У Њујорку је 20. септембра одржан састанак Савета безбедности (СБ) УН под председавањем премијера Албаније Едија Раме. У фокусу пажње међународних делегата било је питање руске агресије на Украјину, посебно потреба за реформом међународних институција, укључујући Савет безбедности, како би оне могле ефикасније да одговоре на савремене изазове, попут војне агресије.
Састанак Савета безбедности остао је упамћен по ономе што је почело као сукоб. Стални представник Руске Федерације при УН Василиј Небензја био је огорчен првим говором председника Украјине Володимира Зеленског, који је узео реч на почетку састанка одмах после генералног секретара УН Антонија Гутереша. „Желимо да вас питамо – на основу чега сте одлучили да дате реч председнику Украјине Володимиру Зеленском пре говора чланова Савета безбедности? Небензја упита Раму. Четири пута је покушао да узме реч, покушавајући да поремети говор украјинског председника и захтевајући да се Зеленског помери на крај листе – после свих представника држава чланица Савета безбедности (сталне и привремене чланице).
Строго, али дипломатски, Еди Рама је одбио овај захтев амбасадора РФ. „Морам да кажем, када цела ова лекција о кршењу правила у овој згради долази од вас, то је заиста импресивно. Али пошто сте више пута понављали да је прекршај да председник Зеленски говори пре говора чланова Савета, имам решење за то, ако се слажете. Зауставићете рат, а председник Зеленски неће говорити. Шта је то овде учинило важним и зашто је важно да то прво чујемо, а онда да причамо о томе? За то сте одговорни ви, а не ми“, одговорио је Рама, истичући да је једини разлог потребе да се нађе решење за окончање рата Русије против Украјине у Савету безбедности УН ничим изазвана агресија РФ.
Вреди напоменути да је премијер председавајуће Албаније пре састанка Савета безбедности свеобухватно изнео став земље о руско-украјинском рату, уз напомену да је недавно било тешко замислити да катастрофални рат, који је покренула стална чланица Савета безбедности, угрозио би безбедност Европе, грубо поткопавајући све принципе које су произвеле УН.
„Како разумети оне који говоре „да, али“ или позивају обе стране да изнесу аргументе да ствари не називају правим именом, одбијајући да то назову бруталном агресијом – јединим и правим именом. Овај агресорски рат треба да буде свачија ствар. Ако не можемо једногласно да препознамо и гласно кажемо ко је агресор, а ко жртва агресије, то би била „увреда за интелигенцију” Савета безбедности. Борба Украјине је борба свих оних који теже да живе у свету где су народи слободни и једнаки, где је територијални интегритет неоспоран и њихово право да живе у свету неоспорно“, нагласио је Рама. Према његовим речима, злоупотреба права вета учинила је Савет безбедности УН таоцем, паралисала његов рад, „али га није натерала да ућутка”.
Ово мишљење је поновио и генерални секретар УН Антонио Гутерес, који је приметио да са растом геополитичких тензија расту глобални проблеми који се не могу решити без промене приступа. „Свет се променио, али наше институције нису. Не можемо ефикасно решити данашње проблеме ако институције не одражавају свет какав јесте. Време је да се промене мултилатералне структуре засноване на економској и политичкој реалности овог века“, рекао је Гутереш. Према његовим речима, ако се то не догоди, међународна заједница ће се суочити са „даљим расколом“.
Председник Украјине Володимир Зеленски отишао је даље у својим изјавама. Он је навео да су УН тренутно у ћорсокаку по питању агресије, а оно што Организацију чини неефикасном јесу привилегије руског чланства, које она успешно користи: „На овом месту у Савету безбедности, које Русија незаконито заузима због закулисне манипулације након распада Совјетског Савеза, постоје лажови чији је посао да оправдају агресију и геноцид који је починила Русија. А све акције УН – било Савета безбедности или Генералне скупштине – које би могле да зауставе ову агресију, поткопане су привилегијом коју ова фотеља даје агресору. Вето у рукама агресора је оно што је довело УН у ћорсокак“.
Зеленски је Савет безбедности УН назвао „највидљивијом трибином на свету“, истичући да верује да је Организација способна за више, али да за то дугорочни разговори и пројекти о реформи УН морају постати конкретан реформски процес УН.
