После једногодишње расправе о периоду када ће земља започети процедуру за измену устава, којом би и Бугари требало да буду укључени у основни закон као народ Македоније, одржана је седница парламента о том питању. Предлог за придруживање амандману на Устав Македоније, који је предложила Влада, стављен је на дневни ред и добио подршку 70 посланика, али с обзиром да се амандмани могу донети двотрећинском већином, то значи да ће Влади и даље ће недостајати 10 посланика за покретање уставних промена и покушај да се постигне неопходна већина у наредном периоду.
Посланицима се најпре обратио премијер Димитар Ковачевски који је образложио потребу измене Устава и поново позвао на усвајање амандмана који се тичу приступања Македоније ЕУ, уколико земља жели да постане пуноправна чланица Уније до 2030. године, напомињући да у Скопљу је написан предлог измене устава на основу француског споразума из 2022. уз подршку ЕУ и НАТО. Он је напоменуо да главна опозициона партија у земљи ВМРО-ДПМНЕ и њени партнери плаше народ катастрофама, а ради се само о додавању нових народа Северне Македоније у устав. Уставни амандмани не угрожавају ниједно питање македонског идентитета – нагласио је Ковачевски, објашњавајући да је дошао дан када ће бити јасно ко је за ЕУ, а ко није. Он је објаснио и зашто би Македонија требало да иде путем ка ЕУ, уз напомену да неће бити новог вета. Нема нових захтева, а билатерална питања нису препрека и неће и даље бити повезана са применом заједничких стандарда. У том циљу, Република Северна Македонија је извршила одговарајуће уставне амандмане како би у Устав укључила грађане који у њој живе и припадају другим народима. Он је предложио да поред македонског народа, као и грађана Републике Северне Македоније који припадају албанском, турском, влашком, српском, ромском и бошњачком народу, буду и грађани који су део бугарског, хрватског, црногорског, словеначког, јеврејског и египатског народа.
Након премијеровог говора, одржана је дебата. „Не можемо да правимо каталог из преамбуле Устава. Пут за Брисел за Македонију не би требало да пролази кроз Софију, бранимо и морамо да бранимо копенхашке критеријуме, јер ако прихватимо пут ка ЕУ са посебним критеријумима и преседанима, то ће имати последице по следеће земље кандидате. Уместо о уставним амандманима, требало би да говоримо о ванредним изборима, јер је ова власт потпуно делегитимизована“, рекла је посланик опозиционе ВМРО-ДПМНЕ Гордана Шиљановска. Она је говорила о праву на немешање у унутрашње ствари, које је такође европско право, позивајући се на принципе Повеље ЕУ који га гарантују, као и на заштиту права националних мањина, културног наслеђа и етничког идентитета.
Јован Митрески, координатор посланичке групе владајућег СДСМ, рекао је да уставне промене ништа не прете, већ отварају пут ка ЕУ. „Земља мора да иде напред. Чланство у ЕУ као стратешки циљ који остаје након независности није случајно постављен. После 17 година у чекаоници, 11 година изолације, прошле године смо почели преговоре са ЕУ. Усвајањем уставних амандмана настављамо европски пут, ово је историјска прилика за коју имамо снажну подршку наших партнера из САД и ЕУ“, рекао је Митрески.
Председник Собрања Северне Македоније Таљат Џафери прекинуо је скуп посвећен уставним амандманима и предложио да се он одржи у неком другом термину. То се догодило након што је дебата завршена. Координатор посланичке групе ВМРО-ДПМНЕ Никола Мицевски затражио је од Џаферија да не затвори скуп, већ да одмах стави на гласање потребу за изменом Устава.
Међутим, владајућа коалиција је током дебате сматрала да нема потребне две трећине гласова посланика да прихвати уставне амандмане и одлучила је да гласање одложи за касније. Ако и даље не буде могуће постићи консензус са опозицијом пре гласања и не буду прихваћени амандмани на Устав земље, попут опредељења Скопља да настави да иде ка чланству у Европској унији, онда ће то очигледно изазвати кризу, излаз из чега, а то је све очигледније да су ванредни парламентарни избори. Такав сценарио би одговарао интересима опозиционих партија, које верују да имају добре шансе за победу. Може се предвидети да ће опозиција у случају евентуалне победе променити став у вези са уношењем амандмана на устав, али ће тада њихова владина коалиција наставити пут ка уласку земље у ЕУ.
Најновији развој догађаја била је тема разговора на састанку током самита ЕУ-Западни Балкан у Атини између премијера Северне Македоније Димитра Ковачевског и председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен. На састанку је било речи о значају успешног завршетка процеса уставних амандмана за даљи процес европских интеграција. Још једном је наглашено да је за чланство Северне Македоније у Унији важно да се ова прилика не пропусти. Тиме је званични Брисел дао пуну подршку акцијама македонских власти у вези са увођењем уставних амандмана, међутим, остаје веома сумњиво да ли ће то утицати на промену става опозиције.
