова, уз напомену да не мисли да ће се променити став Украјине о територијалном интегритету Србије, која је подржала Украјину на њеном европском путу.
Председник Украјине В. Зеленски одржао је састанак са председницом Грчке Катерином Сакеларопулу, са којом је разговарао о тренутној ситуацији на линији фронта и безбедносној ситуацији у региону с обзиром на наставак руске агресије на Украјину. Он је изразио наду у укључивање Грчке у обнову погођених региона Украјине, посебно Одесе. Председник Украјине одржао је састанак и са премијером Грчке Киријакосом Мицотакисом. „Данас имамо важан резултат за авијацијску коалицију – Грчка ће учествовати у обуци наших пилота на Ф-16“, рекао је шеф украјинске државе. Он је такође указао на значај чињенице да су грчке компаније спремне да учествују у транспорту украјинског жита.
Председник В. Зеленски одржао је састанак са председником Владе Републике Хрватске Андрејем Пленковићем, захваливши му на припреми новог пакета подршке одбрани Украјине. Украјина је спремна да и даље буде гарант глобалне сигурности хране и заинтересована је за проналажење нових начина снабдевања храном светских тржишта, од којих би једно могло бити и Хрватска. Хрватска страна потврдила је спремност да обезбеди луке на Дунаву и Јадранском мору за транспорт украјинског жита. Председник Украјине је истакао важност хрватског искуства у области хуманитарног разминирања и захвалио Хрватској на практичној помоћи и лидерству у разминирању украјинских територија. Указано је на важност одржавања Међународне донаторске конференције о хуманитарном разминирању, која ће се у октобру одржати у Загребу.
На маргинама самита, председник Володимир Зеленски је одржао састанак са премијером Републике Северне Македоније Димитром Ковачевским, захваливши му на сталној и принципијелној подршци територијалном интегритету и суверенитету Украјине, подршци одбрани, посебно припреми новог пакета помоћи. Саговорници су разговарали о развоју даље сарадње држава у области одбране. Лидери су истакли да је интеграција у Европску унију заједнички циљ две земље и сагласили се да ће координисати напоре на том путу.
У оквиру учешћа на самиту у Атини, председник Володимир Зеленски разговарао је са председницом Републике Молдавије Мајом Санду. Шефови држава су се дотакли горућих питања билатералне сарадње, регионалне безбедности, заједничког супротстављања агресивној политици Кремља и хибридног утицаја Русије. Стране су разговарале о сарадњи две земље у стварању алтернативних путева за извоз украјинског жита након што је Русија блокирала Црноморску житну иницијативу. Председници су се фокусирали и на важно питање интеграције Украјине и Молдавије у Европску унију и заједничке изазове на том путу. Володимир Зеленски и Маја Санду разговарали су о учешћу Молдавије на трећем самиту Кримске међународне платформе у Кијеву 23. Августа.
У оквиру самита, председник Володимир Зеленски је одржао састанак са председником Црне Горе Јаковом Милатовићем, захваливши Црној Гори на хуманитарној, војној и политичкој подршци током раширене руске агресије, подршци путу Украјине ка НАТО-у и придруживању Заједничкој декларацији о безбедносним гаранцијама коју лидери Г7 усвојили на самиту НАТО-а у Виљнусу. Разговарано је о подршци Црне Горе имплементацији украјинске формуле мира и даљим корацима у припреми за Глобални самит мира и будућем онлајн учешћу Јакова Милатовића на трећем самиту Кримске платформе 23. августа ове године.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је током разговора са председником Србије Александром Вучићем скренула пажњу на потребу „конструктивног приступа деескалацији ситуације на северу Косова”. Фон дер Лајен је споменула „напредак Србије ка Европској унији“ и оценила да је „ближа интеграција ЕУ и Западног Балкана од виталног значаја, посебно имајући у виду рат Русије против Украјине. Фон дер Лајен је разговарала и са премијером Косова Аљбином Курти о „неопходности деескалације тензија на северу Косова“, значају „поновног ангажовања у дијалогу (са Београдом) под окриљем Европске уније“ и примени „споразума о нормализацији односа“. између Косова и Србије“.
Председник Србије рекао је у Атини да је премијер Северне Македоније Дмитар Ковачевски оштро реаговао на оно што је косовски премијер Аљбин Курти урадио у Тетову. „Дуго сам разговарао са Ковачевским и извинио сам се за све, ако је ико икада рекао нешто лоше о Северној Македонији“, рекао је Вучић, очигледно мислећи на изјаву министра одбране Милоша Вучевића, који је навео да су Црна Гора и Северна Македонија погрешиле кад признали Косово и да је то мешање у унутрашње ствари Србије и да ће имати супротне резултате.
Тако је самит ЕУ-Западни Балкан уз учешће Украјине и Молдавије био од великог значаја у контексту потврђивања перспективе чланства свих ових земаља у Европској унији. Подршка украјинској борби против руске агресије коју су учесници самита исказали у заједничком саопштењу сведочи о јединству у општој европској политици према Руској Федерацији, која покушава да направи раскол у општеевропском ставу о осуди руске агресивне политике, која подрива темеље европске и светске безбедности.
Супротно неким прогнозама, на самиту није дошло до ескалације ситуације са стране Србије, упркос донекле критичком ставу А. Вучића у вези са позивом Украјине да учествује у овом формату. Са изузетком очекиваног одбијања да подржи антируске санкције, председник Србије је јавно показао приврженост проевропском политичком курсу у смислу подршке територијалном интегритету Украјине, осудивши агресију Русије на Украјину и потребу кривичног гоњења ратних злочинаца. Насупрот претходним изјавама А.Вучића о могућем приоритету уласка Србије у БРИКС, чини се да ЕУ задржава утицај на земљу, упркос њеној близини Русији. Вероватно став Грчке и Украјине о непризнавању Косова и даље игра важну улогу у одлукама Србије на међународним платформама.
Билатерални састанци одржани у оквиру самита доказали су ефикасност и ефективност места одржавања самита у Атини и спремност свих учесника скупа на највишем нивоу за конструктиван и плодан дијалог о читавом спектру европских интеграција, безбедности и билатералних питања.
