- Вучићево учешће на паради у Москви 9. маја могло би да заустави европске интеграције Србије
Председник Србије Александар Вучић стигао је у Москву 7. маја како би присуствовао паради 9. маја. Српски лидер је био приморан да лети преко Бугарске, Турске и Азербејџана, јер су Летонија и Литванија затвориле свој ваздушни простор за председников лет.
У саопштењу из руске престонице, Вучић је нагласио да ће, упркос свим притисцима, поносно представљати Србију на 80. годишњици победе над фашизмом.
„Десетине милиона људи су погинуле да бисмо ми данас могли да живимо. Немамо право да ревидирамо историју. Немамо право као народ који је много патио, народ који је патио и од немачко-нацистичких окупатора и од нацистичких послушника у региону. …Поносан сам што сам председник Србије и што могу да присуствујем обележавању борбе против фашизма овде јер, ако неко има право да буде поносан на ову борбу, то је српски народ“, нагласио је српски лидер.
Вучић је признао да очекује последице због своје одлуке да присуствује Паради победе у Москви, додајући да је спреман да прихвати сваку „казну“ од Европске уније.
„Овде сам да се борим за свој народ и своју земљу. Уопште ме не занима шта било ко други у свету мисли или говори. Изабрао ме је српски народ, изабрали су ме грађани Србије. Нисам изабран у Риги, Талину, Виљнусу или негде другде“, рекао је Вучић новинарима Радио-телевизије Србије, говорећи са Црвеног трга у Москви.
„Дао сам обећање председнику Путину, али никада нисам лагао о својој посети“, рекао је српски лидер, додајући да је отворено објавио своје планове да путује у Москву 9. маја. „Што се тиче Европске уније, сигуран сам да ће Србија остати на европском путу. Ако желе некога да казне, нека казне мене“, додао је.
Истовремено, известилац за Србију у Европском парламенту, Тонино Пицула, уверен је да Вучићева посета Москви подрива даље кретање Србије ка ЕУ.
Говорећи на конференцији за новинаре у Европском парламенту, Пицула је рекао да српско руководство тврди да им је циљ чланство у ЕУ, што подразумева испуњавање потребних критеријума, али то није случај, и да из Београда долази много двосмислених и контрадикторних изјава, посебно када је у питању спољна политика. „Верујемо да ко год тврди да је његова земља демократска и да има демократске и европске аспирације, не може да се нађе у ситуацији да учествује у Путиновој паради на Црвеном тргу“, рекао је Пицула.
Нагласио је да је посета Москви „јасан савез са председником Путином“, који „злоупотребљава важан датум победе над нацизмом да шири сопствени наратив о дешавањима у Украјини“.
„Пут ка Москви је раскрсница. …Председник Вучић је дао јасан одговор институцијама ЕУ да Србија у свом садашњем стању није способна да напредује на европском путу“, рекао је Пицула новинарима.
Према речима известиоца, посета „сужава простор за било које европске политичаре који би желели да ублаже процену ситуације у Србији“, будући да „српски свет и ЕУ не могу бити у истом броду“.
„Ако сте на страни Путина, то шаље јасан сигнал демократијама ЕУ. Даљи напредак Србије ка ЕУ биће немогућ“, нагласио је посланик Европског парламента. Истовремено, према речима посланика, тренутно је тешко рећи да ли ће европске интеграције Србије бити формално заустављене или једноставно замрзнуте, „као у случају Грузије и Турске“.
- Вучићеви заказани састанци са Трампом отказани
Председник Србије Александар Вучић изненада се разболео док је био на Флориди (САД). Такви извештаји су се појавили 3. маја, поподне.
Према званичној верзији, председник Србије је имао јаке болове у грудима и висок крвни притисак. Потражио је медицинску помоћ и, након прегледа, прекинуо посету САД и вратио се у Србију. Одмах по доласку у Београд, Вучић је хоспитализован у Војномедицинској академији. Неколико сати касније, отпуштен је из болнице, а 7. маја се вратио у канцеларију пре него што је одлетео за Москву.
