- Председник Украјине посетио Србију
7–8. августа председник Украјине Володимир Зеленски боравио је у својој првој посети Србији, где се састао са председником Александром Вучићем и премијером Ђуром Мацутом.
Током разговора у Београду стране су разматрале стварање зоне слободне трговине између две земље. Одговарајући споразум могао би да буде закључен до краја 2026. године.
Питања испоруке оружја или муниције Украјини, као ни покретање заједничке војне производње, нису разматрана на састанцима. „Данас нисмо разговарали ни о каквој војној сарадњи“, рекао је председник Србије на завршној конференцији за новинаре.
Међу договорима постигнутим у Београду је пакет хуманитарне подршке Србије Украјини, посебно у области здравства и енергетике. Вучић је саопштио да је Србија издвојила значајну помоћ у лековима и да планира да подржи Украјину опремом неопходном енергетском сектору пред зиму. Према речима Зеленског, Србија ће за подршку украјинској енергетици издвојити два милиона евра.
Поред развоја билатералних односа, посета је имала и значајну геополитичку димензију. Београд, као што је познато, одржава блиске везе са Москвом и одбија да се придружи санкцијама које је Европска унија увела Русији. Истовремено, председник Србије је више пута истицао подршку територијалном интегритету Украјине и последњих година је већ два пута боравио у Украјини на самитима „Украјина – Југоисточна Европа“.
На конференцији за новинаре председник Србије је такође изразио подршку територијалном интегритету Украјине: „Подржавамо Повељу УН, резолуције УН, а то значи територијални интегритет свих чланица УН, што значи и територијални интегритет Украјине. …Наставићемо ову принципијелну политику. Нема никаквог ‘али’ по овом питању“.
Са своје стране, председник Украјине подржао је територијални интегритет Србије. На конференцији за новинаре нагласио је да став Украјине о „једнострано проглашеној независности Косова остаје непромењен“. „Увек смо то наглашавали и политика Украјине се није променила“, истакао је Зеленски.
- Премијер Албаније позвао на подршку Украјини упркос ставу Кијева о Косову
Изјава председника Украјине Володимира Зеленског током посете Београду о непризнавању независности Косова изазвала је снажан одјек у региону. У Приштини и Тирани изражено је неслагање са званичним ставом Кијева о Косову, док су државни званичници, политичари и стручњаци истовремено изразили подршку Украјини у њеној борби против руске агресије.
Градоначелник Приштине Перпарим Рама наложио је да се са фасаде зграде у центру града уклони велики банер са украјинском заставом, који је био постављен у знак подршке Украјини од почетка руске инвазије пуног обима. Он је изјавио: „Наша емпатија и солидарност увек ће бити уз народе који се суочавају са ратом, насиљем и прогоном. …Али ниједна ствар и ниједна политика не могу се градити на умањивању државности Косова и жртве његовог народа!“, написао је градоначелник Приштине на Фејсбуку.
Министар спољних послова Косова Глаук Коњуфца нагласио је да „Косово остаје непоколебљиво у подршци суверенитету, независности и територијалном интегритету Украјине“, док „са поштовањем, али одлучно“ одбацује „свако тумачење Републике Косово кроз призму територијалног интегритета Србије“.
Министарство за Европу и спољне послове Албаније издало је саопштење у којем је дипломатски изразило неслагање са изјавама председника Украјине у Београду о Косову и јасно подржало како независност Косова, тако и суверенитет, независност, територијални интегритет и европску будућност Украјине.
Премијер Албаније Еди Рама у објави на мрежи X оштро је критиковао оне који су позвали на прекид подршке Украјини због њеног става о Косову. „Каква срамота – изгубити из вида једноставну истину: слобода не функционише по принципу кешбека“, написао је. По његовом мишљењу, Украјина греши по питању Косова, али њено право да буде слободна остаје неспорно. „Украјина може да греши – и да, греши када је реч о Косову – али њено право да буде слободна остаје неспорно. Борба за то право значи борбу за Европу и за нас саме“, нагласио је Еди Рама.
- КФОР оптимизује своје присуство на Косову
После скоро три деценије, присуство КФОР-а, међународних снага на Косову под вођством НАТО-а, почиње да се смањује. Промене су најављене још почетком лета, када је Алијанса саопштила да ће постепено „оптимизовати“ присуство КФОР-а на Косову.
