- Bajden upozorava na opasnost za Balkan ako se pomoć Ukrajini zaustavi
Američki predsjednik Joe Biden upozorio je da bi mir u Evropi, posebno na Balkanu, mogao biti narušen ako Kongres ne donese odluku o dodatnoj pomoći Ukrajini. Ako SAD povuku pomoć i Rusija na kraju pobijedi Ukrajinu, Balkan će se suočiti s ruskim prijetnjama, kao i Poljska i Mađarska, rekao je Biden na Konferenciji gradonačelnika u Washingtonu 19. januara. “Ako odemo, a Rusija izdrži njihov napad i pobijedi Ukrajinu, šta mislite da će se desiti u balkanskim zemljama? Šta mislite da će se desiti od Poljske do Mađarske?” rekao je predsjednik SAD-a.
- Najjača vojska u regionu Zapadnog Balkana je vojska Srbije, koja je poboljšala svoju poziciju i sada je na 56. mjestu prema Globalnom indeksu vatrene moći.
Na listi je ukupno 145 zemalja.
Albanija značajno zaostaje, na 90. poziciji.
Sjeverna Makedonija zauzima 110. mesto.
Bosna i Hercegovina – 116.
Crna Gora – 129. mesto.
Delimično priznato Kosovo, koje nema sopstvenu vojsku, samo Kosovske bezbednosne snage (KBS), zauzima 135. mesto.
Global Firepower objavljuje ocenu vojne moći zemalja od 2006. Istraživanje ispituje potencijal za ratovanje na kopnu, moru i u vazduhu, uzimajući u obzir više od 60 faktora.
- Srbija je u periodu od 2014. do 2023. godine na nabavku naoružanja potrošila oko 2,87 milijardi dolara.
U taj iznos nisu uključeni avioni MiG-29, tenkovi T-72B1MS i borbeni oklopna vozila BRDM-2MS koje je u Srbiju prebacila Rusija. Ovo se navodi u istraživanju emisije Dozvolite… RTS.
Vojska Srbije je 2014. imala vojni budžet od 777 miliona dolara. Učešće budžeta za odbranu u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije iznosilo je 1,6%.
U 2015. ovi pokazatelji su iznosili 515 miliona dolara, ili 1,35% BDP-a.
U 2016. godini iznosio je 654 miliona dolara, ili 1,6% BDP-a. Iz Rusije su kupljena dva helikoptera i počeo je proces kupovine helikoptera od Airbusa.
Vojni budžet Srbije u 2017. iznosio je 639 miliona dolara ili 1,54 odsto BDP-a.
U 2018. bilo je oko 867 miliona dolara, ili 1,71% BDP-a.
Vojni budžet Srbije u 2019. godini iznosio je 986 miliona dolara ili 1,92 posto BDP-a. Počela je nabavka kineskih lansera SAM FK-3 (izvozna verzija sistema PVO HK-22), ruskih lansera SAM Pancir-S1 i ruskih helikoptera Mi-17 i Mi-35.
Beograd je 2020. godine za budžet za odbranu izdvojio 1,05 milijardi dolara, što je bilo 2% BDP-a.
U 2021. godini iznosio je 1,463 milijarde dolara, ili 2,54% BDP-a.
U 2022. godini iznosio je 1,247 milijardi dolara, ili 1,97% BDP-a.
U 2023. godini iznosio je 1,51 milijardu dolara, što je najveći iznos u novijoj istoriji zemlje, koji je iznosio 2% BDP-a.
- Povećanje vojnog budžeta u periodu od 2014. do 2023. godine zabilježeno je u svim zemljama Zapadnog Balkana (u dolarima).
Sjeverna Makedonija je povećala izdatke za odbranu za 2,37 puta.
Srbija – za 1,94 puta.
Albanija – za 2,08 puta.
Crna Gora – za 1,9 puta.
Bosna i Hercegovina je svoj vojni budžet povećala prilično simbolično, za svega 5%.
- Od 1. februara, euro postaje jedina valuta dozvoljena za gotovinske platne transakcije na Kosovu.
Srpski dinar će biti povučen iz opticaja na Kosovu, odlukom Centralne banke Kosova (CBK). “Jedina valuta dozvoljena za gotovinsko plaćanje u sistemu gotovinskog plaćanja Kosova je euro”, navodi se u Uredbi CBK. Druge valute se mogu koristiti “samo kao fizičke vrednosti za skladištenje” ili na bankovnim računima, za međunarodna plaćanja ili mjenjačke transakcije.
Narodna banka Srbije je napomenula da je odlukom Centralne banke Kosova praktično zabranjeno korišćenje i dostupnost dinara građanima Kosova i Metohije koji primaju državne penzije, plate i socijalna davanja u dinarima, onemogućeno je podizanje dinara sa bankomata, pošte, kancelarije i finansijske institucije, kao i transakcije između građana i subjekata u dinarima. Narodna banka Srbije pozvala je na hitno ukidanje mera za sprečavanje prometa dinara na Kosovu i istakla da “privremene institucije samouprave na Kosovu i Metohiji nisu ni na koji način ovlaštene da proglašavaju euro (ili bilo koju drugu devizu) jedinu legalnu valutu na Kosovu i Metohiji, ali ni euro ne može biti zakonsko sredstvo plaćanja na Kosovu i Metohiji, jer je Narodna banka Srbije jedini nadležni emiter ovlašćen da odlučuje o korišćenju dinara na teritoriji Republike Srbije.”
