Северна Македонија на геополитичкој раскрсници

Северна Македонија на геополитичкој раскрсници

Парламентарни и председнички избори у Северној Македонији биће одржани 24. априла и 8. маја. У ствари, то би требало да буде референдум о будућем курсу земље. Даље европске интеграције, чврсто чланство у НАТО-у, стабилни односи са суседним Грчком и Бугарском – све то зависи од одлуке бирача. Прогнозе за сада нису оптимистичне.

Према најновијим социолошким истраживањима, опозициона кандидаткиња Гордана Сиљановска-Давкова из ВМРО-ДПМНЕ (Унутрашња македонска револуционарна организација – Демократска партија за македонско национално јединство) је испред актуелног председника и кандидата из СДСМ-а (Социјалдемократски савез Македоније), Стева Пендаровског, а ВМРО-ДПМНЕ испред СДСМ. Резултати анкета показују да постоји могућност промене власти у Северној Македонији, што омогућава кориговање даљег правца развоја земље.

Треба напоменути да се ВМРО-ДПМНЕ не позиционира као антиевропска или антиевроатлантска политичка снага. Њени кандидати не позивају на хитно повлачење из НАТО-а, не виде Европску унију као зло. Једино што странка нуди је да се не праве нови уступци у вези са европским интеграцијама, да се обустави примена већ постигнутих договора и ако је могуће, да се саботирају претходне компромисне одлуке на које је Скопље пристало ради уласка у НАТО. Основа оваквог става ВМРО-ДПМНЕ је посвећеност заштити македонског националног идентитета, а још више – националног поноса.

Основни правац ове политике је заштита права на коришћење назива „Македонија“, којег се земља одрекла на хитан захтев Грчке, потписивањем Преспанског споразума. Тиме је деблокиран пријем бивше југословенске републике у НАТО, као и одбијање промена Устава, које су власти на челу са СДСМ сагласиле како би се превазишао вето Бугарске на преговоре о придруживању ЕУ. (посебно се ради о укључивању у Преамбулу Основног закона позивања на бугарску националну мањину и бугарски народ као државотворце).

Током предизборне дебате, лидер ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски рекао је да ће, ако буде изабран за премијера, земљу називати искључиво „Македонија“, без обзира на Преспески споразум. „За мене Македонија јесте и остаће Македонија. Моји преци би били поносни на мене због онога што радим за свој народ и своју земљу“, нагласио је Мицкоски.

Ова изјава нема никакве законске обавезе, али у ствари, значи промену политичког курса, што на крају може довести и до правних последица, и до нових спорова са Грчком, и до проблема унутар НАТО. (Индикативно је да изјаве Мицкотског цитирају грчки медији).

Са своје стране, потпредседник ВМРО-ДПМНЕ Александар Николоски изнео је став о изменама Устава.

„Нећемо прихватити уставне промене под бугарским диктатом“, рекао је он у интервјуу за македонску телевизију.

„У 2024. години, после 35 година различитих уступака, људи су уморни од њих и више не желе да праве уступке. Осећамо те сигнале када се сретнемо са људима… Дакле, ако Бугарска жели да гради добросуседске односе, они треба да буду на равноправним, паритетним основама и да то буде двосмерна улица. Ако мисле да ће нас уцењивати, то неће ићи са ВМРО-ДПМНЕ“, нагласио је политичар.

„Само желим да могу да ходам улицом сутра уздигнуте главе. Не мислим да водити политику значи правити уступке“, нагласио је он.

Изјаве у духу политике странке даје и председничка кандидаткиња ВМРО-ДПМНЕ Гордана Сиљановска-Давкова. Она оптужује моћне политичаре да нам „одузму име, угрозе наш идентитет, избришу нашу историју“…

Као што се види из анкете, гласачи подржавају патриотски став ВМРО-ДПМНЕ. Спровођење ове политике дефинитивно ће зауставити процес европских интеграција због вета Бугарске. Може се расправљати о праведности бугарских захтева, али то је реалност у којој живи Северна Македонија.

Учесници изборне трке истичу да одбијање интеграције са ЕУ неће довести ни до стагнације и изолације, већ до окретања земље ка истоку, чак ни чланство у НАТО овде није претерано. „Што је ЕУ мања на Балкану, то је Русија већа. Ако оставимо вакуум у стратешком смислу, онда ће га други попунити“, нагласио је председник Пендаровски у недавном интервјуу.

