U Briselu je završen sastanak predsednika Srbije Aleksandara Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija, uz posredovanje visokog predstavnika EU za spoljne poslove Žozepa Borela i specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka. Vučić i Kurti poslednji put su se sastali u Briselu 2. maja ove godine nakon što su Srbi bojkotovali vanredne lokalne izbore na severu Kosova, na kojima su izabrani albanski gradonačelnici opština sa srpskom većinom.
Po okončanju razgovora, kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da sastanak u Briselu nije dao nikakve rezultate jer je Srbija postavila uslove, uz podršku predstavnika EU za dijalog Miroslava Lajčaka, da se prvo formira Zajednica opština sa srpskom većinom (ZSO) kao preduslov za sprovođenje drugih sporazuma. Kurti je rekao da predsednik Vučić nije dao nikakav predlog, zbog čega je sastanak završen bez rezultata, dodajući da ne može biti kompromisa između predloga redosleda koraka u primeni Briselskog i Ohridskog sporazuma i starog uslova – kreiranje ZSO-a. „Kada sam tražio da vidim predlog Srbije, jer mi je rečeno da postoji, posrednici ga nisu mogli pronaći i tek po završetku sastanka dali su mi papir od dve stranice na engleskom i ćirilici, koji je pripremljen pre najmanje 6 meseci. To je bio dokument koji je predviđao da se formira ZSO sa srpskom većinom, a onda možemo da pređemo na glavni dogovor. Bio sam primoran da kažem Borelu i Lajčaku da nisu bili tamo u aprilu 2013. kada su Ashton, Cooper, Tachi i Dačić bili u toj sali za sastanke. Član 10. osnovnog sporazuma (iz Brisela) odnosi se na implementaciju svih obavezujućih i važećih sporazuma, a ima ih 39. Ali ne možete izabrati jedan i staviti ga kao kola ispred konja. Stoga nisam prihvatio takav uslov. Šteta što je Lajčak prihvatio takav uslov Srbije, kršeći funkciju posrednika”, rekao je Kurti. On je, međutim, potvrdio spremnost da primeni Briselski i Ohridski sporazum bez ikakvih preduslova.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je po završetku pregovora rekao da je sastanak završen neuspešno. “Što se tiče samog procesa, logično je da se svako bori za svoje. Jasno je da Kurti izbjegava formiranje ZSO-a. Srbija ne beži od svojih obaveza, ali smo rekli isto što i EU, kako sve treba da se desi. Prihvatili smo ponudu posrednika za kompromis, iako nam nije bilo lako, a Kurti je to odbio i na tome je sve bilo kraj. Srpska strana smatra da Kurti nikada nije dao potvrdan odgovor na formiranje ZSO-a, kad god je od njega traženo, već je stalno postavljao uslove. Konstatovano je da Kosovo sada ima pedeset puta više incidenata nego pod bilo kojom prethodnom administracijom u Prištini. „Srbija je pokazala konstruktivnost i spremnost na kompromis. Mir je najvažniji i u interesu Srba i Albanaca”, rekao je A. Vučić, podsetivši da je pokrenuo pitanje nezakonite eksproprijacije, iseljenja Srba iz institucija i radnih mesta. Podsetio je da je kompromisnim predlogom predviđeno formiranje prvo ZSO, a zatim i obaveze Srbije o implementaciji, ali pošto Kurti to nije hteo da prihvati, rezultata pregovora nije bilo.
Šef evropske diplomatije Žozep Borel rekao je nakon nove runde dijaloga Beograda i Prištine da bez normalizacije odnosa neće biti evropske budućnosti ni za Kosovo ni za Srbiju, i napomenuo da je formiranje ZSO ključni element ovog procesa. On je nakon zajedničkog sastanka sa predsednikom Srbije Vučićem i kosovskim premijerom Kurtijem rekao da evropski put obe strane zavisi od dijaloga i da Kosovo i Srbija “rizikuju da zaostanu dok drugi partneri iz regiona idu ka Evropi”, ističući da on će obavijestiti članice EU o rezultatima sastanka i odlučiti o daljim koracima. On je rekao da je Kurti insistirao na de facto priznanju Kosova kao prvom koraku u implementaciji Sporazuma o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, dok je Vučić prihvatio kompromisnu ponudu EU, dodajući da uprkos velikim naporima, “razlike nisu savladane”. Borel je rekao da šest meseci nakon dogovora Vučića i Kurtija u Ohridu, “sprovođenje najvažnijih tačaka” Sporazuma na putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije još nije počelo, što je žalosno.