Раније је најављено да ће се председник Србије састати са неколико високих званичника Републиканске странке током путовања у САД. Сам Вучић је најавио два састанка са председником САД Доналдом Трампом на разним догађајима. Међутим, председник Србије је успео да разговара само са бившим градоначелником Њујорка Рудолфом Ђулијанијем.
Бивше српске дипломате, опозиционе личности и регионални медији тврдили су да је посета прекинута усред откривања Вучићевог неуспелог покушаја да присуствује састанку Републиканског националног комитета и вечери за донаторе коју је организовао Трампов тим у Мар-а-Лагу. Према речима политичара и новинара, српски председник је намеравао да се придружи догађајима у приватном својству и искористи ту прилику да обезбеди неформални састанак са америчким председником, али му је наводно одбијен улазак.
Касније је портпаролка Беле куће у данашњем интервјуу са Павловићем рекла да шеф Трамповог кабинета никада није „спречио“ председника Вучића да присуствује догађају у Мар-а-Лагу, одбацујући наводе као „лажне вести“.
У сваком случају, најављени састанци са Трампом и високим званичницима никада се нису одржали.
Стручњаци не искључују да је Вучићев план вероватно био да се прво састане са америчким председником, а затим отпутује у Москву на Параду победе 9. маја, чиме би показао своју намеру да одржи геополитичку равнотежу. Но, овај вероватни план је очигледно пропао.
- Српски студенти захтевају распуштање парламента
Студенти свих универзитета у Србији који учествују у протестима захтевају распуштање Народне скупштине Републике Србије и позивају на превремене парламентарне изборе.
У свом саопштењу објављеном на друштвеним мрежама, демонстранти су такође позвали све грађане да на изборима подрже политичку снагу којој активисти верују.
„Верујемо да је демократија једини прави начин за решавање политичке кризе оваквих размера, стога позивамо народ да подржи листу којом ће студенти који блокирају све високошколске установе у Србији изразити своје поверење, како би истина победила на ваги правде“, наводи се у саопштењу.
Студенти су, такође, подсетили да више од пет месеци интензивно покушавају свим законитим и мирним средствима да обезбеде да се њихови захтеви испуне, али упркос тим напорима, то се није догодило, а влада не показује никакву иницијативу у том циљу. „Студентски покрет је покренуо протесте невиђених размера, показао да глас младих није само бука, већ сила која може да покрене промене, врати достојанство и пробуди наду у правду и слободу, и доказао да је суверенитет наше земље у рукама народа. Са чврстим уверењем у исправност наших захтева, констатујемо да су корени корупције у власти превише дубоко продрли у државне институције, које су тиме спречене да самостално обављају своје дужности“, наводи се у саопштењу студената.
Као што је познато, главни захтеви студената који учествују у протестима укључују објављивање документације о реконструкцији железничке станице у Новом Саду, извођење пред лице правде одговорних за смртоносну трагедију тамо, истрагу о насиљу над демонстрантима, крај угњетавања и повећање финансирања образовања. Студенти такође захтевају званичну истрагу о наводној употреби звучног оружја против демонстраната у Београду овог марта.
Лидер владајуће српске напредне странке, бивши премијер Милош Вучевић, одбацио је позиве на превремене изборе као „деструктивне“ и изјавио да би „избори донели само хаос“.
- Европски парламент одобрио извештаје о европским интеграцијама Србије и Косова
У два извештаја усвојена 7. маја, посланици Европског парламента проценили су напредак који су Косово и Србија постигли у својим напорима да се придруже Европској унији 2023. и 2024. године.
Косово је постигло значајан напредак у својим изборним реформама, економској одрживости и заштити основних права, кажу посланици Европског парламента. Међутим, изазови остају у реформи правосуђа, слободи медија, ефикасности јавне управе и дигитализацији јавних услуга. У извештају се наглашава да је континуирана посвећеност свеобухватним реформама и инклузивном управљању неопходна да би Косово напредовало на свом путу ка европским интеграцијама.
