Снимци сахране бившег команданта Војске Републике Српске Ратка Младића у Београду, уз пуне војне почасти и учешће србијанских министара, шокирали су Европу и покренули расправу о европској будућности Србије.
Злочинац или бранилац
Председник Европског савета Антонио Кошта и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен су у идентичним изјавама објављеним на платформи X навели да су снимци са церемоније одавања почасти Младићу, одржане у земљи која је кандидат за чланство у ЕУ, „шокантни”. „Елементи званичне подршке и присуство појединих високих србијанских званичника сахрани изазивају дубоко жаљење” и „показују изостанак суочавања са мрачним поглављем новије европске историје, те су у супротности са вредностима на којима почива пут Србије ка Европској унији”, изјавили су Коста и Фон дер Лајен.
Изјаве лидера ЕУ су разумљиве и очекиване. Међутим, одавање почасти Ратку Младићу заправо није неочекивана сензација, већ очекивана манифестација става србијанских власти о тумачењу догађаја из рата у Југославији и улоге појединих личности у тим догађајима.
Званични Београд никада није крио, штавише, чак је и истицао да не признаје геноцид у Сребреници. Сходно томе, пресуду Хашког трибунала против бившег команданта босанских Срба србијанске власти доживљавају као неправедну, па чак и нелегитимну, док се сам Младић не посматра као злочинац, већ као бранилац српског народа.
Нема изопштених
Ратко Младић није изузетак. У оквиру идеологије која тренутно доминира у Београду, злочинцима се не сматрају ни друге српске политичке личности и војни команданти које је осудио Хашки трибунал. Претходних година, када су се српски војни официри или политичари осуђени у Хагу враћали из затвора, нису постајали изопштеници нити заборављени пензионери, већ су се активно укључивали у политички живот или постајали уважени ментори.
Генерал Владимир Лазаревић, који је провео десет година иза решетака на основу пресуде Хашког трибунала за ратне злочине почињене током сукоба на Косову, дочекан је као херој након повратка из затвора 2015. године. По повратку у домовину, бивши командант Приштинског корпуса Војске Југославије почео је да предаје на Војној академији у Београду. Његово прво предавање, како је известио BIRN, било је посвећено „херојству и хуманости” српских војника током „противтерористичких операција” на Косову 1998–1999. године.
У то време, портпарол ЕУ је поводом Лазаревићевог ангажмана на академији изјавио да именовање „осуђеног ратног злочинца на Војну академију Србије” директно противречи принципима које је Србија била дужна да поштује као кандидат за чланство у ЕУ. Ипак, ЕУ из тога није извела никакве системске закључке.
Пре три године, Небојша Павковић, бивши командант Треће армије Војске Југославије – кога је Међународни кривични суд за бившу Југославију осудио на 22 године затвора због ратних злочина и злочина против човечности почињених током рата на Косову – говорио је путем интернета, директно из затвора, на отвореном часу у једној школи у Новом Саду. Његово излагање било је посвећено једној од битака у рату на Косову. На том догађају говорио је и градоначелник.
Војислав Шешељ, лидер Српске радикалне странке, кога је Хашки трибунал прогласио кривим за злочине против човечности – подстицање на етничко чишћење Хрвата у Војводини – и даље активно учествује у политичком животу и у дебатама на телевизијским каналима блиским власти.
Дебела црвена линија
С обзиром на политику Београда последњих година, сахрана Младића уз војне почасти и погребна церемонија којој су присуствовали државни званичници могу се сматрати логичним наставком дотадашњег курса. Међутим, по свему судећи, Београд је овог пута прешао црвену линију у односима са Бриселом – због обима и ужасавајуће природе злочина за које је осуђен бивши командант Војске Републике Српске, као и због глобалног одјека који је изазвало величање злочинца под чијом је командом почињен највећи геноцид у Европи од Другог светског рата.
Европска унија још увек није званично саопштила како ће одавање почасти Младићу утицати на захтев Србије за чланство. На питање новинара о могућим последицама, портпарол председнице Европске комисије Фон дер Лајен одговорио је да ЕУ и даље „разматра то питање”. Међутим, дипломата ЕУ који је желео да остане анониман рекао је за „Еуроњуз” (Euronews): „Свима је јасно да је, након овог гнусног величања Младића, отварање Кластера 3 тренутно потпуно искључено.”
Међутим, процес отварања преговарачких поглавља заправо је „на чекању” још од почетка 2022. године. Као главни разлози наводе се слабљење демократије у Србији и одбијање Београда да усклади своју спољну политику са политиком ЕУ, а пре свега неспремност да уведе санкције Русији због њене агресије на Украјину. Након одавања почасти Ратку Младићу на готово државном нивоу, не само отварање кластера, већ и сам процес приступања Србије ЕУ могао би, у принципу, да буде заустављен. У сваком случају, такви предлози се већ износе.
Група посланика Европског парламента из четири велике политичке групације, на иницијативу чешког посланика Ондреја Колара (ЕПП), већ је упутила писмо комесарки за проширење Марти Кос, предлажући да се процес европских интеграција Србије суспендује. „Тражимо од Европске комисије да размотри суспензију или замрзавање процеса приступања Србије све док српске власти недвосмислено не одбаце величање и јавно одавање почасти појединцима осуђеним за ратне злочине и геноцид”, наводи се у писму које је потписало двадесет троје посланика из редова Европске народне партије (ЕПП), Социјалиста и демократа (С&Д), Либерала (Обновимо Европу / Renew Europe) и Зелених. „Земља која тежи чланству у Европској унији не може да велича такву особу (Ратка Младића) током њеног живота или након њене смрти, јер је то неспојиво не само са темељним вредностима на којима почива Европска унија, већ и са основним људским моралом”, истичу потписници писма.
Прилика за „ресетовање”
„Суспензија” или „замрзавање” европских интеграција пружа Србији прилику за политичко „ресетовање” и наставак кретања ка ЕУ. Теоретски, таква прилика ће се у Србији веома брзо указати: ванредни парламентарни избори биће одржани 25. октобра, а након њих, како се очекује, и председнички избори. Међутим, судећи по свему, не треба очекивати суштинске промене у власти и државној политици. Александар Вучић и његова Српска напредна странка тренутно успевају да задрже водеће позиције на политичкој сцени Србије. Ниво подршке истински проевропским демократским снагама, за које Ратко Младић није херој већ злочинац, недовољан је да би оне дошле на власт.
Очекује се да ће изборни резултати донети само извесне прерасподеле функција: Вучић ће преузети место премијера, док ће неко од његових сарадника постати председник. Но, то неће суштински променити политички пејзаж Србије, нити суштину и правац унутрашње и спољне политике земље.
Уколико се ова прогноза покаже тачном, то неће значити само стагнацију европских интеграција Србије. То ће значити и наставак промовисања идеологије „велике Србије”, појаву све већег броја злокобних сенки мрачне прошлости и развој ситуације у региону према веома опасном сценарију.
Аналитичка група CWBS-а
