Високи представник Кристијан Шмит доставио је генералном секретару УН свој редовни извештај са списком догађаја у вези са спровођењем Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини у периоду од 16. априла до 15. октобра 2023. године. Као посљедњи ауторитет који је деловао, високи представник је упозорио на незапамћене нападе на Мировни споразум и уставни поредак БиХ, укључујући високог представника и Уставни суд Босне и Херцеговине као њихове браниоце. Он је напоменуо да су за нападе одговорне власти Републике Српске на челу са председником РС Милорадом Додиком. Високи представник је снажно одбацио погрешна тумачења Дејтонског споразума у РС која служе сепаратистичким циљевима, укључујући изјаве које негирају континуитет Босне и Херцеговине и искривљују њен устав. „Држава Босна и Херцеговина није савез држава нити конфедерација. На територији БиХ постоји само једна држава, а то је Босна и Херцеговина“, нагласио је високи представник, напомињући да међународна заједница и даље има на располагању алате за супротстављање претњама Мировном споразуму. Ове алате треба одржавати и ојачати. Као позитивна достигнућа у извештају се помињу и кораци који су предузети на побољшању институционалне функционалности БиХ и напредак ка европским интеграцијама. Високи представник је обавестио чланове СБ да су у извјештајном периоду повећани насилни напади на повратнике и да је корупција и даље распрострањена. И даље постоје бројни изазови у вези са прилагођавањем европским и међународним стандардима, посебно у областима демократије, владавине права, економије и социјалне политике.
Члан Председништва БиХ из реда српског народа Жељка Цвијановић рекла је да је извештај Кристијана Шмита пун лажних и манипулативних ствари за које покушавају да оптуже Републику Српску. „Нема ништа критично да он није високи представник и да није добио потребан легитимитет или легалитет“, рекла је Цвијановићева и напоменула да је „Анексом 10 Дејтонског споразума јасно дефинисано ко може бити високи представник, а Шмитова кандидатура није била одобрена у Савету безбедности одговарајућом резолуцијом.“
Предсједавајући Председништва БиХ Жељко Комшић, који је лично допутовао у Њујорк, апеловао је на Савет безбедности УН-а и рекао да се разлог његовог излагања односи на протекли шестомесечни период представљен у извештају Уреда високог представника, са посебним нагласком на чињенице које обликују политичка дешавања у Босни и Херцеговини, као и активности Високог представника. Ж. Комшић је у свом говору изразио задовољство продужењем мандата мисије ЕУФОР Алтеа. Он је подсетио да је легитимна сврха Дејтонског споразума била успостављање мира, али 28 година након његовог потписивања БиХ још увек није завршила пут своје демократске транзиције и остаје заробљена у вртлогу етнички засноване политике. Дејтонски мир је постао инструмент разних геополитичких надметања различитих актера геополитичког простора. Етничка политика и етничке групе се користе за стварање тензија и дестабилизацију. И поред тога што се у БиХ води политичка дебата о томе да ли је високи представник легитиман, Ж. Комшић је подржао постојање Уреда високог представника (ОХР). Што се тиче његовог конкретног извештаја, он је овде истакао да се садашњи високи представник први суочио са масовним протестима грађана БиХ. Постоје одлуке ОХР-а које су добре и усмерене на заштиту уставног поретка у Босни и Херцеговини, али су биле недовољне и нејасне. Велики је диспаритет у односу према понашању актера из Републике Српске, који говори о наводно мирном раздвајању, мирном распаду и да ли је слаба реакција високог представника узрокована недовољним капацитетом или недостатком подршке међународне заједнице. Напори високог представника су били цењени када је дошло до блокада у функционисању државних институција, где је настојао да те блокаде реши кроз улогу посредника. Међутим, поступци садашњег високог представника не делују увек као посредници, како то захтева Анекс 10 Дејтонског мировног споразума. У односу на Федерацију Босне и Херцеговине дефинисани су као проактивни, док су у односу на Републику Српску дефинисани као реактивни. Овако различити ставови стављају високог представника у веома тежак положај.
