Попис становништва као политика
У Црној Гори друштвено-политичка ситуација има тенденцију даљег погоршања. А разлог за то није само скоро тромесечно одсуство нове Владе земље и постојање техничког мандата. Политичку кризу овога пута изазвала је чисто техничко-статистичка мера – попис становништва и станова у Црној Гори, који је заказан за 1.-15. новембра, али је одложен за месец дана.
Попис становништва у већини европских земаља је пре свега користан и важан догађај, јер представља основу за предвиђање будућности свих области живота земље и разумевање проблема данашњице. Међутим, у Црној Гори се попис становништва претворио у политичку меру која угрожава националну поделу земље, која је донедавно важила за модел толеранције у међунационалним и међуверским односима.
Подсећамо да се, према националном законодавству, пописи спроводе сваких 10 година, а последњи је одржан 2011. године. Према његовим резултатима, 44% становништва чинили су Црногорци, 28% Срби, 6% Бошњаци, 5% Албанци, остало Роми, Муслимани, Југословени и Египћани. Следећи попис становништва требало је да буде одржан 2020. године, али је почела пандемија ковида. Нова, просрпска власт је одмах по његовом завршетку започела припреме за попис, који се почетком 2023. године из статистичке мере претворио у политички пројекат. Главну улогу у овој трансформацији имале су просрпске и проруске странке и покрети Црне Горе, окупљени око коалиције За будућност Црне Горе, насљеднице Демократског фронта.
Упитник садржи скоро 80 питања, али су три питања – национална и верска припадност, језик – била у средишту политичке калкулације. Односно, у центар статистичког мјерења било је могуће ставити чисто политички проблем – да ли ће се црногорски идентитет очувати или ће се постепено уништавати, а временом ће бити могуће промијенити и уставно уређење земље. Да би се тај циљ остварио, почело је извесно слабљење државе. Овим појмом политиколози и регионални медији означавају покушаје да се вјештачки повећа број српског становништва и шири наратив о „српском свету“ у Црној Гори.
Неке статистике
Међународна организација за стандардизацију је 2017. године одвојила црногорски језик од српског и дала му одговарајући геокод – ИСО 3166-2:МЕ. Али ни данас црногорски језик није постао прави државни језик. Заиста, црногорски је веома сличан српском и хрватском, али само Срби себи дозвољавају омаловажавајуће коментаре о томе.
Према подацима Центра за демократију и људска права (ЦЕДЕМ), 48,6% испитаника у Црној Гори сматра да говори српски (+6% у односу на податке истраживања из 2011), црногорски – 36% (број се није променио), босански -2,6% (-4%).
Конфесионалне преференције грађана Црне Горе карактерише висок степен поверења (80-89%) у СПЦ (неколико година касније она је донекле променила назив у Црногорско-приморска епархија СПЦ). То је сасвим разумљиво – других православних цркава у земљи практично нема, јер Црногорска православна црква још није призната као канонска и има малу подршку (око 10%). Уз подршку српских власти, СПЦ је постала не само утицајна духовна сила, већ и моћан политички фактор на Западном Балкану.
Ситуација је нешто боља са етничком идентификацијом грађана земље. Подаци Центра показују да већина себе сматра Црногорцима – 46,2% (+2% у односу на податке из 2011.), Србима – 32,8% – (+4%), Бошњацима – 7,7% (+1%), Албанцима – 5,1% (непромењено ) и други.
Да ли је циљ пописа да се Црна Гора ослаби?
Већина црногорских Срба живи на северу и неколико приморских подручја. Тиме се стварају, хипотетички, повољни услови за формирање два ентитета (црногорског и српског, по узору на БиХ) или заједнице српских општина (како је планирано на Косову), што ће угрозити независност и интегритет Црне Горе.
Политичке снаге заинтересоване за овакав сценарио кренуле су у посрбљавање друштва са циљем асимилације Црногораца у својој земљи. Бивши лидер просрпско-проруског Демократског фронта М.Лекић је о томе сасвим искрено говорио: позвао нас је да покажемо да смо „више Срби од других“, те да приликом пописа становништва Срби, присталице Српске православне цркве која говори српски језик треба звати Србима. Ни мање ни више. Иначе се то не може назвати притисцима на будуће пописиваче и покушајем нарушавања слободе изражавања.