КФОР је 10. августа најавио постепени пренос надлежности за безбедност на Косовску полицију на две локације од огромног политичког и симболичког значаја: у манастиру Високи Дечани Српске православне цркве и на главном мосту преко реке Ибар у Митровици, који повезује северни део града, где претежно живе Срби, са јужним делом, где живе Албанци.
КФОР је нагласио да то не значи да напушта Митровицу и северно Косово. Међународне снаге ће и даље задржати присуство са обе стране моста и широм северног Косова, уз спремност да реагују на свако погоршање безбедносне ситуације.
Исти постепени приступ примењује се и на обезбеђење манастира. КФОР је 10. августа званично потврдио да је започео постепено укључивање припадника Косовске полиције у безбедносну структуру око манастира Високи Дечани, наглашавајући да ће тај процес бити постепен и зависити од безбедносних услова. „Овај процес ће бити постепен и заснован на условима, а одвијаће се у тесној координацији са низом актера, укључујући представнике Српске православне цркве и институција на Косову, као и представнике Косовске полиције и Мисије Европске уније за владавину права на Косову – ЕУЛЕКС“, саопштио је КФОР.
„Српска листа“, највећа српска политичка странка на Косову, одлучно се успротивила било каквом смањењу присуства КФОР-а, нагласивши да Косовска полиција није стекла поверење српске заједнице и да присуство КФОР-а пружа важан осећај безбедности и стабилности.
На иницијативу „Српске листе“, 11. августа одржан је састанак лидера странке са командантом КФОР-а Озканом Улуташем.
Озкан Улуташ је саопштио да је процес промена у присуству КФОР-а на главном мосту преко Ибра тек у почетној фази, али да ће КФОР и након његовог завршетка задржати „снажно присуство“ у Северној Митровици и на северу Косова. Када је реч о манастиру Високи Дечани, нагласио је да КФОР и даље има улогу првог реаговања на безбедносне претње.
Командант КФОР-а потврдио је да је процес „оптимизације“ покренут због побољшања безбедносне ситуације на Косову, нагласивши да је реч о постепеном процесу који зависи од услова на терену и који може бити поништен ако развој догађаја угрози трајну безбедност и регионалну стабилност.
- Предлози Вучића о промени тока реке Ибар критиковани у Приштини и Тирани
Председник Србије Александар Вучић изјавио је 9. августа да србијанске власти разматрају могућност промене тока реке Ибар, која извире у Црној Гори и протиче кроз Србију и Косово.
Ибар напаја акумулацију Газиводе/Ујман и систем Ибар–Лепенац, који су од кључног значаја за водоснабдевање, енергетику, индустрију и пољопривреду Косова.
Најновија изјава председника Србије уследила је након рушења готово двадесет објеката у власништву Срба на обали језера Газиводе. Власти Косова саопштиле су да су приватне куће и хотел били изграђени без дозволе.
Вучићева идеја о промени тока реке уследила је као одговор на, како наводе у Београду, прогон српског становништва на Косову. „Пошто се тако иживљавају над нашим народом, имамо различите разлоге да променимо ток Ибра, а онда ћемо видети шта ће Албанци да ураде и како ће се понашати“, изјавио је председник Србије. Он је рекао да су већ позвани „стручњаци, људи из грађевинског сектора, инжењери и други“ који треба да размотре питање и предложе могућа решења.
Следећег дана Вучић је поновио своју изјаву, додајући да „разматра питање водних путева на територији Републике Србије у складу са домаћим законодавством“. „Имамо своје интересе и о њима водимо рачуна“, рекао је.
Вршилац дужности председника Косова Албуљена Хаџију назвала је Вучићеву идеју о Ибру „апсурдном“, „претећом“ и „шовинистичком“.
Премијер Албаније Еди Рама реаговао је на изјаве из Београда, нагласивши: „Територија Републике Косово није србијанска територија, а природни ресурси који се тамо налазе нису ресурси Републике Србије“. Осим тога, према његовим речима, река ће наставити да тече у складу са географијом, а не фолклором, и управо због оваквих ситуација постоји међународно водно право.
