Извештај Фридом Хауса „Слобода у свету“ из 2024. представља свеобухватан преглед стања слободе широм света, обележавајући 18. узастопну годину пада глобалне слободе. Усред оружаних сукоба који изазивају тешке патње, непоштени избори су се појавили као водећи фактори који доприносе ерозији слободе широм света. Мицхаел Ј. Абрамовитз, председник Фридом Хауса, примиетио је значајан назадак у глобалној слободи током 2023. године, упозоравајући да ће, ако демократска друштва не успију да се позабаве овим изазовима, велика већина глобалне популације да буде лишена основних слобода у наредним годинама, коначно утичући на мир, просперитет, безбедност и слободу на глобалном нивоу.
На западном Балкану, извештај обухвата статус политичких и грађанских слобода шест земаља сврстаних у „делимично слободну“ групу, иако са значајним диспаритетима. Србија, на пример, наставља свој вишегодишњи пад, у оштрој супротности са Црном Гором, којој мало фали да буде класификована као «слободна». Ова регионална процена наглашава нијансирани пејзаж слободе на Балкану, где јединствена политичка и друштвена динамика сваке земље доприноси њиховом индивидуалном положају.
Извештај Србије је посебно алармантан, јер је задржала статус једне од нација са најзначајнијим падом демократских слобода у последњој деценији. Овај пад Србију сврстава у забрињавајућу групу заједно уз Босну и Херцеговину, Мађарску, Русију, Турску и Пољску, где је ерозија демократских принципа посебно изражена. Владајућа Српска напредна странка (СНС) идентификована је као кључни кривац у овој регресији, са систематским приступом подривању политичких права и грађанских слобода. Тактика СНС-а укључује вршење притиска на независне медије, гушење политичке опозиције и ограничавање активности организација цивилног друштва, доприносећи све више ограниченом демократском простору. Замагљивање линија између државног апарата и владајуће странке СНС , заједно са управо истакнутим забринутостима, показује забрињавајући тренд у смеру консолидације власти и сузбијања неслагања.
Извештај Фридом Хауса почиње своју процену политичких слобода и грађанских права Србије 2023. године критичком анализом бројних фактора који доприносе опадању демократског «здравља» у земљи. Изборне манипулације, напади на критичаре власти, распрострањена корупција, државно пропагирана пропаганда и притисци на медије истакнути су као значајни проблеми. Штавише, нарушавање независности правосуђа и недостатак транспарентности у раду владе истакнути су као кључни фактори који су нарушили демократску репутацију Србије.
С друге стране се у региону истиче Црна Гора, приближавајући се прагу да се сматра слободном земљом. Упркос овой позитивној оцени, извештај истиче ограничено учешће и утицај грађана на законодавство и реформске политике. Проблеми као што су неприступачно планирање буџета и недостатак транспарентности у јавним конкурсима и даље постоје, што указује на потребу за побољшањем да би се у потпуности остварили демократски принципи.
Босна и Херцеговина остаје заробљена у дубоко укоријењеном нефункционалном политичком систему, што је ставља на дно европске листе у смислу утицаја политике на људска права, грађанске слободе и политичко учешће. Интервенција високог представника у формирању ентитетске владе додатно је погоршала демократске дефиците у земљи, озбиљно доводећи у питање способност грађана да слободно бирају своје лидере и легитимност преноса власти као основног аспекта демократског управљања.
Албанија је показала напредак, посебно по питању судске власти, јачању борбе против корупције и побољшању доступности правосуђа. Упркос овом напретку, питања транспарентности и дисфункције политика остају горућа забринутост. Спровођење локалних избора критиковано је због тога што није неговало окружење погодно за слободне и поштене изборне процесе. Ипак, Албанија је направила кораке у смеру укључивања грађана у демократске процесе и испуњавања реформских обавеза ЕУ.
На Косову, упркос изазовној години коју је обележило повећано насиље у северним општинама, признат је напредак у питањима људских права и грађанских слобода. Напредак у политичким процесима, учешће грађана и активно грађанско друштво одражавају позитивне помаке. Међутим, забринутост за слободу медија и безбедност новинара и даље постоји, иако је направљен значајан напредак у заштити мањинских и верских права, позиционирајући Косово као лидера у неким демократским стубовима на Западном Балкану.
Северна Македонија, као и њени суседи, остаје у категорији „делимично слободних“, али гаји значајне наде у јачу демократију и појачану заштиту грађанских слобода, посебно након промене власти 2017. године. Упркос турбулентној години, постојала су очекивања да ће влада да искористи демократске процесе како би појединце привели правди и остварили транзицију земље ка демократскијој и слободнијој држави. Међутим, забринутост због законских измена и нерешених случајева корупције из прошлости умањила је ова очекивања, наглашавајући потребу за значајним политичким изменама како би се подстакло демократскије окружење.
Како Западни Балкан тежи ка интеграцији у Европску унију, путу који је пун обећања и сложености, важност чврсте посвећености демократским реформама и владавини права постаје све већа. Очекивани извештај Фридом Хауса „Нације у транзиту“ који се очекује до краја месеца понудиће додатну прилику да се удубимо у деликатно стање регионалних ствари, пружајући критичку призму кроз коју се може проценити напредак и застоји у текућим реформама широм региона.
***
Као критичку ноту, мора да се истакне да су недавне итерације извештаја Фридом Хауса „Слобода у свету“, посебно у вези са Црном Гором и њеним регионалним колегама, показале приметан пад аналитичке строгости. Не можемо, а да не приметимо образац понављања и извесну летаргију у приступу истраживача, заједно са необјашњивом пристрасношћу која на крају ризикује да поткопа кредибилитет извештаја. Такви недостаци стварају слику нација Западног Балкана која се често разликује од реалности на терену, што доводи у питање о темељитост и непристрасност ових процена.
Извештај тематизује главне политичке актере и партије, уз неуједначено сагледавање спољних утицаја и организованог криминала, несразмерно фокусирање на одређене актере у односу на друге, изостављање критичних догађаја као што су претње са којима се суочава специјални државни тужилац, и слаба анализа медијских, академских и верских слобода. Све то доприноси стварању наратива који се чини делимично одвојен од сложене реалности у Црној Гори и региону у целости.
Чланци објављени у рубрици „Мишљења“ одражавају лично мишљење аутора и можда се не поклапају са ставом Центра
Љубомир Филиповић. Црногорски политиколог