Ж.Комшић је у свом говору истакао да је забринут због понашања премијера А. Пленковића, што је Хрватска лобирала код високог представника да донесе такве измене Устава и Закона о изборима Босне и Херцеговине, које одговарају политичким интересима суседне државе, те штети суверенитету Босне и Херцеговине.
Ж. Комшић је нагласио и да је високи представник показао своју пристрасност тиме што је дозволио формирање нове власти у Босни и Херцеговини упркос резултатима избора, суспендујући устав на 24 сата. Био је то невиђени напад на владавину права у БиХ. Он је на чудан начин изразио забринутост због напора високог представника да реши питање државне имовине. Шмитове идеје о државној имовини разликују се од праксе и окружења у БиХ, јер имовина није територија, а територија није власништво, сматра шеф Председништва БиХ.
У међувремену, Ж. Комшич је на крају обраћања истакао да подржава постојање ОВП-а и позвао међународну заједницу да сарађује са њим.
Дакле, високи представник није отишао у Њујорк да лично представи извештај, већ је тамо отишао шеф Предсједништва Босне и Херцеговине, који је прилично критички оценио његове активности у извештајном периоду. Очигледно је да је високи представник очекивао овако оштар говор, па је сматрао да је најбоље да полугодишњи извјештај једноставно преда земљама чланицама СБ УН. Наиме, Русија је покренула наратив о његовој наводној нелегитимности, па би званична Москва, да је на састанку био К. Шмит, покушала да развије ову тему током дебате.
К. Шмит је отворио више фронтова борбе у Босни и Херцеговини, и провокативну активност председника РС око непризнавања ауторитета високог представника, и отворена борба за одвајање Републике Српске од Босне и Херцеговине није једини проблем са којим се ОВП бори. Ж. Комшич је јавно изразио незадовољство активностима К. Шмита на његовој функцији, што штети његовом ауторитету међу земљама чланицама СБ УН. Можда је Високи представник могао бити одлучнији у борби против отвореног сепаратизма М. Додика, али он има много сукоба са другим политичким таборима у Босни и Херцеговини, што значајно сужава његову способност маневрисања на својој позицији.
Састанак СБ УН није прошао без оштрих изјава. Након што је шеф Председништва БиХ директно оптужио премијера Хрватске, реаговао је амбасадор Републике Хрватске при УН И. Шимоновић: „Што се тиче присуства господина Комшића састанку и његових закључака, ја сам напомињу да га Хрватска не признаје као легитимног члана Председништва Босне и Херцеговине“. Он је додао да је Ж.Комшић место члана Председништва добио због „етничког инжењеринга. Искрено се надамо да ће измене изборног законодавства спречити овакве манипулације у будућности“. Након тога, амбасадор БиХ у УН З. Лагумџија је одговорио да сматра неприхватљивим оно што је рекао шеф хрватске дипломатске мисије.
Дакле, Москва и М. Додик проглашавају да је К. Шмит нелегитиман у својој позицији, Ж. Комшић оштро критикује високог представника, али његово именовање не сматра контроверзним, а Хрватска подржава активности високог представника у БиХ, али проглашава нелегитимност самог Ж. Комшића, који је, према мишљењу Загреба, на сумњив начин постао представник хрватског народа у Председништву БиХ. Истовремено, говорећи о излагању председавајућег Председништва БиХ Ж.Комшића на седници СБ, члан Председништва БиХ Ж.Цвијановић рекала је да његов говор нису одобрили сви чланови Председништва.
Једини закључак свих који су такву акцију гледали у Њујорку на седници Савета безбедности УН: ситуација у Босни и Херцеговини је веома напета и проблематична. Много је објективних фактора и невоља субјективне природе, повезаних са личним обрачуном политичких лидера у земљи, који преносе визију не само својих присталица, већ и једног дела бирача, што уноси озбиљан поремећај у активности државних органа.