Najveća srpska stranka na Kosovu, Srpska lista, saopštila je da je odluka “režima [kosovskog premijera] Albina Kurtija odluka da se Srbi protjeraju sa ovih teritorija bez upotrebe oružja. Portparol EU Peter Stano, odgovarajući na pitanja o odluci Centralne banke, koja će stupiti na snagu 1. februara, rekao je da blok još analizira to pitanje, uključujući motive i implikacije. Kosovo i Srbija treba da izbegavaju nekoordinisane akcije koje ne doprinose normalizaciji i koje mogu negativno uticati na situaciju na terenu, rekao je Stano. On je ponovio poziv obema stranama da se to pitanje reši u okviru dijaloga za normalizaciju uz posredovanje EU.
Predjsednik Srbije Aleksandar Vučić zatražio je od predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da utiče na Prištinu da Kosovo ne ukida dinarski platni promet.
- Odlaganje zajedničkog slobodnog pristupa tržištima rada Srbije, Albanije, Severne Makedonije u okviru inicijative “Otvoreni Balkan”
Ovo je saopštila vlada Sjeverne Makedonije. Potpisivanje dokumenata o međusobnom otvaranju tržišta rada u državama članicama “Otvorenog Balkana” najavljeno je 21. januara u Skoplju, tokom redovnog sastanka lidera ove regionalne inicijative – premijera Sjeverne Makedonije i Albanije, Dimitara Kovačevskog i Edija Rame, kao i predjsednika Srbije Aleksandra Vučića. Uvođenje slobodnog pristupa tržištu rada, kako je najavljeno, odlaže se do trenutka kada tehnički uslovi za primenu sporazuma budu u potpunosti stvoreni u svakoj od zemalja koje su pristupile inicijativi – Albaniji, Srbiji i Severnoj Makedoniji. “Trenutno su usklađeni protokoli koji se odnose na uslove slobodnog pristupa tržištima, kao i šeme elektronske identifikacije. Na osnovu njih, tehničke grupe u svakoj pristupaju odgovarajućoj finalizaciji”, navodi se u saopštenju. Koordinacioni i tehnički testovi “pokazali su da je potrebno više vremena da se testiraju i konfigurišu servisi u sistemima tri zemlje kako bi bili javno dostupni svim građanima”. “Institucije odgovorne za implementaciju aktivno rade na dodatnom testiranju i harmonizaciji sistema, uzimajući u obzir značaj, potrebe i koristi za građane”, saopštila je vlada Sjeverne Makedonije.
- Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić predstavlja program “Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”.
Svečani povod za predstavljanje bila je priprema za međunarodnu izložbu Ekspo 2027, koja će biti održana u Beogradu, ali dokument koji je Vučić predstavio predstavlja plan razvoja zemlje za naredne četiri godine. Program je osmišljen za period od 2024. do 2027. godine i predviđa podizanje životnog standarda građana, realizaciju projekata iz oblasti nauke i tehnologije, obrazovanja, zdravstva, ekologije, razvoja infrastrukture, industrije, energetike, poljoprivrede i turizma. Suština svih projekata koji su predstavljeni je uspješna Srbija, rekao je Vučić. Ulaganja u projekte predviđene za naredne četiri godine, uključujući pripreme za Ekspo 2027, biće na nivou godišnjeg budžeta zemlje i iznose 17,8 milijardi evra.
Srbija će, ako uspe i ispuni plan, 2027. godine povećati svoj bruto domaći proizvod na 92,7 milijardi evra, što će utrostručiti broj iz 2012. godine, napomenuo je Vučić. Preduslov za realizaciju svih predviđenih projekata je očuvanje mira, naglasio je predsednik Srbije i dodao da zemlja neće skrenuti sa svog evropskog puta. “U ovim uslovima, s obzirom na takvu geopolitičku situaciju u svetu, prioritet nam je očuvanje mira u regionu ako ne možemo da utičemo na globalnu situaciju. Takođe je važno da, uprkos tome što smo često s pravom ljuti zbog izjava mnogih u Evropi, posebno kada je riječ o Kosovu i Metohiji i teritorijalnom integritetu naše zemlje, Srbija večeras mora da pošalje jasnu poruku da će nastojati da ubrza svoj evropski put, čuvajući, naravno, naše tradicionalne prijatelje, čuvajući našu slobodu i nezavisnost“, naglasio je Vučić.
- Kijev traži od Beograda da zatvori kancelariju Viktora Medvedčuka „Druga Ukrajina” u Srbiji
Ambasada Ukrajine u Srbiji uložila je zvaničan protest Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, koji sadrži zahtev za prestanak rada predstavništva „Druge Ukrajine“ u Srbiji. Takav zahtjev diplomate obrazlažu odredbama čl. 29. Zakona o privrednim društvima Republike Srbije, koji ne dozvoljava upotrebu naziva države u službenom nazivu pravnog lica bez dozvole odgovarajuće strane države.
Ambasada Ukrajine ističe da postoji i politički aspekt ovog pitanja. „Srbija je zemlja kandidat za članstvo u EU, koja je zajedno sa još 140 zemalja širom sveta osudila krvavi rat protiv Ukrajine, proglasivši Rusiju državom agresorom. Sa tugom moramo da konstatujemo da su pokušaji pojedinih političkih snaga da sprovede antiukrajinski scenario, da promoviše širenje prljavih provokacija od kuma međunarodnog zločinca Putina“, navodi se u odgovoru ukrajinskog diplomatskog predstavništva srpskom listu Danas.
Predstavništvo „Druge Ukrajine“, čiji je zvanični osnivač Viktor Medvedčuk, pokrenuto je u Srbiji 2023. godine. Pravni zastupnik organizacije u Srbiji je Dragan Stanojević, koji je bio pod sankcijama Ukrajine od septembra 2015. Na poslednjim parlamentarnim izborima u Srbiji, Stanojević je izabran za poslanika sa liste “Mi – Glas iz naroda”, koju predvodi Branimir Nestorović.