Посланици Европског парламента напомињу да дијалог између Приштине и Београда нажалост није дао очекиване резултате и позивају обе стране да спроведу Бриселски и Охридски споразум, укључујући оснивање Удружења/Заједнице општина са већином српског становништва, и да Србија престане са својим противљењем чланству Косова у регионалним и међународним организацијама.
Посланици Европског парламента такође напомињу да је Косово било мета страног мешања и кампања дезинформација, посебно Русије и Кине, са циљем дестабилизације региона и поткопавања европских интеграција Западног Балкана. Европски парламент стога позива владу Косова да ојача своје капацитете за суочавање са таквим претњама.
Извештај је усвојен са 353 гласа за, 145 против и 78 уздржаних.
Известилац Рихо Терас (Европска народна партија, Естонија) је рекао: „Јасно је да је процесу интеграције Косова потребан нови замах – потребно нам је ново поглавље у преговорима између Приштине и Београда. Изузетно је позитивно што све главне странке на Косову снажно подржавају интеграцију у ЕУ. Будућност Косова је у европској породици и заједно ћемо радити на агенди реформи, јер свако будуће приступање мора бити засновано на заслугама.“
***
Извештај о Србији наглашава да, упркос извесном напретку у преговорима, Србија и даље има велике препреке које треба да превазиђе. Посланици Европског парламента кажу да Београд треба да побољша свој унутрашњи политички дијалог, да поштује владавину права, да спроведе реформе против корупције, да ради на свеобухватном споразуму о нормализацији односа са Косовом и да у потпуности усклади своју спољну политику са политиком ЕУ. Европски парламент позива српске власти да обезбеде независност кључних институција, укључујући регулаторе медија као што је Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ). Београд би такође требало у потпуности да спроведе све преостале препоруке Канцеларије за демократске институције и људска права Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС/ОДИХР) и тела Савета Европе о изборној реформи много пре него што се одрже било какви нови избори.
Посланици Европског парламента захтевају потпуно и транспарентно суђење и званичну истрагу о урушавању надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024. године, као и непристрасну истрагу о наводној употреби „илегалне технологије за контролу нереда против демонстраната“ (тзв. звучни топ). Уз то што осуђују континуирано насиље над студентима, посланици Европског парламента су такође дубоко забринути због растућег политичког и финансијског притиска на наставнике и универзитетске професоре који подржавају колективну акцију студената.
Извештај је усвојен са 419 гласова за, 113 против и 88 уздржаних.
Известилац Тонино Пицула (Група Прогресивног савеза социјалиста и демократа, Хрватска) изјавио је: „Дуготрајна политичка криза, погоршана недостатком напретка у основним критеријумима као што су корупција, владавина права, слобода медија и изборна реформа, директно утиче на напредак Србије на путу ка чланству у ЕУ. Предуго је Србија покушавала да добије најбоља средства ЕУ, одбацујући наше основне вредности и нашу геополитичку оријентацију. Процес проширења заснива се на заслугама и напредак Србије може имати позитиван утицај на регион.“
***
Споре реформе везане за слободу медија и владавину права, као и недостатак напретка у нормализацији односа између Београда и Приштине, заједнички су проблеми за Србију и Косово, који ометају европске интеграције. Истовремено, неусклађеност политике Београда са „основним вредностима“ и „геополитичком оријентацијом“ Европске уније, другим речима, проруска спољна политика српских власти, искључиво је проблем за Србију. Посланици Европског парламента су нагласили да без координације спољне политике са ЕУ, Србија неће моћи да обезбеди напредак на путу ка ЕУ.
Иако Извештај који је одобрио Европски парламент није правно обавезујући документ, његов политички утицај је значајан.
- БиХ у најозбиљнијој кризи од Дејтона
На редовној седници Савета безбедности УН, високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини, Кристијан Шмит, представио је извештај о ситуацији у земљи, упозоравајући да Босна и Херцеговина пролази кроз најтежу политичку кризу од потписивања Дејтонског мировног споразума 1995. године.
Извештај обухвата период од 16. октобра 2024. до 15. априла 2025. Шмит је оценио да је обухваћени период обележен „значајним повећањем политичких тензија“, посебно током првог квартала 2025. године.
