1. УВОД
Стабилност Босне и Херцеговине (БиХ) и ширег региона Западног Балкана остаје један од кључних изазова савремене европске безбедносне политике. Иако је прошло више од двадесет година од завршетка рата у Босни и Херцеговини, бројни фактори и даље нарушавају стабилност и функционалност институција Босне и Херцеговине. Истовремено, глобални безбедносни изазови, као што је руска инвазија на Украјину, додатно компликују односе у региону.
Питање стабилности у БиХ не може се посматрати изоловано. Оно је уско повезано са геополитичким процесима, утицајем великих сила, регионалним тежњама и, наравно, унутрашњим слабостима. Овај извештај анализира све ове аспекте, са посебним фокусом на паралелу између америчког учешћа у мировном процесу у БиХ током ’90-их и њиховог савременог ангажмана у контексту Украјине.
2. КЉУЧНИ ФАКТОРИ СТАБИЛНОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
2.1. Дејтонска структура и политичка блокада
БиХ је земља са јединственом и изузетно сложеном политичком структуром. Произашла из Дејтонског мировног споразума, ова структура је наметнута као решење за заустављање рата, али је временом постала извор дисфункције. Два ентитета, Федерација Босне и Херцеговине и Република Српска, те Дистрикт Брчко, деле власт са државним институцијама, док етнички принцип доминира политичким одлучивањем.
Упркос присуству институција које би требало да гарантују баланс, политичке блокаде су постале свакодневица. Оспоравање одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, одбијање спровођења закона и повремене претње отцепљењем од стране власти у Републици Српској константно су на испиту трајности уставног поретка.
2.2. Улога високог представника и међународне заједнице
Канцеларија високог представника (ОХР), као остатак мировних снага из 1995. године, остаје један од кључних механизама за очување мира. Кристијан Шмит, актуелни високи представник, суочен је са ускраћивањем сопственог легитимитета из Републике Српске и са претњама да институције тог ентитета више неће признавати његове одлуке. Ипак, ОХР још увек интервенише у неким сегментима у законодавним и институционалним процесима, покушавајући спречити дубље кризе.
2.3. Слаба економија и корупција
Земља се, такође, суочава са хроничном незапосленошћу, одливом становништва и нефункционалним правосуђем. Према извештајима Транспаренси интернешенела, корупција је системска и присутна на свим нивоима власти. Ова комбинација економских и законских слабости додатно подрива поверење грађана у институције.
3. УТИЦАЈ РУСКЕ ИНВАЗИЈЕ НА УКРАЈИНУ НА РЕГИОН
3.1. Геополитичка напетост
Руска инвазија на Украјину 2022. променила је безбедносну логику у Европи. Иако БиХ није директно војно угрожена, њене унутрашње поделе и институционална слабост чине је рањивом на вањске утицаје. Руска Федерација користи политичке актере у региону, посебно у Републици Српској, да прошири свој утицај, подрива Западне вредности и дестабилизује.
3.2. Активности Амбасаде Русије и проруске мреже у Босни и Херцеговини
Амбасада Русије у Сарајеву није само дипломатска институција, већ и политички актер. Кроз најаве, присуство на догађајима у РС и директне састанке са локалним лидерима, Амбасада подржава реторику која је у супротности са спољнополитичким правцем Босне и Херцеговине. Примери укључују учешће руских дипломата у обележавању 9. јануара, неуставног дана РС, и отворено негирање геноцида у Сребреници.
Поред амбасаде, постоје и проруске организације и медији који делују у ентитету РС и шире, промовишући наративе који деградирају Украјину, оправдавају руску агресију и представљају Запад као непријатеља. Дезинформациони и пропагандни садржаји имају за циљ да утичу на јавно мњење и прикажу Русију као заштитницу „православног света“.
3.3. Учешће грађана Србије и Босне и Херцеговине у рату у Украјини
Од 2014. године до данас забележено је присуство више десетина добровољаца из Србије и Републике Српске који су се борили на страни проруских снага у Донбасу. Иако је Србија законски забранила учешће својих грађана у страним ратовима, казне су углавном симболичне. Регрутација се одвија путем мрежа ветерана, портала и друштвених мрежа, што представља сигурносни изазов и за БиХ.
4. АМЕРИЧКИ ПРИСТУП: БИХ И УКРАЈИНА У ПОРЕЂЕЊУ
Деведесетих година, Сједињене Америчке Државе су имале кључну улогу у окончању рата у Босни и Херцеговини. Посредовањем у Дејтону, уз подршку ЕУ и НАТО-а, постигнут је споразум којим су заустављени оружани сукоби и дефинисан политички оквир земље. Иако је овај оквир на крају постао извор дисфункционалности, амерички ангажман је био директан, одлучујући и усмерен на брзу стабилизацију.
У случају Украјине, САД су највећи војни и финансијски подржавалац отпора против руске инвазије. Међутим, за разлику од БиХ, тренутно не постоји формат за директне мировне преговоре уз америчко посредовање. Ангажман се огледа у испоруци наоружања, дипломатској подршци, санкцијама Русији и подршци чланству Украјине у НАТО и ЕУ.
И док су у БиХ САД биле гарант мира, у Украјини су партнер у рату, али не и гаранција преговора. Ово одражава ширу промену у глобалним односима и показује колико се променила улога САД у међународним кризама.
5. БУДУЋИ ИЗАЗОВИ И ПРЕПОРУКЕ
Босна и Херцеговина мора хитно да реши институционалну блокаду, усвоји реформе које воде ка чланству у ЕУ и ојача механизме борбе против корупције. Поред тога, потребно је развити стратегију против страног утицаја и дезинформација.
Улога ОХР-а треба да буде јасно дефинисана и усмерена ка стварању домаћих капацитета. ЕУФОР треба да остане присутан као фактор безбедности, док се партнерство НАТО-а мора јачати кроз конкретну сарадњу.
У контексту руске агресије, Босна и Херцеговина мора своју вањску политику координирати са ЕУ и САД, те јасно осудити кршење међународног права. Проруске активности, ма колико биле симболичне, не смеју остати без одговора. Неопходно је и законски регулисати питање учешћа држављана БиХ у страним сукобима.
6. ЗАКЉУЧАК
Стабилност БиХ зависи од комбинације унутрашње одговорности и екстерне подршке. Руска инвазија на Украјину подсећа да мир није датост, већ резултат сталне борбе против агресије, дезинформација и институционалне слабости. Западни Балкан остаје осетљиво подручје, а БиХ је његов најрањивији део. У том контексту, јасно позиционирање према агресији, институционалној реформи и отпору ауторитарним утицајима предуслови су за дугорочну стабилност.
Nino Bilajac. Journalist, Balkan Investigative Reporting Network (BIRN) BiH
Чланци објављени у рубрици „Мишљења“ одражавају лично мишљење аутора и можда се не поклапају са ставом Центра