„Руски амбасадор у Подгорици је јасно изразио став да се чланство у Европској унији већ сматра претњом по националну безбедност Русије. Ово је озбиљна „промена“ у ставу Руске Федерације према чланству земље у Европској унији. Када видите да се странке у Републици Северној Македонији и политичари отворено завере да блокирају процес европских интеграција поткопавањем Преспанског споразума, Споразума са Бугарском, Оквирног споразума [Охридског споразума], постаје јасно да је Руска Федерација пронашла елементе у земљама које желе да ометају европску интеграцију земље, јер то, како тврде, представља претњу по националну безбедност“, рекао је министар спољних послова (претходне и садашње техничке владе) и кандидат за председника из „Европског фронта“ предвођеног Демократском унијом за интеграције (ДУИ) Бујар Османи.

„Постоји озбиљна умешаност Руске Федерације у унутрашњи политички и институционални систем. У региону, али и код нас, већ су створени центри снажног утицаја. Они имају снажан утицај на политичке партије, Руска Федерација има снажан утицај на председничке кандидате“, рекао је он, мислећи на „неке информације које има НАТО“.

Званичници НАТО-а су раније упозорили на руско мешање у изборну кампању у Северној Македонији. Средином фебруара, обраћајући се у среду Подкомитету Европског парламента за безбедност и одбрану, заменик генералног секретара НАТО Мирчеа Џоана изразио је забринутост због онога што се дешава у смислу дезинформација и хибридних покушаја Русије да утиче на парламентарне и председничке изборе у Северној Македонији. „Ово нас веома брине. Видимо како играју регионални играчи, а видимо и како играју руски играчи“, рекао је он.

У овој фази, Руси користе хибридне, прикривене методе, индиректно мешајући се у унутрашње ствари земље. Отворено руско лобирање, какво је било пре неколико година (када је Александр Дугин одржао заједничку конференцију са македонским политичарима у Скопљу под називом „Стратешка унија Републике Македоније и Русије, чланство у Евроазијској економској унији“) данас се не дешава. Пендаровски објашњава промену руских метода на следећи начин: „Са овом великом катастрофом која се догодила инвазијом на Украјину, Русија није у потпуности фокусирана на Балкан, јер је концентрисала све своје ресурсе на Украјину… и није била активна у Балкан у последње две године какав је био. Али зато постоје такозвани регионални прокси који раде директно уместо Руса.

Министар унутрашњих послова актуелне техничке владе и члан ВМРО-ДПМНЕ Панче Тошковски категорички одбацује оптужбе за руски утицај на његову партију. То је „неозбиљно“, „политичко маневрисање, као и политичка злоупотреба“, рекао је он у интервјуу за Радио Слободна Европа, позивајући се на сталне оптужбе СДСМ-а и ДУИ-а у његовом партијском противљењу ЕУ.

„ВМРО-ДПМНЕ је прва партија која је у свом Статуту јасно дефинисала где види себе и где види државу, и то, наравно, као део европске породице и део НАТО-а и ништа друго“, рекао је Тошковски.

Али проблем је у томе што су се на њеном европском и европском интеграционом путу, који је довео до промене имена бивше југословенске републике и обезбедио њено чланство у НАТО, врхунски политичари ВРМО-ДПМНЕ противили било каквим компромисима, што је онемогућило улазак у НАТО и ЕУ. Овај став је отворено, на званичном нивоу, подржала Русија.

Када се још разговарало о споразуму са Грчком, тадашњи председник Македоније Ђорђе Иванов (представник ВМРО-ДПМНЕ, био је на овој функцији 10 година, од 12. маја 2009. до 12. маја 2019.), у свом говору на Генералној скупштини УН 2018. изјавио да је промена имена Македоније „замка“ и „грубо кршење суверенитета“. Руско Министарство спољних послова је одмах подржало такву изјаву, напомињући да је Преспански споразум „у супротности са међународним правом и македонским уставом, што је македонски председник Ђорђе Иванов више пута истицао, укључујући и из Генералне скупштине УН“. Тада је Руска Федерација чак запретила да ће искористити своје право вета у Савету безбедности УН како би спречила Македонију да промени име у складу са споразумом са Грчком. Али на крају су Руси изгубили: ВМРО-ДПМНЕ је изгубила власт, име је промењено, земља је ушла у НАТО.

Сада је други круг приче, али већ са уласком у ЕУ. Патриотска позиција ВМРО-ДПМНЕ, погодна и позитивна у другим геополитичким условима, данас може Северну Македонију довести допрекида европских интеграција, конфронтације са Западом и транзиције под утицај Москве, чак и ако то није и никада није био циљ ове странке и политичара.