СПЦ се укључила у покушаје мобилизације Црногораца. Примера ради, патријарх Српске православне цркве Порфирије недавно је посетио Црну Гору, у пратњи лидера неких десничарских националистичких српских партија. Он је у једној од својих беседа позвао вернике да се дефинишу као Срби, што је, очекивано, изазвало талас оштрих критика представника црногорских патриотских снага.
Дипломатски скандал између Црне Горе и Хрватске догодио се због билборда у јужном делу земље и на подручјима дуж хрватске границе. На њима су били хрватски научници 18. и 19. века Б. Богишић и Р. Бошковић са провокативним натписом – „Поносан сам што сам Србин“. Наравно, то је изазвало незадовољство и питања званичног Загреба.
Данас црногорски градови изгледају као да су пред изборима – пуни су плаката који позивају грађане да се изјасне као Срби.
Сличне поступке црногорских противника опозиција карактерише као „етнички инжењеринг“, односно масовну и вештачку промену националног састава земље. Тешко је не сложити се са тим.
Проблеми црногорског пописа
Јасно је да у овако напетој друштвено-политичкој и информативној ситуацији има разлога за сумњу у објективне резултате пописа. Да, не одржава се под цевима руских митраљеза, као на привремено окупираном Криму и Донбасу одржани такозвани „избори“. Али идеолошки и информативни притисак на етничке Црногорце је прилично јак и праћен продубљивањем поделе друштва на политичке, вјерске и етничке компоненте.
Постављају се и питања о механизму самог пописа. Посебно: како и ко ће спроводити истраживања у иностранству; како је 4.500 људи припремљено за истраживање у самој Црној Гори, од којих су већина студенти и незапослени; да ли ће нова Влада моћи да обезбеди сигурност пописног процеса и његове логистике; зашто нема превода анкетних питања на албански, на чему инсистира албанска мањина и други проблеми. Неки социолози имају питања о методологији припреме, спровођења и обраде резултата пописа.
Недељу дана пре планираног почетка пописа, припремљени су предлози за састав нове Владе, које би Скупштина требало да разматра током текуће недеље. У случају позитивног гласања, предмет се преноси на извршне органе свих нивоа. Природно је да би овај процес могао негативно утицати на саму листу и обраду њених резултата, отежавајући сва техничка и организациона питања.
Заоштравање друштвено-политичке ситуације уочи пописа и поменути технички проблеми дали су разлог опозиционим странкама и националним саветима Албанаца, Бошњака, Рома и Хрвата да поднесу предлог за одлагање пописа за 3-6 месеци – док се проблеми не реше и стање у земљи нормализује. Европски парламент се 18. октобра заложио за одлагање пописа на неко време док се ситуација у земљи не стабилизује, што ће омогућити његово спровођење у складу са захтевима Европске уније и међународним стандардима.
Четири опозиционе партије (ДПС, ДСП, СД, ЛП) позвале су своје симпатизере и грађане Црне Горе да бојкотују попис становништва у новембру и понудиле да га одложе за пролеће следеће године. Према проценама појединих стручњака, бојкоту би могло да се придружи и до 10-15 одсто становништва. Ни тада се резултати пописа не могу препознати као објективни и одражавају стварни портрет становништва Црне Горе. И скоро 5 милиона евра ће бити изгубљено.
Дакле, спровођење пописа становништва и становања Црне Горе у новембру 2023. године било је непрактично из следећих разлога:
- нестабилна политичка ситуација и постојање опасности од политичке, етничке и конфесионалне подјеле црногорског друштва;
- информативна и идеолошка кампања појединих политичких снага, које уз подршку из иностранства покушавају да вештачки промене црногорски идентитет, што ће угрозити постојећи уставни систем;
- постојање низа техничких и методолошких проблема у спровођењу пописа;
- опасност да у случају „успешног“ покушаја прве етничке инжењерске операције у региону у промени националног идентитета становништва, постане „популарна“ и на другим местима и изазове жељу да се понови.
Одлагање пописа за само месец дана вјероватно неће битно утицати на процес, јер је то ограничен период за потпуну нормализацију друштвено-политичке ситуације у Црној Гори.
