У Бриселу је завршен састанак председника Србије Александра Вучића и косовског премијера Аљбина Куртија, уз посредовање високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Жозепа Борела и специјалног изасланика ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака. Вучић и Курти последњи пут су се састали у Бриселу 2. маја ове године након што су Срби бојкотовали ванредне локалне изборе на северу Косова на којима су бирани албански градоначелници општина са српском већином.
Косовски премијер Аљбин Курти рекао је по окончању разговора да састанак у Бриселу није дао резултате јер је Србија поставила услове, уз подршку представника ЕУ за дијалог Мирослава Лајчака, да прво формира Заједницу општина са српском већином (ЗСО) као предуслов за спровођење другог споразума. Курти је рекао да председник Вучић није дао никакав предлог, због чега је састанак завршен без резултата, додајући да не може бити компромиса између предложеног редоследа корака у примени Бриселског и Охридског споразума и старог услова – стварања ЗСО. „Када сам тражио да видим предлог Србије, јер ми је речено да постоји, посредници нису могли да га пронађу и тек после састанка дали су ми папир од две странице на енглеском и ћирилици, који је припремљен пре најмање 6 месеци. То је био документ који је предвиђао формирање ЗСО са српском већином, а онда можемо да пређемо на главни договор. Био сам принуђен да кажем Борелу и Лајчаку да нису били тамо у априлу 2013. када су у тој сали били Ештонова, Купер, Тачи и Дачић. Члан 10. основног споразума (из Брисела) односи се на спровођење свих обавезујућих и важећих споразума, а има их 39. Али не можете изабрати један и ставити га као кола испред коња. Стога нисам прихватио такав услов. Штета што је Лајчак прихватио такав услов Србије, кршећи функцију посредника“, рекао је Курти. Он је, међутим, потврдио спремност да спроведе бриселски и Охридски споразум без икаквих предуслова.
Председник Србије Александар Вучић рекао је после преговора да је састанак завршен неуспешно. „Што се тиче самог процеса, логично је да се свако бори за своје. Јасно је да Курти избегава формирање ЗСО. Србија не бежи од својих обавеза, али смо рекли исто што и ЕУ, како све треба да се деси. Прихватили смо понуду посредника за компромис, иако нам није било лако, а Курти је то одбио и на томе се завршило. Српска страна сматра да Курти никада није дао потврдан одговор на формирање ЗСО, кад год је од њега тражено, већ је стално постављао услове. Утврђено је да Косово сада има педесет пута више инцидената него под било којом претходном администрацијом у Приштини. „Србија је показала конструктивност и спремност на компромис. „Мир је најважнији у интересу Срба и Албанаца“, рекао је А.Вучић, подсетивши да је покренуо питање противправне експропријације, исељења Срба из институција и радних места. Подсетио је да је компромисним предлогом предвиђено формирање ЗСО прво, а потом обавеза Србије да спроведе имплементацију, али пошто Курти то није хтео да прихвати, резултата преговора није било.
Шеф европске дипломатије Жозеп Борел рекао је после нове рунде дијалога Београда и Приштине да без нормализације односа нема европске будућности ни Косова ни Србије и напоменуо да је формирање ЗСО кључни елемент овог процеса. Он је, након заједничког састанка са председником Србије Вучићем и косовским премијером Куртијем, рекао да европски пут обе стране зависи од дијалога и да Косово и Србија „ризикују да заостану док други партнери из региона иду ка Европи“, истакавши да ће обавестити чланице ЕУ о резултатима састанка и одлучити о даљим корацима. Он је рекао да је Курти инсистирао на фактичком признању Косова као првом кораку у примени Споразума на путу нормализације односа Косова и Србије, док је Вучић прихватио компромисну понуду ЕУ, додајући да је „упркос великим напорима разлике нису превазиђене“. Борел је рекао да шест месеци након договора Вучића и Куртија у Охриду још није почела „спровођење најважнијих тачака“ Споразума на путу нормализације односа Косова и Србије, што је жалосно.
Заменик помоћника америчког државног секретара Габријел Ескобар рекао је да косовски премијер Аљбин Курти није планирао да на састанку одржаном у Бриселу представи нацрт повеље ЗСО на северу Косова. У ствари, само се обавезао да ће присуствовати састанку у Бриселу и ништа више. САД су затражиле од Косова и Србије уочи преговора 14. септембра у Бриселу да преузму конкретне обавезе у вези са споразумом о нормализацији односа двеју страна, као и његовим анексом. Ескобар је навео да су последице пропуштања Косовом и Србијом прилика за нормализацију односа већ видљиве, додајући да Европска унија жели да види јасне сигнале о заинтересованости за примену Споразума на путу нормализације јер разматра докле је Србија напредовала у процесу приступања ЕУ. Он је такође истакао да су САД забринуте због недостатка координације на Косову у вези са повлачењем специјалних полицијских јединица, експропријацијом и планираним исељењем неких институција из владиних зграда под руководством Срба. Ескобар је негирао оптужбе да међународна заједница води политику пацификације Србије и покушава да је придобије на своју страну на рачун суседа. „Таква теза је погрешна, јер смо прихватили и признали резултате избора на Косову – упркос излазности од само три одсто. Пристали смо на стварање локалних власти и градоначелника. Поздравили смо захтев Косова за чланство у Савету Европе и увођење визне либерализације. Увели смо санкције шефу српске безбедносно-информативне агенције”.
Треба напоменути да су тензије на северу Косова порасле крајем маја ове године, када су новоизабрани градоначелници са гласовима етничких Албанаца, уз помоћ полиције, ушли у зграде општина, чему су се успротивили локални Срби и то је довело до озбиљних сукоба. Након што је ЕУ увела мере утицаја према Косову, у Братислави је постигнут договор о корацима за смиривање тензија, а један део тих корака је и организовање нових избора на северу Косова, посебно у Звечанима, Лепосавићима, Зубином Потоку и Северној Митровици.
Председник Србије и премијер Албаније на састанак у Бриселу стигли су са унапред договореним ставовима својих политичких елита. Упркос званичним притисцима Брисела и Вашингтона, Аљбин Курти није прихватио предложена компромисна решења. Уместо тога, изнео је свој план нагодбе, који је за већи публицитет објавио на друштвеним мрежама, играјући на карту да је Приштина својом конструктивном визијом допринела решавању проблематичних питања, а Београд није. Али овај план није предвидео испуњење предуслова за стварање ЗСО у којим живи српска већина, па га, упркос сложености, није прихватила ни српска страна ни европски посредници. Због тога их је Курти оптужио да нису конструктивни и да се држе свог мишљења. Иако су све стране прилично мирно коментарисале неефикасност преговора Београда и Приштине у Бриселу, у међувремену треба очекивати реакцију ЕУ и САД на поступке Аљбина Куртија, као и повећање притиска на него. Чини се да косовски премијер намерно иде на извесно заоштравање односа, бранећи своју позицију, надајући се да ће можда Брисел и Вашингтон променити визију. Али ово исто тако је нереално као и његова претходна изјава да је Грчка спремна да призна државну независност Косова.
