Двадесет пет година од завршетка рата и 15 година од проглашења независности Косова, косовска Митровица и даље је подељена. Централни мост преко Ибра требало је да повеже два дела града – српски и албански. Структура, која по самој дефиницији треба да уједини, постала је стални извор контроверзи.
Немогуће без сагласности Срба…
Мост у Косовској Митровици је требало да буде званично пуштен у саобраћај још у јануару 2017. године, али се то никада није догодило. Церемонија којој је требало да присуствују високи званичници ЕУ неколико пута је одлагана пре него што је тема постепено изгубила на актуелности.
Пре више од годину дана, проблем се поново појавио.
У априлу 2023. Скупштина општине Косовска Митровица, која је практично остала без српских представника након што су се Срби повукли из свих косовских институција у новембру 2022. године, одлучила је да коначно покрене саобраћај преко главног моста у Косовској Митровици. Ови планови изазвали су прилично оштру реакцију локалних српских лидера и високих званичника у Србији, који су истакли да је циљ тог потеза изазивање сукоба и, на крају, протеривање Срба са Косова.
Коментаришући одлуку општине Северна Митровица да отвори мост на Ибру, председник Србије Александар Вучић рекао је да косовски премијер Албин Курти „тражи сукобе по сваку цену“.
Званичници ЕУ су тада такође критиковали иницијативу, напомињући да сада није добар тренутак за отварање главног моста у Косовској Митровици. Мисија НАТО, Кфор, истакла је потребу политичког дијалога за решавање питања отварања централног моста преко Ибра. Преведено са дипломатског на једноставан језик, у овим изјавама је наглашено да мост треба да буде отворен тек када Срби на то пристану.
Отварање је одложено. Али пре неколико дана, тема је поново постала актуелна.
У мају су представници странке Аљбина Куртија, Покрет Самоопредељење, на општинском састанку у Северној Митровици апеловали да се спроведе одлука донета прошле године о отварању моста преко Ибра. Истовремено, заменик директора косовске полиције у северном региону Ветон Елшани рекао је да ће мост преко Ибра у Митровици бити пуштен за саобраћај „врло брзо”. У интервјуу за косовску телевизију, он је истакао да тренутно са својим руководством разговара о начину на који то треба да се уради. „Верујем да је само питање времена када и како ће се мост отворити“, рекао је Елшани новинарима.
Негативна реакција Срба и међународне заједнице на обновљену расправу о отварању моста уследила је готово одмах.
Водећа српска странка на Косову, Српска листа, рекла је да је пуштање моста у саобраћај „апсолутно непотребан, неприхватљив и ескалирајући корак са циљем даље дестабилизације“. Они су позвали међународну заједницу да „сигнализира Куртију да се отварање моста не може обавити без сагласности Срба који живе на северу Косова“, а тренутно представници српске заједнице не показују подршку таквом потезу.
Европска унија је подсетила да је питање отварања моста део дијалога уз посредовање ЕУ и да стога све одлуке треба да се доносе у оквиру тог процеса, уз учешће званичних делегација Косова и Србије.
Мисија НАТО-а на Косову, КФОР, такође је, као и увек, позвала да се све одлуке о главном мосту преко Ибра доносе у оквиру дијалога Косово-Србија, уз посредовање Европске уније.
Треба напоменути да тренутно нема препрека за оне који заиста треба да пређу Ибар. Саобраћај је активан и преко других мостова доступних у овом региону. Али централни мост у Косовској Митровици је одавно престао да се посматра искључиво као елемент инфраструктуре.
Прича о мосту
Чувеном мосту је одмах после рата додељена улога „миротворца“. Француска влада је 2001. године допринела са скоро 1,5 милиона евра у обнову моста. Посао је требало да буде корак не само ка послератној обнови, већ и ка помирењу: услови уговора предвиђали су да буде укључена мултиетничка грађевинска екипа коју чине и Албанци и Срби. Упркос свим препрекама, сав посао је обављен.
Међутим, та мирна идила није дуго трајала.
У марту 2004. избили су масовни нереди на северу Косова након извештаја да се троје албанске деце удавило у Ибру након што су их напали Срби. Српска страна је негирала било какву умешаност, али је замајац насиља већ био у снази. Дан након трагедије, Албанци су изашли на улице на јужној обали. Јединице КФОР-а блокирале су мост, али то није зауставило насиље. Насиље се проширило широм Косова, а у нередима је страдало 19 људи – 11 Албанаца и осам Срба.
Од тог времена мост преко Ибра у Митровици не функционише у потпуности.
Почетком 2010-их, убрзо након што је Косово прогласило независност, дошло је до новог избијања насиља, а град Косовска Митровица је поново дошао у центар пажње.
Косовска полиција је у јулу 2011. обезбедила контролу над контролним пунктовима на граници Косова и Србије на северу, што је изазвало протесте Срба и довело до сукоба.
Како су тензије кулминирале на северу, подигнуто је више десетина барикада, укључујући и мост на Ибру.
Враћање моста у функцију било је једно од питања о којима се разговарало на преговорима о нормализацији односа између Београда и Приштине, који су покренути под окриљем Европске уније пре деценију. Споразумом о нормализацији односа између Косова и Србије предвиђена је „ревитализација моста“, која је имала за циљ да се коначно покрене саобраћај преко реке.
Године 2014. барикада на мосту је коначно уклоњена, али су је Срби одмах заменили такозваним „Парком мира“ – који је чинило неколико малих стабала у бетонским саксијама.
„Парк барикада“ је демонтиран 2016. године када је мост отишао у реконструкцију договорену у оквиру преговора Приштине и Београда уз посредовање ЕУ.
Пошто су завршене поправке које финансира ЕУ у вредности од преко 1,2 милиона евра, локалне српске власти почеле су да граде бетонски зид од два метра на северној страни моста.
Званично је саопштено да је реч о чисто техничкој конструкцији – потпорном зиду за насип. Нешто касније, након интензивних разговора, уз посредовање ЕУ, стране су успеле да постигну договор о уклањању зида, што је у складу са тим и учињено. Али тада је улица која је ишла од северног дела моста проглашена за пешачку, што је отежало настојање да се успостави саобраћај возила…
Симбол… чега ипак?
Бескрајна и напета историја моста у Косовској Митровици показује да сваки мировни напор учињен симболичним потезима има своје границе. Креативна идеја званичника ЕУ да се мост претвори у симбол позитивне промене наишла је на ништа мање креативно противљење Срба.
Сада је важно да Срби покажу да су безбедни на Косову, а мост треба да игра важну улогу у томе.
Промоција српске визије ситуације на мосту довела је до тога да мост послужи као симбол нерешеног сукоба.
С друге стране, најновије иницијативе Албанаца да промовишу идеју коначног отварања моста имају за циљ спровођење још једног симболичног чина – фиксирање моћи Приштине на северу. Отворени мост као да је део процеса, уз забрану употребе готовинског динара и затварање српских банака на северу…
Сада је јасно да се „питање моста“ ни на који начин не односи искључиво на обезбеђивање одговарајуће логистике. Ово је питање борбе различитих симбола и чула. И док се борба наставља, нефункционални мост служи као симбол ћорсокака у коме се дијалог Београда и Приштине, уз посредовање Брисела, налази до данас.