Посебно је скренуо пажњу на поступке председника Републике српске, Милорада Додика, кога је суд у фебруару осудио на 12 месеци затвора и шестогодишњу забрану политичког деловања због игнорисања одлука високог представника. Према речима високог представника, од пресуде, Додик је интензивирао своју реторику о сецесији, а Република Српска је под његовим вођством предузела низ законодавних корака који подривају уставни поредак Босне и Херцеговине.
Високи представник је рекао да га људи све чешће питају: „Господине Шмит, можете ли спречити још један рат?“ Његов одговор је био јасан: „Опасност од рата не постоји.“ „Ово је ванредна криза – најтежа од Дејтона – али још увек не видим никакве назнаке да је у питању безбедносна криза“, рекао је високи представник. „Народ БиХ може да живи заједно. Заједнице не подржавају сецесионизам или екстремизам. Имате много доказа за то. Међународна заједница мора да помогне овим људима и покаже да нису заборављени“, рекао је.
Убрзо након што је Шмит почео да чита свој извештај, руски амбасадор у УН Василиј Небензја изашао је из сале за седнице у знак протеста против високог представника. „Не признајем легитимитет Кристијана Шмита као високог представника, јер га Савет безбедности никада није званично одобрио. Он може бити присутан само као приватна особа. Не желим да слушам његове пристрасне ставове“, рекао је Небензја пре него што је напустио састанак.
- Хрватска ће издвојити 3% БДП-а за одбрану до 2030. године
Ово је најавио хрватски министар одбране Иван Анушић, који је учествовао на конференцији Defense24Days о одбрани и безбедности у Централној и Источној Европи у Варшави.
У свом говору на панелу под називом „Нови темељи одбрамбеног система. Ренаоружавање Европе као шанса за независност у наоружању“, министар је нагласио улогу Хрватске у југоисточној Европи, описујући регион као потенцијално опасан. Стабилност југоисточне Европе је приоритет за Хрватску, нагласио је Анушић.
„Хрватска има искуство Домовинског рата, које не желимо да поновимо. Наш циљ је стабилно и безбедно окружење, што значи мир и безбедност у југоисточној Европи“, нагласио је.
Према речима хрватског министра, руска агресија се можда неће завршити у Украјини. Према његовим речима, тренутна међународна ситуација је изузетно опасна и нема времена за дубље размишљање. „У трци смо са временом и одговорни смо за безбедност наших земаља и народа, па морамо убрзати процес наоружавања“, рекао је Анушић.
Он је нагласио да је хрватска влада последњих година одлучила да повећа финансирање својих оружаних снага, посебно издвајањем значајних средстава за модернизацију војске, укључујући и куповину од Француске (млазњаци Рафал) и Турске (дронови Бајрактар). Пажња се такође посвећује развоју капацитета противваздушне одбране у сарадњи са Сједињеним Државама.
Према речима министра, хрватски издаци за одбрану већ су достигли „два процента БДП-а“, а до 2030. године Хрватска „ће издвајати три процента БДП-а“.
Додао је да би желео да Хрватска крене ка развоју сопствене индустрије наоружања и да се ослања на искуство Пољске у том погледу. „Хрватска види Пољску, са којом имамо одличне билатералне односе, као одличног савезника и партнера са којим можемо развијати заједничке пројекте када је у питању развој одбрамбене индустрије“, приметио је Анушић.
Главне теме панела биле су безбедносна ситуација у Европи од агресије Русије на Украјину, напори земаља да модернизују своје оружане снаге и план ReArm Europe.
Европска комисија је у марту објавила план ReArm Europe, који предвиђа повећање одбрамбених издатака за 1,5 одсто годишњег БДП-а земаља чланица. Хрватски министар одбране је нагласио да план „не би требало да остане само добра прича, већ да постане конкретан пројекат за стварање европске независности у области безбедности“.
Није искључено да би у будућности сарадња између Загреба и Варшаве у војној области могла постати основа за одбрамбену унију у региону Три мора.