„Човечанство се више не ослања на УН када је у питању заштита суверених граница нација. Светски лидери траже нове платформе, савезе који би могли да смање катастрофалне размере проблема који се овде, у овим зидовима, сусрећу са реториком, а не решењима, са жељом да се направи компромис са убицама, а не заштите животи. Живот треба заштитити без компромиса да би заштита била успешна. „Украјински војници сада својом крвљу раде оно што би Савет безбедности УН требало да уради са њиховим гласовима – заустављање агресије и заштиту принципа Повеље УН“, рекао је председник Украјине.
Мишљење да треба ограничити коришћење права вета сталним чланицама Савета безбедности УН подржали су и представници других делегација. На пример, председник Естоније Алар Карис приметио је да Савет безбедности остаје талац агресора. Према Каришовим речима, не би требало да постоји право вета сталних чланица Савета безбедности „ако постоји сумња да би разлог томе могао бити акт који је супротан међународном праву“. „Постала је тужна реалност да Савет безбедности није у стању да делује одлучно и испуни свој мандат да обезбеди спровођење задатака предвиђених Повељом УН“, рекао је он.
Сат времена након говора Зеленског, министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров је ушао у салу и започео, како је немачко издање Ди Велт рекло, своју „дугу и тешко разумљиву историјску расправу“ о, како би се рекло, лицемерјуЗапада и његових настојања да уништи или понизи Русију. Лавров је бранио право Русије да стави вето на одлуке Савета безбедности УН и оштро је критиковао САД због „отвореног мешања у унутрашње ствари Украјине“ од распада Совјетског Савеза. Другим речима, „дошао је, одржао свој, као и обично, лажљив говор и отишао“ – како је рекла шефица француског министарства спољних послова Катарина Колона.
Стога је Савет безбедности УН под председавањем Албаније, иако је требало да буде отворена дискусија о руско-украјинском рату, покренуо много шира питања, јер се не ради само о идејама мира, већ и о одрживости и ефикасности Савета безбедности и УН уопште, о чему постоје оправдане сумње у позадини руске агресије.
Постављала су се и питања о проширењу тела на рачун нових чланова из других региона света – Африке, Латинске Америке, Азије, пацифичког региона. Бразил, Индија и Немачка инсистирају да им се одобри чланство у Савету безбедности далеко од прве године, а идеја о проширењу Савета безбедности има подршку Сједињених Држава. Упркос томе, мало је вероватно да ће се у блиској будућности очекивати значајне промене у саставу СБ и лишавање права вета Руске Федерације. Тешко је замислити да ће Русија пристати на проширење Савета безбедности, чак ни не узимајући у обзир чињеницу да ће моћи да ојача своју позицију на рачун земаља на које Кремљ има политички утицај. И Немачка и Јапан моћи ће да појачају утицај трансатлантских демократија у Савету безбедности, што је неповољно и за Русију и за Кину. Истовремено, постоји коњунктура која тешко да ће допринети лишавању права вета Руске Федерације. Зато Немачка није подржала ову идеју, јер сама није стална чланица СБ и неће моћи да дође ако на томе јавно буде инсистирала. Русија ће моћи да стави вето на укључивање у Савет безбедности било које земље која инсистира на потреби ограничавања или укидања права вета.
Без обзира на ниво дискусије, вреди истаћи да је премијер Еди Рама достојно провео састанак Савета безбедности УН. Покушај руског амбасадора да унесе хаос на састанак наишао је на професионални одговор Едија Раме, који се показао као искусан дипломата и поуздан гарант поштовања Повеље УН.
У међувремену, резултати састанка СБ добили су и друге оцене. Председник Србије Александар Вучић је посебно навео да су „на седници Савета безбедности најагресивнији у заштити територијалног интегритета Украјине били они који су најагресивније рушили територијални интегритет Србије”. Такође, Вучић је нагласио да Србија намерава да сазове посебан састанак СБ поводом ситуације на Косову, који би требало да буде одржан у октобру под председавањем Бразила. По свему судећи, принципи албанског председавања Саветом безбедности УН не инспиришу много Београд.