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar izjavio je da kosovski premijer Aljbin Kurti nije planirao predstaviti nacrt povelje ZSO-a na severu Kosova na sastanku održanom u Briselu. U stvari, samo se obavezao da će prisustvovati sastanku u Briselu i ništa više. SAD su zatražile od Kosova i Srbije uoči pregovora 14. septembra u Briselu da preuzmu konkretne obaveze i po pitanju sporazuma o normalizaciji odnosa između dve strane, kao i njegov aneks. Eskobar je naveo da su posledice propuštanja Kosova i Srbije prilike za normalizaciju odnosa već vidljive, dodajući da Evropska unija želi da vidi jasne signale interesa za sprovođenje Sporazuma o putu normalizacije jer razmatra dokle je Srbija je napredovala u procesu pristupanja EU. Takođe je istakao da su SAD zabrinute zbog nedostatka koordinacije na Kosovu u vezi povlačenja specijalnih policijskih jedinica, eksproprijacije i planiranog iseljenja nekih institucija iz vladinih zgrada pod rukovodstvom Srba. Eskobar je negirao optužbe da međunarodna zajednica vodi politiku smirivanja Srbije i pokušava da je privuče na svoju stranu na račun suseda. “Takva teza je pogrešna, jer smo prihvatili i priznali rezultate izbora na Kosovu – uprkos izlaznosti od samo tri odsto. Pristali smo na stvaranje lokalnih vlasti i gradonačelnika. Pozdravili smo zahtev Kosova za članstvo u Savetu Evrope i uvođenje vizne liberalizacije. Uveli smo sankcije šefu Srpske bezbednosno-informativne agencije“.
Tako treba istaći da je do porasta tenzija na severu Kosova došlo krajem maja ove godine, kada su novoizabrani gradonačelnici uz glasove etničkih Albanaca, uz pomoć policije ušli u zgrade opština, čemu su se suprotstavili lokalni Srbi i to dovelo do ozbiljnih sukoba. Nakon što je EU uvela mjere utjecaja prema Kosovu, u Bratislavi je postignut dogovor o koracima za smirivanje tenzija, a jedan dio tih korakaa uključivao je i organizovanje novih izbora na sjeveru Kosova, posebno u Zvečanima, Leposavićima, Zubinom Potoku i Sjevernoj Mitrovici.
Predsednik Srbije i premijer Albanije na sastanak u Briselu stigli su sa unapred dogovorenim stavovima svojih političkih elita. Uprkos zvaničnim pritiscima Brisela i Vašingtona, Aljbin Kurti nije prihvatio predložena kompromisna rešenja. Umesto toga, izneo je svoj plan nagodbe, koji je objavio na društvenim mrežama radi većeg publiciteta, igrajući na kartu da je Priština doprinela svojom konstruktivnom vizijom rešavanju problematičnih pitanja, a Beograd nije. Ali ovaj plan nije predvideo ispunjenje preduslova za stvaranje ZSO-a u kojima živi srpska većina, pa ga, uprkos svojoj složenosti, nije prihvatila ni srpska strana, ni evropski posrednici. Zato Kurti ih je optužio da nisu konstruktivni i da su ostali pri svom mišljenju. Iako su sve strane prilično mirno komentarisale neefikasnost pregovora Beograda i Prištine u Briselu, u međuvremenu treba očekivati reakciju EU i SAD na postupke Aljbina Kurtija, kao i povećanje pritiska na njega. Izgleda kosovski premijer namerno ide na izvesno zaoštravanje odnosa, braneći svoju poziciju, nadajući se da će možda Brisel i Vašington promeniti viziju. Ali to je isto tako nerealno kao i njegova prethodna izjava da je Grčka spremna da prizna državnu nezavisnost Kosova.
